Sveobuhvatni vodič po Kraljevini Maroko-deo drugi

Vrata su u Maroku, svojevrsna granica izmedju javnog i privatnog, koja se ne prelazi tako lako. Ona štiti i skriva privatnost u punoj raskoši od radoznalih pogleda stranaca.

vrati se na prvi deo, nisam ga čitao

  

Maroko je zaista zanimljiva i velika zemlja koja vas sigurno neće ostaviti ravnodušnim, a u okviru marokanskog kraljevstva Marakeš zauzima posebno mesto. Danas je on stecište svetski poznatih imena iz sveta mode, tu povremeno borave i veliki svetski glumci, kao i predstavnici mnogih monarhija, bivši kraljevi i svrgnuti prinčevi. Da, sve je to Maroko, nesvakidašnje iskustvo, putovanje u ovu zemlju pruža veliko lično zadovoljstvo i neizmerno obogaćuje životno iskustvo.

 

Kroz jedna slična vrata izlazimo i nastavljamo našu avanturu kroz Kraljevinu Maroko. Reč-dve i o još nekim draguljima Maroka. Tanger se nalazi u blizini Španije, na krajnjem severu Maroka. Ovaj grad prati legenda o njegovom osnivaču, grčkom divu Anteji, sinu Neptuna, boga voda. Odmah po osnivanju, najbrži behu Feničani i Kartaginjani koji su na istočnoj obali Mediterana, nedaleko od Gibraltarskog moreuza, gde leži Tanger, osnovali koloniju pod imenom Tinžis.

 takozvani "socijalni kafei" - po stilu liče na francuske (svi su okrenuti prema ulici), ali u drugom ambijentu i sa drugačijom klijentelom

Ova kolonija brzo je ekonomski i kulturno procvetala i kasnije postala prestonica romanske pokrajine Mauritanije. Ipak, mira ovde nije bilo. Jedan od slavnih ovdašnjih voskovođa je za šefa Tinžisa postavip lokalnog Berbera, koji se pokazao kao uspešan komandant u borbama u Španiji. Njegovo ime Taruk Jbel ostalo je urezano u jednoj steni u Gibraltaru sve do danas. Što se Tangera dalje tiče, u njemu su se smenjivala mnoga plemena, da bi ga Portugalci čak dvaput osvajali, gubili i opet osvojili. U XVII veku dobio je na značaju: kao miraz jedne portugalske princeze engleskom kralju Čarlsu II. Suprotno očekivanjima, Tanger nije dugo ostao engleski, vraćen je jednom od arapskih plemena. Početkom XX veka stekao je internacionalni status, a tek 1956. godine pripojen je kraljevini Maroko.

Najzanimljiviji deo grada je centralni deo, Petit Socco. Obiđite kasbah i arapski kvart. Tangirska obala uveče prepuna je ljudi. Od njih se ne može proći. Načičkali su se tu da prošetaju i vide šta se dešava. U ovdašnjem lokalu "The Sun Beach" Terens  Vilijams započeo je "Mačku na užarenom krovu". A u ovdašnjem "Café Central" okupljali su se pripadnici bit-generacije.

Ako dođete u Tangir i ne probate morske plodove kao da niste ni bili tu. Ogromna porcija škampa, školjki, ribe i lignji košta nepunih 3 evra, a ako sve to ponesete sa sobom i uz vatru na plaži i tradicionalnu marokansku muziku koju se ovde izvodi, doživljaj je mnogo snažniji. I naravno, u istom danu se možete kupati i na mediteranskoj i na atlantskoj obali, zavisi kakve talase volite!

Esauira je grad iz XVIII veka sagrađen na obali mora i najpopularniji među ljudima koji samostalno putuju, i vrlo retko ćete tamo videti turiste iz paket aranžmana. Ali neće to još dugo potrajati. Među Evropljanima je poznatiji pod imenom Mogadir. Po legendi zaštitinik grada je svetac Seurah, Škotlanđanin MekDougal koji se ovde iskrcao u XIV veku.

