Artemizon-Artemidin hram u Efesu

 

Hram podignut u starogrčkom gradu Efesu, u Maloj Aziji (danas Turska) poznat kao Artemidin, preciznije Artemizion, jedno je od sedam svetskih čuda starog veka. Prvi je mermerni hram antike. Hram je opet otkrio britanski arheolog Džon Tarti Vud 1870. godine.

Sagrađen 550. godine p.n..e u slavu Artemide, ćerke Zevsa i Lete, grčke boginje divljine i plodnosti, danas je u razrušenom stanju i skrenut sa turističkih trasa (2 km od kompleksa Efes). Od njega je ostalo samo par stubova. Više je puta rušen i potom obnavljan, a novac za njegovu obnovu nudio je i Alekandar Veliki, ali su ga žitelji Efesa glatko odbili.

Finansijsku konstrukciju za izgradnju velelepnog hrama zatvorio je lidijski kralj Krosos. Hram je projektovao grčki arhitekta Herosifron. Dug je 115, širok 55 metara, ukrašen sa ukupno 127 jonskih stubova visine 18 metara, na čijim vrhovima je ležao ogroman krov sa otvorom. Hram je bio dekorisan bronzanim statuama, koje su izvajali najumešniji umetnici toga vremena: Fidija, Polikleit, Kresilas i Fradmon. Antički pisac Antipater iz Sidona došavši pred ovu veličanstvenu građevinu, rekao je:

„Osim Olimpa, sunce još nikada nije videlo nešto što se može uporediti sa ovim.”

Hram je služio kao religijsko zdanje, ali i kao pijaca. Bio je utočište Amazonki koje su se tu sklonile, kako od Herakla, tako i od Dionisa. Pohodili su ga trgovci, umetnici, putnici i kraljevi. Arheološka iskopavanja na ovom lokalitetui otkrila su poklone, koji su hodočasnici darivali boginji, u čiju je slavu hram i podignut. Na ovaj put pokonjenja, oni su potezali čak iz Persije i Indije. Pronađene su, tako: zlatne naušnice, narukvice i ogrlice, novčići od elektruma (legura zlata i srebra), statue Artemide izvajane od zlata i slonovače i drugi artefakti izuzetne lepote i vrednosti.

U noći 21. jula 356. godine p.n.e. ubogi čobanin po imenu Herostratus, u nameri da se proslavi, da njegovo ime ostane zabeleženo i istorija, zapalio je drveni krov, te je hram sagoreo do temelja. Huligan je pogubljen, a spominjanje njegovog imena bilo je strogo zabranjeno pod pretnjom smrtne kazne.  Ovaj vandalski čin poslužio je kao inspiracija za davanje imena jednom sindromu koji je dosta čest u savremenom svetu - Herostratusov sindrom je patologija povezana sa nesigurnim ljudima, lišenim pažnje najbližih, koji po svaku cenu traže priznanje od društva. U tu svrhu spremni da izvedu neku radikalnu akciju poput ove.

Iste noći kad je zapaljen Artemidin hram, rođen je Aleksandar Veliki. Poznati istoričar tog doba, Plutarh, zapazio je ovu slučajnost, te je pribeležio da "u toj noći boginja nije obitavala u svom hramu, jer je prisustvovala rođenju budućeg velikog vojskovođe, te nije mogla da spasi svoj hram od uništenja."

Hram je obnovljen posle Aleksandrove smrti, 323. pre nove ere. Novopodignuto svetilište uništeno je tokom opsade Gota 262. godine, ali Efežani su se zavetovali i ponovo ga podigli. U naredna dva veka, većina stanovnika Efesa prešla je na hrišćanstvo, te je hram izgubio svoj raniji religiozni značaj.

Poslednje poglavlje istorije vezano za ovo zdanje odigralo se 401. godine nove rere, kada ga je srušio Sveti Jovan Hrizostom (Zlatousti). Kada je Efes konačno napušten, građevinski materijal je raznošen, pa je tako onaj, sa ovog mesta završio delom u crkvi Aja Sofiji, u Konstantinopolju. Kada pogledate neki od stubova koji danas krase Aja Sofiju, znajte da su oni prvobitno pripadali Artemidinom hramu.