Piše i fotografiše: Gordan Gorunović
Antikoronalna terapija se nastavlja. Put pod noge i imunitet
je tu. Zna se ko zna, taj i ume. Ljudi dobrih namera i misli putuju da učvrste
svoju auru. Agencija koju neću više da pominjem je svi već znaju povela nas je
na put prethodne subote na sever naše grude. Za bekstvo iz prvog, pravog
letnjeg dana u junu iz gradske vreline našli smo oazu u blizini Subotice.
Najmlađa ergela u Srbiji nalazi se pet stotina metara od
srpsko-mađarskog graničnog prelaza Kelebija -Tompa, u selu Kelebija, 11
kilometara od pomenutog grada. Impresivan kompleks se prostire na 20 hektara
uređenog prostora. Tu je nekoliko objekata u panonskom stilu, među cvetnim
lejama, zelenilom i dugim drvoredima, sa
dva veštačka jezera. Moderno opremljene štale, boksovi, korali, takmičarski teren
i prostrani pašnjaci čine pravi raj za sve goste i ljude koji tu rade i žive.
Dočekani smo u sali „Potkovica“ gde smo čuli o istorijatu lipicanera.
Fascinacija osnivača i vlasnika da vidi štalu kroz stakleni zid dok je za stolom
je ovde ostvarena. Videli smo salu sa radnom i paradnom opremom, kolekciju od
preko 30 fijakera, karuca, čeza i saonica.
Ljubazna domaćica nas je provela da vidimo kobile i ždrebad
na pašnjaku, mlade pastuve i omice u slobodnim ispustima. Pune kese šargarepe i
jabuka završile su u ljupkim zubima divnih stvorenja. Nakon toga obišli smo
fijakerima uređeni park ergele i borovu šumu Vile Majur. Svi koji su hteli
jahali su mirnog i poslušnog konja u parku ergele. Ergela poseduje 64 konja
lipicanske rase. Gostima je na raspolaganju rekreativno jahanje, a za početnike
tu je i škola jahanja. Postoji mogućnost i vožnje fijakerima ili sankanje u
zimskom periodu, kada bude snega koga baš i nema u poslednje vreme.
Kako su naši organizatori putovanja sve precizirali u minut
“udenuli” smo se između jedne grupe i prestojećeg venčanja u velikoj svečanoj
sali. Svež povetarac je uspevao da ugasi svih 32 stepena i vlaguo d 70%.
Energija koju su slali lipicaneri bila je isceliteljska. Nikakvi lekovi ne mogu
to.
Kratki istorijat osnivanja ove ergele je sledeći.
Preduzeće „Interšped” iz Subotice, na
inicijativu generalnog direktora Milenka Aleksića, 1993. godine kupuje
zemljište površine dva hektara, na kojem gradi dva nova objekta: glavnu štalu
za smeštaj dvanaest grla i laufštalu sa ispustom i tri boksa. U relativno
kratkom period u od dvadesetgodina rada, na Ergel i Kelebija uzgajanje veliki
broj kvalitetnih grla koja su našla svoje mesto u prvoj matičnoj knjizi Ergele
Kelebija.
Cilj ergele je uzgoj konja za zaprežni sport i za dresurno
jahanje. Ergela Kelebijaod 1995. godine učestvuje na smotrama i takmičenjima
zaprega na kojima prezentira lipicanere sa Kelebije. U saradnji sa Udruženjem
odgajivača konja lipicanske rase Srbije, od 2006. godine na Ergeli Kelebija
održava se licenciranje pastuva pod nazivom „ŠAMPIONAT PASTUVA“. Pravo učešća
imaju sva muška grla lipicanske rase iz Srbije starosti od 4 godine. U okviru
Ergele aktivan je Konjički klub „FAVORY” u čijem sklopu se nalazi škola
jahanja. Organizovano se održavaju individualni i grupni časovi za početnike i
za iskusne jahače.
Na kraju zaključak. Nismo uspeli da se ubacimo sa mladine
strane na svadbeni ručak a nije nas bilo mnogo a i skromno bi obedovali.
Vratili smo se u Suboticu i ručali pre odlaska na dalje putovanje ka divnim
lokalitetima u blizini. Cela ekipa kao sat. Sve funkcioniše i šta više reći.
Fali mi pogled tih divnih očiju ali nemam ni novca a ni štalu za njih. Ljubav
je tu ali nekad je i ljubav nedovoljna za snove.
Нема коментара:
Постави коментар