 

Ovo je Šeherazin grad iz 1001 noći. Essaouira ima predivnu plažu koja se prostire kilometrima ka jugu. Gradić na samom Atlantskom okeanu, grad vetra, windsurfinga i filmske istorije. Na ovdašnjim dokovima, Orson Vels je snimio jednu dirljivu scenu iz „Otela". Nažalost ovde se ne može uživati u predivnom afričkom Suncu pošto vetar duva non stop, te će oni koji budu došli da se sunčaju, biti zatrpani peskom. Prepuna medina začina, raznih drangulija, odevnih predmeta mešaju se boje s mirisom sveže ribe koju u svakom trenutku možete kupiti. Na obližnjem ostrvu, ako budete imali sreće,  videćete ružičaste pelikane.

Oni koji su siti jurnjave po velikim gradovima i obilazaka svake pojedine turističke atrakcije, sa zadovoljstvom će shvatiti da se atmosfera ovog grada može definisati jednom rečju: opušteno. Utvrđenje ovog grada je mešavina portugalske, francuske i berberske vojne arhitekture, a njihova masivnost samo pridodaje mističnosti ovog grada. Ovde je Džimi Henriks sagradio peščani zamak ("Castle made of sand"), mada je tek posle izdavanja ove pesme stigao u Maroko.

Tafraut je gradić kao stvoren za otpočinjanje hajkinga po obližnjim brdima i berberskim selima. Ne propustite bizaran niz stena na samom izlazu iz grada, koje je oslikao jedan belgijski umetnik.

Kanjon Todra nalazi se u blizini grada Tinerhir na Visokom Atlasu, na kraju bujne doline prepune palmi i zaseoka. Uklesan između stenovitih planina, nalazi jedan od najlepših prizora u Maroku. Klanac Todra visok nekih 300 metara, širok samo deset i sa rekom koja teče u njegovom dnu. Ako nastavite dalje, uz klisuru ka Tinerhiru, naići ćete na brojne kasbahe.

Simpatični planinski gradić Chefchaouen, koji još zovu i Chaouen, smešten je u srcu marokanske planine Rif. Udaljen je oko četiri sata od grada Fesa, a njegova posebnost je ta što je obojen u plavo. Plavi zidovi, plava vrata, plavi prozori. Uske uličice u kojima dominira nebeskoplava boja pravi su raj za posetioce željne otkrivanja atraktivnih mesta. Stari deo grada obiluje uličicama prepunim kafića, restoranima i prodavnicama s raznim suvenirima, torbama, tkaninama. Jevrejski stanovnici započeli su "plavi trend" i transformisali izgled gradića tridesetih godina prošlog veka. Do današnjeg dana uobičajeno je videti žene s velikim četkama kako plavom bojom osvežavaju svoje domove. U gradiću je nemoguće izgubiti se, jer nije velik, a sve veće ulice vode prema glavnom trgu Plaza Uta el-Hammam.

Za razliku od većine marokanskih letovališta na Atlantiku, Agadir je zaklonjen od jakog vetra i talasa sa okeana i zbog toga je omiljen među turistima kojima je glavni cilj opuštanje na pesku i moru. Zaliv Agadira je ogroman, plaže su peščane, a glavna plaža je duga i retko kada je gužva. Osim toga, ako volite mir i tišinu, lako ćete u okolini grada naći usamljene uvale koje često možete imati samo za sebe. Zbog geografskog položaja i prosečne dnevne temperature od 20˚C u januaru, Agadir je jedna od omiljenih zimskih destinacija, pogotovo za građane sa severa Evrope. Klima je skoro savršena preko cele godine, tako ni u najtoplijim mesecima, julu i avgustu, vrućine nisu nesnosne. Centar grada se takođe razlikuje od ostalih mesta u Maroku, usled zemljotresa iz 1960. godine, nedostaju atraktivne građevine i šmek starih berberskih gradova. Ulice su široke, hoteli su moderni, a kafići su napravljeni u evropskom stilu, tako da je Agadir daleko od tradicionalnog Maroka. To je savremen, užurban, i dinamičan grad sa 200 hiljada stanovnika.

