Sofija: Landranje po gradu mudrosti

 

Posle burno enološko-filmofilskog učitavanja u rano jutarnje subotnje jutro otisnuo sam se ka Sofiji. Put sam iskoristio za dremuckanje, a na srpsko bugarskoj granici dočekale su me prve ovogodišnje snežne pahulja. Ulazeći kroz neatraktivno predgrađe, doduše uvek dobrim putem, dolazimo do centra grada sagrađenog na ruševinama rimskog -Serdica. Serdica je nekada bio rimski grad, veoma bitan za Balkan zbog svog povoljnog geografskog položaja. Grad je u XIV veku dobio današnje ime Sofija. Glavni grad Bugarske postaje posle petovekovne borbe sa Turcima.

 

Sofija je glavni i najveći grad Bugarske. Nalazi se na zapadu zemlje, u Sofijskoj oblasti. Prostire se na površini od 492 kvadratna kilometra, a u njoj živi oko 1 260 000 stanovnika. Sofija je trinaesta po veličini prestonica u Evropskoj uniji, a ujedno je politički, ekonomski, obrazovni, kao i kulturni centar Bugarske.Tokom svoje duge istorije stalno se razvijala, a svaki istorijski period ga je obogatio brojnim tragovima koji danas upotpunjuju njegov izgled, tako da je danas krase mnoge arhitektonske i istorijske znamenitosti.

Ispod centra Sofije leži čitav jedan grad, nevidljiv savremenim stanovnicima i turistima. Nekada se zvala Sredets i Tradiatsa. Centar Sofije je popločan žutom kaldrmom koja se proizvodila pre 100 godina u jednoj mađarskoj fabrici. U centru Sofije se nalazi Univerzitet St. Kliment Ohridski, osnovan 1888. godine).

Parkiramo ispred Hrama Svetog Aleksandra Nevskog u Sofiji koji je bio je najveći na Balkanu, do podizanja Hrama Svetog Save u Beogradu. Ovo grandiozno zdanje sagrađeno je  između 1904. i 1912. godine. Kupole hrama su pozlaćene. 

Ulaz u hram se ne naplaćuje, ali ako želite da fotografišete to košta 10 leva. Odavde ćemo i krenuti u povratku. Uz crkvu se nalazi Muzej hrišćаnstva sa prelepim freskama i ikonama.

U Crkvi Svete Nedelje, gradskoj katedrali izgradjenoj u X veku u neovizantijskom stilu naći ćete ono sto je ostalo od srpskog kralja Milutina. Najstarija bogomolja u Sofiji je Crkva Svetog Đorđa, rotonda od crvene cigle, gde pociva zastitnik Bugara i svetac, Sveti Jovan Rilski. Ovde je bilo i sediste cara Konstantina. Obratite paznju na freske iz XII-XIV veka, a posebno na prikaze proroka. Fotografisanje je zabranjeno.

Potom posećujem bugarsku nacionalnu galeriju i Arheološki muzej smešten u prostore stare Velike džamije, u kojem je otvoren novi deo postavke sa nalazišta Trebeniste na kojem su radila i trojica srpskih arheologa, a koji se nalazi na teritoriji Severne Makedonije. 

Kada su bugarski vojnici 1918. kopali rovove, neušpeno pokušavajući da zaista srpsku pobedničku vojsku u furioznom naletu sasvim slučajno nabasali na raskošne grobnice. Premeti su ovog lokaliteta danas su razbacani od Beograda, Skoplja i Ohrida, pa evo do Sofije. Od 1930-2002 otkriveno je 56 grobnica. Tu ima zlatnih maski, rukavica i sandala, šlemova i ostale ratničke opreme, srebrne i bronzane posude. Aribalos od fajansa, ćilibarske perle… Istorijski muzj smešten je u hamam iz XV veka. Ispred zgrade nalaze se dve fontane sa termalnom vodom. 

Uživam u razgovoru sa Bugarima, ljubazni su, pijemo, pričamo o životu, cenama, vinama i naravno žеnama. Jedino ne uzivam u snaznom vetru. Sa Rusima pijem оdličan čaj sa pecivom, a za ručak se priklanjam Turcima. 

Pazarim jeftine kozne poluduboke cipele, ljubicasti pulover, par vina, sireve i kackevalje, peglane kobasice i par buteljki vina. Za razgovor sa prijateljima po povratku.

Narodni muzej se nalazi uz predsedničku rezidenciju. Ulaz u muzej košta 10 leva, ukoliko želite fotografisanje, i to je 10 leva, dok je snimanje mnogo skuplje. Ulaz u muzej košta 10 leva ( 1 lev = oko 60 rsd ).

Na trgu Batnberg naći ćete ѕtatuu zaštitnice grada, Sofije sa zlatnim licem visoku 24 metara. U desnoj ruci drzi lovorov venac, a u levoj je sova, simbol mudrosti. Grad, za razliku od Beograda ima metro.  Na izgradnji metroa se radilo 30 godina. Tokom izgradnje je pronađen izvor termalne vode. Ruševine starog rimskog grada su takođe usporavale proces i želju Bugara da modernizuju gradski saobraćaj. Oko metro stanice Serdica možete videti deo iskopina iz rimskog perioda.

U vremenu kada je sagrađena 1576. godine Banja Baši džamija, Sofija je važila za glavni grad Otomanske imperije među evropskim provincijama. Džamiju je sagradio tada poznati turski arhitekta Mimar Sinan. Banja Baši Džamija je urađena po uzoru na Sulejmanovu džamiju u Istanbulu. Iza džamije se nalazi kupaonice i fontana sa mineralnom vodom.

Sinagoga Sofija je treća po veličini sinagoga u Evropi. Sagrađena 1909. godine po uzoru na sinagogu u Beču koja je srušena za vreme Kristalne noći. Što se tiče arhitekture, vidan je uticaj pseudomarskog stila, bečke secesije i venecijanske arhitekture. Za vreme II Svetskog rata je sinagoga pretrpela neznatna oštećenja, međutim, renovirana je i sređena. Plaća se ulaznica u iznoѕu od dva leva. Bugarski kralj Tsar Boris III tokom II svetskog rata spasio je 480 hiljada Jevreja od sigurne smrti. Glavom je platio nepuslušnost i misteriozno je nestao nakon susreta sa Hitlerom 1943. godine.

Bugarsko nacionalno pozorište sređeno je 1906. po projektima beckih arhitekata Hermana Halmera i Ferdinanda Felnera u neoklasicnom stilu, sa reljefima Apolona i muza umetnosti. Otvorio ga je bugarski car Ferdinand. Nosi ime Ivana Vazova, čuvenog pesnika.