Aprilska mediteranska tura 2011.- Barselona-dosanjani san arhitekata

Po drugi put sam pred kapijama katalonske prestonice. Prvi put beše to početkom devedesetih sa starim pasošem SFRJ, tada još neopterećenim vizama. Iznajmljenim kolimaiz Ljoret de Mara gde smo tada letovali. Sada u okviru velike mediteranske ture sa pasošem nezavisne Srbije. Grad koji mnogi smatraju idealno rešenim što se saobraćaja tiče. Ne znam da li bi se žitelji s tom tvrdnjom u potpunosti složili . Najezde turista su neprekidne, gužve pred gradskim atrakcijama hronične, a turistički dvospratni autobusi tu da sprovedu istraživače od jedne do druge tačke grada. Na kraju svi završe uz neke od tapasa i čašu dobrog španskog vina.

Barselona glavni je grad autonomne pokrajne Katalonije na severoistoku Španije. Smestila se na obalama Mediterana na nekih 120 kilometara od Pirineja i granice sa Francuskom, u dolini koja je okružena morem na istoku, planinskim vencom Sijera de Koljserola na zapadu, na jugu rekom Ljobregat, a na severu rekom Besos. Grad je važna turistička destinacija sa bogatim kulturnim i istorijskim nasleđem, od kojih se posebno ističu arhitektonska dela Antonija Gaudija i Ljuisa Domeneka i Muntanera od kojih je UNESKO mnoge proglasio svetskom kulturnom baštinom.

Osnovali su je Rimljani, koji su krajem I veka pre nove ere osnovali koloniju zvanu Barcinoa. Prvi tragovi čoveka na teritoriji na kojoj se danas nalazi Barselona datiraju od pre 4000 godina, krajem neolita (2000—1500. p. n. e.). Postoje zapisi iz VI u VII. veka p. n. e. u kojima se pominje naselje Barkeno iberskog naroda Lajetanaca. Izgleda da je u to doba takođe postojala i jedna grčka kolonija po imenu Kalipolis, iako istoričari još uvek ne mogu da se slože o tačnoj lokaciji ove kolonije. Tokom Drugog punskog rata naseljavali su je jedno vreme Kartaginjani, da bi ga kasnije preuzeli Rimljani.

 

 

Rimljani su pretvorili grad u vojnu tvrđavu (kastrum) čiji je centar bio malo uzvišenje pod nazivom Taber (danas deo Barselone koji se zove Sijutat Velja što prevodimo kao Stari grad). Menjaju ime  gradu u Kolonija Julija Avgusta Faventija Paterna Barsino, koji se nalazio upravo na mestu gde se sad nalazi Trg Svetog Đaumea. Ostaci rimskih zidina još uvek se mogu videti u starom gradu. Neke rimske zidine su poslužile kao temelji za Katedralu, za koju se kaže da je započeta još davne 343. godine.

Godine 415, grad su osvojili Vizigoti pod vođstvom Ataulfa, pretvorivši ga u prestonicu hispanske Vizigotske kraljevine, mada su je ubrzo premestili u Toledo.

 

Mavri su osvojili grad između 717. i 718. godine, tokom mavarske invazije Iberijskog poluostrva ali se nisu dugo zadržali, pošto je 801. grad osvojio Luj I Pobožni tokom vlasti Karla Velikog. Barselona je tada bila pretvorena u veliko utvrđenje u okviru Hispanske marke u okvuru Gotije (koja je podrazumevala teritorije Langdoka — Septimanije — to jest, stara vizigotska Galija i sever Katalonije do ušća reke Ljobregat), i postavljeni su grofovi da vladaju njome. Prvi grof Barselone i osnivač Barselonske dinastije bio je Vilfred I Dlakavi (kat. Guifré I el Pelós), koji je na Saboru u Troju 878. godine bio proglašen grofom od Barselone, Đirone i Besalua. Grofovija je bila franački vazal.

Godine 985. Mavri su napali i uništili Barselonu. Kako Franačka država nije pružila pomoć svom vazalu, godine 988. grof Borelj II se proglasio iberskim vojvodom i markizom po božjoj milosti, što je značilo raskidanje vazalskog odnosa sa Francima i uspostavljanje nezavisnosti. Barselona se brzo oporavila od muslimanskog uništenja i 1010. je uzvratila udarac napadom na Kordobu, najveći muslimanski grad na tlu Iberijskog poluostrva, i opljačkala ga odnevši pozamašan plen.