Ne propustite mali Muzej zemljotresa u ulici Jardim de Olhão u kojem su izložene fotografije starog Agadira. Muzej radi dvokratno, a ulaz je besplatan. Agadir nije najbolje mesto za šoping u Maroku, a tipične suvenire i proizvode od kože potražite u tržnom centru, betonskoj zgradi pod nazivom Marché centrale (centralna tržnica). Najveći deo robe je proizveden izvan Agadira i zbog toga su cene prilično visoke. Ipak, pozitivna strana šopinga u Agadiru da su cene često izložene i fiksne, i da ne morate baš uvek oko svega da se cenjkate.

Najjeftiniji restorani se nalaze u kvartu Nouveau Talbourjt, a dnevni meni možete naći i za 35 dihrama. Brojni restorani smešteni su kod same gradske plaže, a osim marokanske kuhinje, postoje specijalizovani indijski restorani, riblji, kao i oni sa međunarodnom kuhinjom. S obzirom da kod plaže ima ima najviše turista, restorani su ovde najskuplji. Noćni život je zadovoljavajući, postoji više noćnih klubova, a alkohol je dostupan i lako se nalazi.

Agadir je i istorijski značajan za Maroko, jer je upravo tu izbila Druga marokanska kriza (Panterov skok)  1911. godine, kada su se marokanska plemena pobunila protiv francuske vojske, ali i protiv sopstvenog sultana. Francuska je odgovorila vojnom intervencijom, u sukob se umešala i Nemačka, a kriza je na kraju rešena Fesovskim mirom potpisanim 30. marta 1912. godine. Sultan Abdelhafid se tada odrekao suverenitena nad Marokom, čime je država postala francuski protektorat. Ovaj sukob poznat je i kao Agadirska kriza.

El Jadida, poznata kao "portugalski Mazagan" je grad luka u Maroku. Smešten u severnom delu zemlje u regionu Doukkala - Abda, na Atlantskom okeanu. Sagrađen je kao utvrđena vojna kolonija u ranom XVI veku. Grad se diči renesansnim i gotskim uticajima, te je uvršteni i na UNESCO-vu listu svetske baštine 2004. godine.

Planina Jebel Toubkal  s svojim snežnim vrhovima ostavlja snažan dojam na putnika. Uspon na vrh planine je najbolje započeti već u selu Asni i traje oko tri sata. Na vrhu će vas dočekati metalna piramidu s natpisom i prekrasan pogled na okolinu.

Ait Ben Haddou je drevni grad-tvrđava, smeštena u centralnom delu zemlje, u regionu Souss - Massa - Draâ, u blizini grada Ouarzazete.  Ovde ćete pronaći zemljane zgrade, ograđene visokim zidinama, sjanim primerom tradicionalne predsaharske arhitekture. Na uglovima utvrđenja uzdižu se četiri kule visoke četiri metra. Ovde živi svega deset porodica, ostali, nekadašnji žitelji preselili su se u novi deo grada, s druge strane reke. Stari deo grada postao je pozornica gde su snimljeni mnogi filmovi. Među najpoznatijim su "Mumija", "Dragulj s Nila", "Nebesko kraljevstvo"  i "Gladijator". Od 1987. godine, drevni utvrđeni grad upisan je na listu svetske baštine UNESCO-a. I ne zaboravite odavde je najlepši pogled na planinu Atlas.

Opšte informacije

Mavarsko graditeljstvo, prelepi pejzaži, metež na trgovima i pijacama, kao i neodoljivi gastronomski specijaliteti samo su neka karakteristika Maroka. Sukovi su centralno mesto događanja u arapskom svetu i oličenje života. Prastare zgrade, tesne uličice, brojne radnje i tezge čine srce suka, bilo da se on nalazi u Egiptu, Maroku ili, pak, u Siriji. Tu se kupuje, šeta, sreću se prijatelji i ponekad je vreme provedeno u suku najzanimljiviji deo dana. Sukovi liče jedni na druge i u svakom se, još na samom ulazu, stranci osećaju kao da su odlutali u prošlost. Suk nije za one koji ne podnose gužvu i mimoilaženje s drugim ljudima. Nema stvari koja se ovde ne nudi, a tu su i domaće životine: poneki zalutali pas, mačke i živina. Magarci vuku pranatrpana kola, prodavci vode, čaja, nosači čekaju da vam pomognu i kolicima odnesu tek kupljenu robu...

