PUTOKAZ: PIROTSKE ŠARE

Na jednoj našoj planini nalazila se najveća rimska kovnica novca na Balkanu. Nije poznato tačno gde. Na ovom mestu se hajdukovalo i skrivalo blago oteto od Turaka. Ovde je u srednjem veku obitavalo i pleme Čerkezi koje je takođe bilo likvidno.

Mnogi u ovim činjenicama vide šansu za popravku svog finansijskog stanja. A neki, pak, naslućuju dobru avanturu.

Pa da krenemo.

Timacum Minus

Timacum Minus (други називи: Равна, Кулине, Градиште) је археолошки локалитет који се налази поред насеља Равна, 8 км северно од Књажевца у Зајечарском округу, на обали Белог Тимока. Равна је најстарије војно утврђење у тимочкој области, које се датира у период између I и VI века.

Прва археолошка истраживања вршена су између 1899. и 1902. године под вођством Антуна фон Премерштајна из Аустријског археолошког института и Николе Вулића професора Београдског универзитета.

Савремена ископавања почела су 1975. године под покровитељством Археолошког института из Београда и Завичајног музеја из Књажевца. Систематским истраживањима утврђено је постојање тврђаве, насеља са термама и некропола, на брегу Света Тројица налазило се утврђење са храмом посвећеном „Трачком коњанику“.

Timacum minus је био административно средиште рударског региона, чија је основна делатност била прерада бакарне руде. На челу овог региона (лат. territorium) налазили су се намесник провинције и заповедник легије. Најстарије утврђење датира из средине 1. века, када је овде била смештена римска кохорта лат. cohorts I Thracum Syriaca, под заповедништвом Вецилија Модеста, коју око 169. године смењује лат. cohors II Aurelia Dardanorum.

Кастел је четвороугаоног облика и обухвата површину од око 2 хектара. Најстарије утврђење, настало средином или крајем I века, окружено ровом, чинили су земљани бедеми са дрвеним кулама на угловима и палисадом. У другој фази, на почетку II века, изграђено је камено утврђење правоугаоног облика са заобљеним угловима и унутрашњим квадратним кулама.лат. (Porta principalissinistra, капија, налазила се на средини западног бедема, а на северу је био други улаз, мањих димензија.

У наредној фази изградње, која се везује за период првих готских упада на територију Горње Мезије у последњој трећини III века, подигнуто је укупно 13 квадратних кула дефанзивног карактера (делимично су избачене ван линије бедема), од квадера пешчара и кречњака. У изградњи кула су коришћени и секундарно употребљени жртвеници и надгробни споменици. У овој фази су обновљене западна и јужна капија.

Јужна капија, која је откривена током ископавања 1993-1995. године, представља најбоље очуван и истражен део фортификације ове фазе изградње.

Утврђење је последњи пут обновљено у IV веку, када су са спољне стране бедема дозидане велике правоугаоне куле од наизменичних редова камена и опеке. Бедем је ојачан, тако да је његова дебљина износила 3 m. Великим кулама су затворене западна и јужна капија.

Ово утрђење је страдало у пожару, највероватније током хунске најезде 441. године. Након овог разарања кастел није обнављан.

У унутрашњости утврђења налазиле су се различите грађевине, попут хореума, принципије и др. Јужно од војног утврђења, дуж пута који је од Наиса водио у утврђење, развило се цивилно насеље. На обали Тимока откривене су терме. Откривене су и некрополе, на брегу Слог са 140 гробова, истражених током заштитних ископавања у периоду од 1994. до 1996. године. Од налаза пронађени су накит, керамичке и стаклене посуде, новац, оруђе, оружје и др.

Овде смо пронашли и музеј винарства који баштини енолошку традицију која сеже у други век.

Успит смо на путу видели и срну.

Timočka buna -Sloboda a ne autokratija

Mnogi putopisci koji su prolazili kroz Knjaževac ostavili su brojne podatke. Neki od podataka su da se Knjaževac ranije zvao Gurgusovac po golubovima „gurgusanima“, koji su živeli na području sada već Knjaževca.

Gurgusovac je bio poznat i po Gurgusovačkoj kuli, nekadašnjem zatvoru za protivnike tadašnjeg režima. Danas, Gurgusovačka kula predstavlja obeležje Knjaževca i mesto je gde se održavaju različite manifestacije. Gurgusovačku kulu ili kako je još bila poznata „Srpska Bastilja“, srušio je i zapalio Miloš Obrenović 1859. godine.