 

U sledećim vekovima, razne katalonske grofovije su se ujedinjavale pod vrhovnom vlašću grofova od Barselone, putem bračnih i rodbinskih veza. Ta ujedinjenja su uključivala veliki deo današnje južne Francuske. Istovremeno su se teritorije Barselone proširile na račun muslimanske teritorije. Od tog momenta, gotovo je nemoguće razdvojiti istoriju Barselone od istorije Katalonije.

Godine 1137, grof Barselone, Ramon Berenger IV se oženio kćerkom kralja Aragona, čime se Kraljevina Aragon i Grofovija Barselona ujedinjuju pod zajedničku krunu Aragona, čiji će vladari od tada imati titulu kralja Aragona i grofa od Barselone. U daljoj istoriji, u sastav Krune Aragona su se dalje priključile razne kraljevine do njenog konačnog ujedinjenja sa Krunom Kastilje koje je postignuto sklapanjem braka između Ferdinanda od Aragona i Izabele od Kastilje 1479. godine.

Tokom industrijske revolucije Barselona je postala važan industrijski centar, i zbog toga je uvećala svoje bogatstvo. Bila je deo Prvog francuskog carstva od 1812. do Napoleonovog poraza. U Frankovo vreme upotreba katalonskog jezika je bila zabranjena, a autonomne institucije Katalonije su ukinute. Barselona je drugi po veličini grad u Španiji sa 1.605.602 stanovnika, dok sa okolinom broji 3.161.081 stanovnika i ima površinu od 633 km².

 

 

Barselona je bila domaćin važnim svetskim događajima koji su doprineli tome da postane veoma poznat i posećen grad. Najbitniji su Svetska izložba 1888. i 1929. godine, Letnje olimpijske igre 1992. godine, i Forum Kultura 2004.

 Jedno od najprometnijih mesta Barselone jeste šetalište Las Rambles koje se nalazi između Trga Katalonije (Plasa Katalunja Plaça Catalunya), neurološkog centra grada i stare luke. Na njemu se nalaze trafike,  cvećare i prodavnice ptica, ljudske statue koje samo novac pokreće, kafići i restorani. Šetalište završava u staroj luci trgom Vrata mira (Portal de la Pau Portal de la Pau), gde se nalazi statua Kristifora Kolumba. Ruka statue sa ispruženim prstom pokazuje suprotno od američkog kontinenta, usmerena prema italijanskom gradu Đenovi, Kolumbovom rodnom gradu.

 

Sveži diplomac  Antoni Gaudi, dobio je svoj prvi angažman od barselonske gradske uprave 1878. godine. U pitanju je bio dizajn uličnih svetiljki na Kraljevskom trgu i Gradsko veće prihvatilo je dva njegovog dizajna. Bandere sa teškom mermernom bazom, šest svetiljki i ornamentom u obliku Merkura, simbola ovog grada, i dan danas stoje u centru Barselone. Gaudi je rođen u malom gradiću Reus, provincija Taragona,  1852. godine. Bio najmlađe od petoro dece, a od ranih dana je bio bolestan od reume. Najčešće zbog bolova nije mogao da hoda, tako da je morao da jaše na magarcu. Studirao je arhitekturu na Višoj tehničkoj školi Arhitekture (La Escuela Técnica Superior de Arquitectura) u Barseloni od 1873 do 1877.

Neko vreme Gaudi je radio neobične kuće i za ostale uspešne ljude iz Barselone. Za brokera Manuela Vicensa i Montanera projektovao je vilu Casa Vicens. Pere Martir Calvet, magnat tekstilne industrije angažovao ga je na famoznom projektu Casa Calvet. Ipak, nijedna od njih po popularnosti danas ne može da se meri sa Casa Batllo koju je uradio za inženjera Josepha Battlea.

 

Pored svog rada na  kućama uglednih građana, Gaudi se proslavio nesvakidašnjim dizajnom crkvenih objekata kojima je pristupao s velikim nadahnućem. Prvi takvi projekti bili su manastir i škola pod nazivom Teresian College, a potom je za svog nekadašnjeg učitelja projektovao crkvu koja nažalost nikad nije realizovana. Ipak, plan za ovu crkvu poslužio je kao inspiracija za projekat koji će uskoro postati Sagrada Familia, jedno od najvećih arhitektonskih čuda u Evropi zbog koje je, među kolegama, Gaudi dobio nezvaničnu titulu „božjeg arhitekte“.