Opšta vreva. Radnje svih mogućih i nemogućih dimenzija; neke veličine ormara, a druge prostrane i lepo uređene. Neki prodaju svoju robu na raširenom čaršavu na zemlji, na kojem su korpe svežeg povrća, najčešće patlidžana i paradajza. Uobično je da se jednoj ulici prodaje jedna određena vrsta robe, pa tako ima ulica tekstila, začina, grnčarije, hrane. Svi se pogađaju, viču, nudi se roba. Kao jedna velika, primitivna berza, što, u stvari i jeste. Čitav prizor je negovani haos koji besprekorno funkcioniše vekovima. Kada se zamorite, utočište pronađite u čajdžinici ili poslastičarnici, uz čaj od nane ili sveže isceđeni sok predahnete i  prikupite snagu.

 

Po vrsti namirnica u suku, može se tačno odrediti godišnje doba. Voće i povrće je sveže i ljudi se tako hrane, u skladu sa sezonama i podnevljem. Svaka radnja ima svoj "ras el hanout" ili specijalitet radnje, mešavinu začina koja nekada može da sadrži čak 26 različitih vrsta trava i suvog bilja, što zavisi od znanja i iskustva vlasnika. Ove mešavine sadrže crni biber, lavandu, majčinu dušicu, ruzmarin, beladonu, sušenu ružu, hašiš i druge sastojke. Začini se čuvaju u velikim teglama i mere na apotekarskoj vagi. Prodavci su uvek raspoloženi da pričaju o poreklu svake travke ili kore drveta, koja je stigla iz daleka i sadrži nešto specifično što samo ta oblast ima. Da li je to jutarnja rosa, so u vazduhu ili nešto treće, ali ti začini daju jelima poseban ukus i miris.

Stanovnici oblasti Taznakt u Maroku poznati su po proizvodnji tepiha izuzetne lepote. Međutim za neke od ovih Berberki, tkanje 10 kilograma vune koliko je potrebno da bi se napravio jedan tepih, nije umetnost već prihod za život. Tkaljama su potrebni meseci da pripreme vunu, a zatim još toliko da od nje naprave tepih. Na tržištu će njegova vrednosti izositi jedva nešto više od stotinak dolara. Od toga jedva dvadesetak, dobijaju same tkalje. To je i razlog, zašto sve manje mlađih ne želi da ovlada ovim zanatom. Tako on polako, ali sigurno izumire. 

Marokanska muzika je dominantno arapska, ali uočljivi su i andaluzijski uticaji. Uticaj roka u chaabi bendovima je raširen, kao i trance muzika s korenima u muslimanskoj muzici.

Ako vam ovo nije bilo dovoljno posetite sledeće Internet strane:

www.visitmarocco.com

Upozorenja:

Bezbednost:

-      putnicima se savetuje da izbegavaju politička okupljanja i demonstracije. Ako nameravate da putujete po spornoj teritoriji Zapadna Sahara, imajte u vidu da u toj oblasti već duže vreme vlada politička nestabilnost i da je prilično nebezbedno. Mnoga područja u Zapadnoj Sahari su minirana, a mogući su i sukobi između Fronta Polisario i marokanskih vlasti. Teroristički bombaški napadi desili su se u Kazablanci 2003. i 2007. godine.

-      izbegavati vožnju noću, kao i zaustavljanje na usamljenim mestima, nezavisno  od doba dana, i naročito u blizini gradova, zbog opsasnosti od napada i pljački.

-      postoji opasnost od džeparenja i krađa, naročito na mestima gde se okuplja veći broj lica, naročito u turističkim mestima, kao i u sumrak ili noću.

 

Telefoni:

-           policija (u gradovima): 19;

-           žandarmerija (izvan gradskih naselja) 177;

-           vatrogasci 15.