U Miloševu čast, Gurgusovac tada dobija ime Knjaževac. Danas, Knjaževac ima preko 30,000 stanovnika zajedno sa 85 sela koja pripadaju teritoriji ove opštine. Još jedno obeležje po kojem se izdvaja Knjaževac jeste Stara čaršija. Nju su činile zanatske radnje i zanatlije i ona i danas predstavlja najprepoznatljiviji deo varoši.

Pored Stare čaršije tu je i kuća Ace Stanojevića, koja predstavlja muzej grada i jedan je od spomenika kulture. I pored ovih zanimljivosti, Knjaževac je varoš vinograda i kvalitetnih vina, zanimljivih običaja i gostoljubivih ljudi.

Čudno mi je samo kako političke vodje, u ovom slučaju Timоčke bune uspeju da uteknu, a borci iz prvih redova bivaju streljani.

Bogorodičina crkva u Donjoj Kamenici

Bogorodičina crkva nalazi se u selu Donjoj Kamenici kod Knjaževca, u Istočnoj Srbiji, a podignuta je u prvoj polovini XIV veka, kao zadužbina Mihajla Anđelovića. Građevina je relativno malih dimenzija, ali veoma zanimljive arhitekture čijim se skladnim proporcijama stvara utisak monumentalnosti . Spreda romanska (najvišе podseća na francuske bogomolje) straga vizantijska.

Konzervatorski radovi na živopisu i arhitekturi crkvice su okončani 1958. godine, a ona se danas nalazi pod zaštitom Republike Srbije, kao spomenik kulture od velikog značaja. Crkva se nalazi na levoj obali Trgoviškog Timoka, na starom vojnom putu koji je povezivao Pirot i Vidin.

Crkva je 1932. godine bila u stanju propadanja; njeno kube i znatan deo oltarskog prostora je bio u ruševinama od 1923. godine. To su utvrdili beogradski muzejski stručnjaci dr Vladislav Petković i arh Đurđe Bošković.

Bogorodičina crkva ima osnovu krsta nepravilnog oblika, iznad koga se uzdiže kupola.

Na njenoj zapadnoj strani se nalazi narteks sa spratom, nad kojim se uzdižu dve male simetrične kule zvonare. Ispred narteksa je nekada postojao drveni egzonarteks sa spratom, od koga su danas vidljivi samo kameni temelji, a njegov približan oblik je prikazan na modelima crkve, naslikanim u ktitorskim kompozicijama.

Živopis je rađen je neuobičajenom tehnikom "al tempera", a prikazi su vrlo naturalistički.Ktitorske kompozicije su prikazane u crkvenom naosu i na spratu narteksa. Ciklusi scena iz života Svetog Nikole i Svete Petke su naslikani u kulama zvonarama i na spratu narteksa, dok je njegovo prizemlje ukrašeno freskama vladara i svetih ratnika koji naporedo zagrljeni jašu. Pored ktitorskih portreta, u prvoj zoni naosa su prikazani sveci, dok su iznadnjih naslikana Stradanja Hristova i Veliki praznici.

Sveta Petka u toplesu

U oltarskom delu je prikazana Bogorodica sa Hristom i anđelima, kao i Poklonjenje arhijereja. Posebnu pažnju privlači predstava Sv. Đorđa Diasoritisa, čiji je kult vezan za grčko ostrvo Amorgos u Kiklandskom arhipelagu.

Na spratu u Sveta Petka u toplesu pred kazanom a mrka kapa je i sa sivim likovima nad bunarom.

Posle smo razgledali tkaonicu.

Temski manastir

U manastiru Svetog Đorđa, kod sela Temska blizu Pirota, više od 80 godina monahinje, po receptima ruskih monahinja, spravljaju blagotvorne meleme, kreme i čajeve protiv raznih tegoba. Doduše na kutiji piše da deluje samo onima koji veruju u boga. Sva sreća pa mi bog dao zdravlje.

Srednjevekovni manastir, zadužbinu Dejanovića, decenijama pohode nevoljnici iz celog sveta u potrazi za izlečenjem.