 

Dana 7. juna 1926. godine, Antonija Gaudija pregazio je tramvaj. Zbog njegovog neuglednog izgleda i praznih džepova taksisti su odbili da ga voze u bolnicu, strahujući da neće biti plaeni. Niko nije prepoznao najslavnijeg arhitektu Barselone, dok ga prijatelji nisu pronašli u bolnici za uboge. Kada su hteli da ga premeste u bolju bolnicu on je to odbio. Umro je dva dana kasnije, ožaljen od cele Barselone. No, za života brojni su bili oni koji su osporavali njegov rad, mada je imao i podršku vizionara kakav je bio Salvador Dali. Pri kraju života Gaudi je živeo gotovo na rubu egzistencije. Ironija je da danas veliki procenat građana Barselone zarađuje na račun njegove slave – prodajom suvenira, vođenjem specijalizovanih tura, kao osoblje u objektima, galerijama…

 

Sagrada Familia, njegov magnum opus biće završena 2026. godine na godišnjicu autorove smrti. Druga poznata dela arhitekte su kompleks Park Gvelj, gde je arhitekta i živeo poslednjih 20 godina svoga života, kuća Mila (kat. Casa Milà), poznatija pod imenom Pedrera i kuća Batljo (kat. Casa Batlló). Osim dela arhitekte Gaudija, tu su još i drugi reprezenti katalonskog modernizma kao što je bolnica San Pau i Palata katalonske muzike (kat. Palau de la música catalana), arhitekte Ljuisa Domeneka i Muntanera.

 

Pored modernizma, u Barseloni  ćemo pronaći i dela iz srednjovekovnog perioda, posebno ona iz gotike, a koja su prisutna u starom gradu. Po njima je i cela Gotska četvrt (kat. Barri Gòtic) dobila ime. Njemu pripadaju katedrala Santa Eulalija, bazilika Santa Marija del Mar (karakteristična po harmoniji i čistoći forme) i crkva Santa Marija del Pi koja se nalazi na istoimenom trgu.

 

Iz savremene arhitekture izdvaja se paviljon (Pabellón alemán) nemačkog arhitekte i dizajnera Ludviga Misa van der Roea, konstruisan 1929. godine u svrhu međunarodne izložbe, svetskog događaja čiji je domaćin te godine bila Barselona. Tu su još i Zadužbina Đoana Miroa i Paviljon Republike (1937.) katalonskog arhitekte Đuzepa Ljuisa Serta i Muzej savremene umetnosti Barselone (skraćeno, MAKBA) američkog arhitekte Ričarda Mejera.

 

Na trgu Španija nalazi se najstarija korida u Barseloni – Plaça des Brasus les Arenes. Sagrađena je još 1900. godine, ali se u njoj odavno ne održavaju borbe sa bikovima. Zato su tu  1966. godine koncert održali Bitlsi. Sagrađena je u crvenoj cigli sa neobičnim detaljima u vidu belih istočnjačkih kupola i sa šarama koje podsećaju na tamnoplave oblake.

 

Šta videti u Barseloni:

Katedrala Sagrada Familia jedan je od simbola Barselone i nalazi se u okrugu Ešample. Još uvek nije završena. Otvorena je od ponedeljka do nedelje od 9 do 18 časova. Karte se mogu kupiti samo putem interneta na sajtu bazilike. Cena pojedinačne karte je 26 evra ili 27 evra za obilazak sa vodičem. Ulaznice su doprinos izgradnji bazilike.

 

Park Guelj je još jedno delo Antonija Gaudija. To je park koji se nalazi na brdu Karmel, u La Salutu. Građen je od 1900. do 1914. godine, a zvanično je otvoren kao javni park 1926. godine. U okviru „Dela Antonija Gaudija“ nalazi se na Uneskovoj listi svetske baštine. To je jedna od najvećih zelenih površina u Barseloni. Park je otvoren tokom cele godine od 9:30 do 17:30. Cena ulaznica je 10 evra, za decu od 7 do 12 godina 7 evra, dok je za decu do 6 godina ulaz besplatan.

