ЖИЧА, МЕСТО ДУХОВНОСТИ И КРУНИСАЊА

Жича је српски средњовековни манастир из прве половине 13. века, који се налази у близини Краљева и припада Епархији жичкој Српске православне црква. Подједнако је удаљена и од византијског Цариграда и латинског Рима. И из самог погледа на архитектуру манастира јасно су уочљиви утицаји и Истока и Запада.

Подигао ју је први краљ Србије из династије Немањића, Стефан Немањић (велики жупан 1196—1217, потом краљ 1217—1228), од 1206. до 1221. године. Стефан Првовенчани донео je одлуку да се убудуће српски краљеви крунишу у Жичи и манастиру поклонио бројне поседе у окружењу.

Зaпажену улогу у подизању манастира имао је и његов брат, Свети Сава (1219—1233). После стицања црквене самосталности 1219. године, у Жичи је смештено седиште аутокефалне српске архиепископије.

Главна манастирска црква, подигнута у рашком стилу, посвећена је Вазнесењу Христовом (Светом Спасу). Новине које ова црква доноси у рашком црквеном градитељству, огледају се пре свега у решењу олтарског простора, постојању бочних кракова трансепта који основи дају облик слободног крста, а на западном крају, уз сваки бок некадашње унутрашње припрате, изграђен је по један параклис.

А зашто је црква црвене боје и једина таква у Србији?

Прича о пореклу боје манастира везује се за Светог Саву, који је једно време боравио на Светој Гори, а по повратку из Никеје у Србију 1220. године подстакао извесне промене у архитектонском изгледу цркве. У трећој деценији XIII века црква је премалтерисана и обојена у црвено.

Историчари уметности сматрају да је то била управо идеја Светог Саве који је на Светој Гори видео храмове као што су Лавра и Ватопед који су били црвени. Тамо се и упознао са веровањем да црква почива на крви мученика и да је то на симболичан начин оживотворено у боји цркава, па је из тог разлога захтевао од мајстора да и Жичу обоје на исти начин.

Тренутно манастир нема ту боју јер су рестаураторско-конзерваторски радови у току. Фасада је обијена ручно до цигле и радови на малтерисању и фарбању тек следе.

Почетком последње деценије 13 века, манастир је пострадао у нападу Татара, после чега је седиште архиепископије пренето у Свете Апостоле код Пећи, а манастир је почетком 14. века обновио краљ Милутин (1282—1321).

Током средњег века, у Жичи су устоличавани епископи и овенчавани краљеви из династије Немањића, због чега је позната и као Седмоврата, јер је крунисано 7 краљева и сваки је имао своја врата, те би она потом била зазидана.

Као што рекох, седам краљева из династије Немањића овде је крунисано, почев од Стефана Немањића Првовенчаног, (Радослав, Владислав, Урош, Драгутин, Милутин) до Стефана Уроша Трећег, по светињи прозваног Стефан Дечански. ,

Првом српском краљу после турског ропства, краљу Милану Аустроугари нису хтели да пошаљу круну из Беча за коју се веровало да припада краљу Милутину. Сматра се да је и он миропомазан у Жичи, на шта указује и то што се после тога Карановцу у ту част промењено име у Краљево. Краткотрајно, после Другог светског рата Краљево ће носити име Ранковићево.

Миланов син, Александар, који на власт долази државним ударом (а тако са ње и одлази), престо је такође преузео у Жичи.

Краљ Петар I крунисан је у Саборној цркви у Београду, али је миропомазан у Жичи.

Краљ Александар Карађорђевић није ни крунисан круном свог оца, пошто он није ни био српски краљ.

Овде се налази и јединствени споменик- српској шајкачи.

Током окупације немачка фашистичка војска бомбардовала је, потом похарала храм и библиотеку, а потом цео манастирски комплекс запалила, а манастирско братство стрељала.

На крају да подржимо рад сестринства овог манастира које својски уређују манастир (у шта се можете уверити са приложених фотографија) куповином сувенира: литургијског вина, магнета и органског сапуна са аромом мајчине душице.