U periodu od 1760.-1764. u manistaru je postojala škola na čijem je čelu bio jeromonah Kirilo. Godine 1836. njegovom obnovom i bogosluženjima upravlja iguman Kesarija pristigao iz Hilandara. Obnavlja školu. Njegov grob je u manastirskoj posti.

Manastir postaje ženski 1924. a monahinje su došljakinje iz Rusije.

Po gradnji pripada moravskoj školi arhitekture Manastir u selu Temska je iz druge polovine XVI veka; freske iz 1567 i 1654. godine; posebno je zanimljiv monumentalni konak iz XVIII veka.

Pirotski kačamak i pica sa jagnjetinom

Grad je podignut na mestu rimskog utvrđenja Turres (III vek) i utvrđenog vizantijskog gradića Quimedava (IV vek). U XIV veku spominje se kao Pirot; u XVI i XVII. veku bio je lepa i bogata turska varoš.

Pirotski grad (XIV vek) na Sarlahu je dobro očuvan; a kuća Hristića (XIX vek) je danas Muzej Ponišavlja, sa kolekcijom narodnih ćilima, po kojima je ovaj kraj veoma poznat. Crkva Sv. Paraskeva (XIV vek) u Staničenju bogata je freskama.

Manastir Poganovo, podignut je u poslednjoj deceniji XIV veka, a živopisan stoleće kasnije (1499. g.); freske se ubrajaju među najbolja ostvarenja toga doba.

Od gastronomskih specijaliteta preporučujem pirotski kačamak (sladoled sa šampitom)i picu sa jagnjetinom. Cene, garantovano, povoljne.

U potrazi za ladnom vodom i staroplaninskim kučićima

Vodopad Bigar se nalazi na Staroj planini, na samo 5 kilometara od sela Kalna, na oko 450 m nadmorske visine. Na vodopadu, voda se preliva preko 35 metara visokog, lakog rupičastog kamena(bigra), po kome je i dobio ime. Uzvodno od vodopada nalazi svojevrsna prirodna atrakcija, više manjih vodopada u koritu reke i tri jezerceta sa bistrom vodom.

Vodopad je akumulativnog porekla i njegovi odseci su nastali taloženjem bigra, i po pravilu se sastoje iz niza manjih odseka, koji se ređaju u vidu stepenica.

Brelo rečice na kojoj se nalazi vodopad, koje se takođe naziva Bigar, nalazi se po krečnjačkim kosama, koje se od orljanskih i pajeških krševa odvajaju i od kojih se važnije zovu Oštrc, Ljuti Kamen i Kragujica.

Njegova voda protiče dolinom, koja je duga 1km, a široka 500-600m. Od vrela pa do ušća u Stanjinsku reku dolina Bigra je nagnuta 80m, relativno je visoka i cela ispunjena bigrom, koji u gornjem njenom kraju leži na krečnjaku, u donjem na peščaru. Najveći slap od 35m se nalzi na mestu gde se dolina Bigra sučeljava sa dolinom Stanjinske reke. Na ovome malo nagnutom odseku vide se tri bela kao sneg platna zapenušane vode.

Vodopad Bigar poznat je po svom poreklu nastanka, po kom je i dobio ime. Rupičasti kamen i 35 metara visine su samo jedno od lepota koji pruža ova prirodna atrakcija.

Mala krečnjačka jezerca i manji vodopadi uzvodno od Bigra predstavljaju pravi užitak za svakog ljubitelja prirode.

Isus dok nije puštao kosu

Vodopad Tupavica je visine oko 15 metаrа, nаlаzi se u neposrednoj blizini selа Dojkinci, u jednom od najlepših predela parka prirode Stara planina. Lako je dostupan, od putа udаljen 50 metаrа, jedan je od najpristupačnijih staroplaninskih vodopada.

Nama je dostupan uz pomoć golubjeplavоg metalik trokrakog kamiončeta.

Od sela Dojkinci, tačnije od poslednjeg objekta u selu, planinarskog doma Dojkinci, udaljen je 4,5 km. Put do vodopada makadamskim/šumskim putem obeležen je pešačkom signalizacijom, bez većih napora za obilazak i uživanje u prizorima nestvarne lepote Stare planine. Jedan je od najuslikanijih vodopada na Staroj planini.

Posebno je lep u proleće i kasnu jesen, kada je i velika količina vode koja se sliva sa okolnih vrhova. Sada je malo presušio ali curka na višе mesta.