 

 

Casa Mila - Gaudijevo remek delo, u narodu je poznato kao La Pedrera ili "kamenolom". To je modernistička zgrada koja je izgrađena između 1906. i 1912. La Pedrera je UNESCO-ova svetska baština i nema oštrih ivica, spolja i iznutra. Kao i većina Gaudijevh dela, inspirisana je prirodom. Casa Mila radi od 9 do 18:30, a ulaznica staje 24 evra. Za decu od 7 do 12 godina je 12 evra, dok je za decu do 6 godina ulaz besplatan.

Casa Batllo - još jedno Gaudijevo remek-delo. Casa Batllo je redizajn prethodno izgrađene kuće. Lokalni naziv za zgradu je Casa dels ossos, što znači „Kuća od kostiju“  jer ima skeletni organski kvalitet. Takođe je uvršena na UNESCO-ovu listu svetske baštine. Otvorena je od utorka do četvrtka od 9 do 18:30, a od petka do ponedeljka od 9 do 20 časova. Ulaz se plaća 35 evra ako je kupite preko interneta, a 39 evra ako je kupite na blagajni.

 

 

Ulica La Rambla poznata je pešačka zona sa drvoredima. Povezuje Placa de Catalunia sa spomenikom Kristoforu Kolumbu u Port Velu. Omiljena je među turistima jer nudi sve - od kafića i restorana do hotela, kioska sa suvenirima i prodavnica. Las Ramblas je najbolje mesto za kupovinu cveća. Tamo često možete videti ulične izvođače i čuti muziku. Las Ramblas je takođe dom mozaika poznatog umetnika Žoana Miroa.

Pijaca Bokerija smeštena je na glavnom šetalištu La Rambla. U centru se nalazi i pijaca Mercado de Santa Caterina na kojoj ima daleko manje turista. Prvi pisani dokumenti o Bokeriji datiraju iz davne 1217. godine kada su se na njoj prodavali uglavnom riba i meso. Najpoznatija je pijaca, jedno od najživljih mesta u Barseloni i prava atrakcija za turiste. Gužva vlada tokom celog dana a galamu prave prodavci, kupci i mnogobrojni turisti. Roba koja se prodaje je prvoklasna a sve je izuzetno uredno izloženo. Bogata je ponuda voća i koštunjavih plodova, ribe i morskih plodova, čuvene pršute i drugih vrsta mesa uključujući čak i divljač. Na pijaci se prodaju i sokovi od svih vrsta voća kao i već iseckano voće spremno za konzumaciju. Ovo je nesto za dobar zalogaj i gutljaj, ali dobrim delom zbog velikog broja turista cene su veće nego na drugim mestima.

 

Pikasov muzej čuva 4251 delo poznatog španskog umetnika. U njemu možete videti stalnu postavku koja prikazuje umetničku evoluciju njegovog stvaralaštva. Smešten je u 5 susednih srednjovekovnih palata i otvoren od utorka do nedelje od 10 do 19 časova, a zatvoren ponedeljkom. Ulaznica košta 12 evra. Besplatni termini su četvrtakom popodne od 16 do 19 časova, prva nedelja u mesecu i 12. februara, 18. maja i 24. septembra, kada  su dani otvorenih vrata.

 

Brdo Monžuik ima relativno ravan vrh koji gleda na luku. Njegovo ime znači "Jevrejska planina". U njemu se nalaze razne turističke atrakcije: Palau Nacional, koja je dom Nacionalnog muzeja umetnosti Katalonije od 1934. godine, Magična fontana, koja se nalazi ispod palate, Olimpijski stadion i veliko stepenište koje vodi od podnožja Monžuika.

 

 

Magična fontana izgrađena je u obliku terasastog kompleksa fontana, koja se prostiru od dna do vrha brda na kom se nalaze. Najveća atrakcija ove fontane je petanestominutno preplitanje boja, zvukova, talasa itd. Čarobnu fontanu je dizajnirao Buigas, kako bi je prikazao na svetskoj izložbi tridesetih godina. Fontana je obnovljena 1992. godine, kada su ove bile organizovane Olimpijske igre, i od tada je još veća atrakcija.