Zabranjen je:

-                ulazak u verske objekte, u kojima se održavaju verski obredi, svim licima koja nisu muslimanske veroispovesti, osim u objektima koji su namenjeni za turističke posete;

-                unošenje materijala koji imaju pornografski karakter, jer u slučaju njegovog otkrivanja takvo lice će biti proterano iz Maroka;

-                zabranjena je prostitucija;

-                homoseksualizam se smatra prekršajem za koji je predviđena zatvorska kazna od tri godine;

-                zabranjene su vanbračne veze i kažnjavaju se zatvorom od jedne godine. Potrebno je poštovati lokalne običaje, koji se razlikuju od jednog do drugog regiona, i tradiciju. Izbegavati rasprave o osetljivim pitanjima političkog ili verskog karaktera. Uzdržavati se od svake diskusije koja bi mogla biti označena kao kritika Kralja i Kraljevske familije;

-                izbegavati konzumiranje alkohola na javnim mestima, a naročito kupovinu i konzumiranje za vreme verskog praznika Ramadana. Mada su prastanovnici ovih prostora obilato tamanili palmino vino. Zabrana se odnosi i na ponude u vezi sa kupovinama ili drugim pogodnostima koje se nude izvan za to utvrđenih mesta i cena;

-                postoji opšta opasnost od terorizma u Maroku. Napadi mogu biti svakojaki, uključujući mesta sa stranim turistima. Takođe postoji mogućnost kidnapovanja, posebnu pažnju treba skrenuti na udaljene regije i granične pojaseve;

-                teško kažnjiva dela, predviđena lokanim zakonodavstvom, su silovanja, ponižavanja, kao i akata koja iz toga proizilaze, i razvrat. Kazne su teže u slučajevima kada je žrtva maloletna osoba (punoletstvo se stiče sa 18 godina starosti). Isto važi i za akte pedofilije, za koje su predviđene kazne, u zavisnosti kvalifikacije dela, od 5 do 30 godina zatvora;

Troškovi odbrane i advokata padaju na teret osumnjičenog ili njegove porodice.

Zdravstvo

Vakcinacija nije obavezna. Zdravstvene usluge i lekovi su skupi i naplaćuju se u punom iznosu pre izlaska pacijenta iz bolnice, po cenu pokretanja sudskog postupka. Između Republike Srbije i Kraljevine Maroko ne postoji bilateralni sporazum u vezi sa zadravstvenim osiguranjem, te je ovo potrebno imati u vidu.

Voda za piće je obezbeđena u svim većim mestima, ali je, i pored toga, preporučljivo koristiti flaširanu vodu. Izbegavati konzumiranje sirove hrane. Potrebno je pre upotrebe dobro oprati voće i povrće. Izbegavati kupanje u rekama i manjim veštačkim akumulacijama. Prema zapadnim izvorima, zasnovanim na skorašnjoj studiji, kao neprimerena za kupanje ocenjena je četvrtina marokanskih morskih plaža.  Treba se pridržavati i sledećeg:

-            perite često ruke sapunom i vodom;
-            pijte isključivo flaširanu ili prokuvanu vodu;
-            uzimajte preventivno lekove protiv malarije pre, tokom i nakon putovanja, a prema uputstvu lekara;
-            kako bi sprečili gljivične i parazitske infekcije, održavajte stopala čistim i suvim, i ne idite bosi, čak ni na plažama;
-            zaštitite se od ujeda komaraca  i drugih insekata;
-            ne konzumirajte hranu pripremljenu od strane uličnih prodavaca ilihranu koja nije dobro skuvana;
-            ne konzumirajte napitke sa ledom;
-            izbegavajte mlečne proizvode, osim  ukoliko znate da su pasterizovani;
-            ne dodirujte životinje, naročito majmune, pse i mačke, kako bi izbegli ujede i ozbiljne bolesti.

Bolesti: Sida je prisutna u velikim gradovima i većim turističkim centrima, a, prema zapadnim podacima, u Maroku je virusom side je kontaminirano 16-20 hiljada lica, s tim što je njen brži razvoj evidentiran kod ženskog dela populacije. Malarija (paludisme) je prisutna u malom broju slučajeva. Savetuje se izbegavanje preventivnih mera, s tim što je neophodno konsultovati lekara u slučaju povišene temperature.

Ujedi: Komarac ne mora da bude zaražen malarijom ali njegov ujed u svakom slučaju izaziva iritiranost kože. Koristite sredstva za odbijanje insekata koja se baziraju na DEET kako biste sprečili ujede. Osim toga, komarci mogu da prenose i tropsku groznicu. Pčele i ose su ozbiljan problem samo ako imate tešku alergiju (anaphylaxis), i u tom slučaju sa sobom uvek nosite inekciju adrenalina. Peščane muve su česte na mediteranskim plažama. One obično izazivaju samo dosadan svrab, ali mogu da budu prenosioci retkog oboljenja kože pod nazivom kožna lajšmanijaza. Koristite neko od sredstava za odbijanje insekata na bazi DEET. Škorpije su česte u zemljama sa suvom klimom. Njihov ujed je veoma bolan, ali retko smrtonosan. Stenice su česte u hostelima i jeftinim hotelima, i njihov ujed žestoko svrbi. Pošpricajte dušek na kome ćete spavati odgovarajućim insekticidom i nećete imati problema. I šuga je česta u jeftinom smeštaju. Ove sićušne grinje žive na koži, naročito između prstiju, i izazivaju jak svrab. Lako se eliminišu losionom koji se kupuje u apotekama.

Spisak zdravstvenih službi, lekara i brojevi telefona:

-            RABAT: Médecins du poste : Docteur Geneviève Hda-Pecqueux, généraliste : [212] (0)5 37 73 56 71 Service Médical d'Urgence : [212] (0)5 37 20 21 21/20 21 22/20 21 23 Cliniques Clinique du cœur et des vaisseaux : [212](0)5 37 84 34 20 ou [212] (0)5 37 78 58 14/78 58 15/78 58 16 Clinique de l'Agdal : [212](0)5 37 67 50 28/67 50 29 Clinique des Nations Unies: [212](0)5 37 67 05 05

-            CASABLANCA : Médecins du poste: Docteur Solange Lahlou: [212](0)5 22 27 45 48 Docteur Alain Guidon:[212](0)5 22 26 71 53 Cliniques Privées : Clinique BADR [212](0)5 22 49 28 00 Clinique Al Hakim : [212](0)5 22 81 81 81 Clinique Kadi : [212](0)5 22 27 52 35 Clinique Ghandi : [212](0)5 22 36 05 34 ISAAF Mondial Assistance : [212](0)5 22 31 31 50 Maroc Assistance : [212](0)5 22 30 30 30 Clinique Val d'Anfa : [212](0)5 22 39 14 39

-            TANGER : Médecins du poste : Docteur Marie Françoise Bobey, généraliste : [212](0)5 39 34 20 26 Docteur Majoub El Berd, cardiologue : [212](0)5 39 94 14 39 Docteur Jacqueline Raynfeld, psychiatre : [212](0)5 39 94 10 22 Docteur Abdelhamid Ammor, traumato-orthopédiste : [212](0)5 39 93 28 26 Cliniques: Clinique du Croissant Rouge : [212](0)5 39 94 25 17 Clinique TIMGIS : [212](0)5 39 94 09 90/1/2 Hôpital italien : [212](0)5 39 93 12 88

-            AGADIR : Médecin du poste : Docteur Abdelhamid Benabdelouahad : [212](0)5 28 24 23 63/ [212](0)5 61 19 67 23 Cliniques: Polyclinique de la CNSS : [212](0)5 28 84 66 25 ou 84 66 27 Clinique de la Résidence : [212](0)5 28 82 36 82 Clinique Assoulil : [212](0)5 28 84 35 59 Clinique El Massira : [212](0)5 28 84 32 38 Clinique des Spécialités : [212](0)5 28 84 84 84 AMU (Assistance Médicale d'Urgence) : [212](0)5 28 82 88 88

-            FES : Médecins du poste : Dr Annie BURG : [212](0)5 35 65 06 47 Dr Omar BOUZBIBA : [212](0)5 35 62 92 13 ou [212](0)5 61 16 70 34 Service médical d'urgence FASSI : [212](0)5 35 94 24 24 (24h/24) ATLAS SECOURS : [212](0)5 35 65 25 25 Cliniques privées : Clinique AGDAL : [212](0)5 35 93 16 43 Clinique de l'ATLAS : [212](0)5 35 64 16 97 Clinique RYAD : [212](0)5 35 96 00 00 ou [212](0)5 35 64 22 76