 

Barselona nudi 4 velike plaže od kojih je najpoznatija i najpopularnija Barseloneta. Ova široka peščana plaža dužine oko 2 kilometra udaljena je samo 20-tak minuta hoda od glavne pešačke zone i ulice La Rambla. National Geografic proglasio ju je najboljom urbanom plažom na svetu. Barseloneta je potpuno transformisana zbog Olimpijskih igara 1992. godine a pre toga je ovaj deo grada više podsećao na industrijsku zonu. Brojni restorani i noćni klubovi nižu se duž šetališta. Ovde trebate pojesti ribu. Ne propustite ni da probate tapas “bomba”. 

 

 

Gotska četvrt je najstariji deo Barselone (Barri Gotic). Iako postoje crkve iz XIV veka i ostale srednjevekovne građevine kao i ostaci iz rimskog perioda većina zgrada je sa kraja XIX veka i početka XX. Ovaj deo grada je pravi lavirint uskih ulica zatvorenih za saobraćaj vozila. Jevrejska četvrt (El Call) je, takođe, ovde. Jevreji su u XIII veku činili 15% gradske populacije i činili bitnu komponentu gradske ekonomije. Pikaso je živeo i radio u Gotskoj četvrti od 1895. do 1904. godine. Park Citadela (Parc de la Ciutadella) je nastao sredinom 19-tog veka i bio je jedina gradska zelena oaza. Na 28 hektara nalazi se malo jezero, Parlament Katalonije, Citadela, zoološki vrt, trijumfalna kapija i impozantna fontana koju je projektovao Josep Fontserè.Zoološki vrt potiče iz 1892. godine i prostire se na 13 hektara.

Špansko selo je muzej koji čini 117 zgrada tipičnih za različite delove Španije. U Španskom selu se nalaze replike zgrada, ulica i trgova tipičnih za različite oblasti Španije. Veliku pažnju privlače zanatske i umetničke radionice u kojima se pred posetiocima prave raznorazni predmeti. Muzej Fran Daurel takođe je deo sela a sadrži dela čuvenih španskih umetnika poput Pikasa, Dalija i Mira.

 

Fudbalski stadion Kamp Nou otvoren je 1957. godine i od tada je domaći stadion FK Barselone. To je najveći stadion u Španiji i Evropi. Nalazi se na oko 5 kilometara od istorijskog centra Barselone. Stadion nudi razne ture, a najpopularnija je osnovna tura koja košta 29,5 evra i uključuje posetu muzeju Barse i obilazak Kamp Noua. Karte možete kupiti onlajn na sajtu FK Barselone.

 

 

Akvarijum Barselona (Aquarium de Barcelona) poseduje preko 11.000 primeraka od 450 raznih biljnih i životinjskih vrsta (8000 riba i 11 morskih pasa) smeštenih u 35 akvarijuma i 6 miliona litara vode. Posebna atrakcija akvarijuma je podvodni tunel dužine 80 metara oko koga plivaju ajkule. Osim mediteranskih vrsta koje su fokus ovog akvarijuma u njemu se mogu naći i tropske vrste iz Crvenog mora ili sa Havaja. Akvarijum predstavlja veliku turističku atrakciju a godišnje ga poseti preko 14 miliona ljudi. Najveći je akvarijum u Evropi i najznačajniji na Mediteranu.

 

Luka Barselona  katalonski : Port de Barcelona ) ima istoriju 2000 godina, ali i veliki savremeni trgovački značaj kao jedna od najvećih evropskih luka nau Mediteranu. Barselona ima još dve luke na severu: Port Olímpic i Port Fòrum Sant Adrià. Prostire se na 7,86  kvadratnih j kiiometara i podeljene je na tri zone: 

 

• Port Vell (Stara luka) obuhata dve marine ili luke za jahte, ribarsku luku, pomorsku stanicu za trajekte koji putuju na Balearska ostrva i druga odredišta na Mediteranu, te druge stanice ili pristaništa za krstarenja, a graniči se s industrijskom lukom. U centralnom području nalazi se "Maremagnum" (trgovački centar i kompleks noćnog života), IMAX Port Vell (bioskopski kompleks velikog formata) i najveći akvarijum u Evropi,
• Komercijalna/industrijska luka nalazi se na jugu i sastoji se od Zona Franca , industrijskog parka bez carina koji se razvio u luci Barselona, preko ravnog zemljišta delte Llobregat između grada Barselone i luke El Prat de Llobregat i Međunarodnog aerodroma na jugu,
• Logistička luka (Slobodna luka Barselona).  

 

 

 A mi idemo dalje. Za Valensiju.