-            MEKNES : Médecin du poste : Dr Nathalie BOUGHALEB : [212](0)5 35 52 03 75 Clinique privée : Clinique CORNETTE DE SAINT-CYR : [212](0)5 35 52 02 62 / 63

-            MARRAKECH : Médecins du poste: Docteur Frédéric REITZER, généraliste: [212](0)5 24 43 95 62; GSM : [212](0)6 61 17 38 03 Cliniques : Clinique Ibn Tofail : [212](0)5 24 43 63 53/[212](0)5 24 43 87 18 Polyclinique du Sud : [212](0)5 24 44 79 99 Polyclinique de la C.N.S.S. : [212](0)5 24 34 70 51 Polyclinique « Les Narcisses » : [212](0)5 24 44 75 75 Polyclinique de la Koutoubia : [212](0)5 24 43 85 85 Ambulances Trari : [212](0)5 24 44 37 24 ALLO MEDECINE D'URGENCE : [212](0)5 24 40 40 40

-            OUJDA : Médecin du poste: Dr Martine BOUABDALLAOUI : [212](0)5 36 68 40 40.

Arapski_jezik.doc

 Bon voyage!

Kod komšija na kafi: Podne u Segedinu

Novembar je otpočeo s prvim jutarnjim mrazevima. Nisam dozvolio da me to obeshrabi. Posle duže i iscrpljujuće pauze opet sam se spremao na put. Novo startno mesto a cilj u komšiluku, Segedin. Meterolozi su najavljivali sunčan dan. Nadao sam se da neće pogrešiti. Posle neshvatljivo dugog čekanja na graničnom prelazu konačno smo se obreli u Segedinu. Obilazak grada otpočeli smo od Muzeja Ferenca Mora koji se nalazi na Ruzvetovom trgu. Nekada se na ovom mestu nalazila riblja pijaca, što i ne čudi jer  se muzej nalazi skoro na samoj obali Tise, a u neposrednoj blizini mosta Belvárosi koji je izgradila firma Ajfel.

No vratimo se muzeju. Izgrađen je 1896. godine u neoklasicističkom stilu. Korinski stubovi nose timanon na kojem piše: „za obrazovanje svih“ (A közumüvelödésnek).

 

 

 

Obilazimo sobe s slikama, prepariranim životinjama, rudama i fosilima, etno zbirkom i još kojekakvim sitnicama koje opisuju život na ovim prostorima.

Papuče iz muzeja videćemo, kasnije, i dalje se (po orginalnim nacrtima) prave u gradu. U dve varijante od kože ili od somota, ukrašene vezom, čije je najčešći motiv cveće.

Izlazimo iz muzeja i par trenutaka uživamo u živopisnim jesenjim bojama drveća parka Štefanija.

U parku smo pronašli i ostatke segedinske tvrđave. Zemljane utvrde, kralj Bela IV je ojačao kamenim zidinama. U ovoj tvrđavi su Mađari sklopili mir s Turcima 1444. godine. Odavde je Matija Korvin krenuo u odbranu Beograda. Utvrđenje je, ipak, podleglo pod nasrtajima Turaka 1543. godine. Hrišćanske trupe su ga oslobodile posle 143 godina ropstva. Ono što nije stradalo od ratova, postalo je žrtva urbanizacije grada u XIX veku.

Preko puta ulice nalazi se zdanje Narodnog pozorišta sagrađenog po nacrtima bečkih arhitekata Helmera i Felnera (istih onih koji su projektovali temišvarsku operu). Ovo eklektično neobarokno zdanje otvoreno je 1883. godine, ali je samo posle dve godine rada stradalo u požaru, pa je moralo biti obnovljeno.

Segedin je grad kulture, univerzitetski centar, ali i grad karnevala. Poznat je i po proizvodnji čuvene paprike i čuvenih „Pick“ salama, a ovim namirnicama posvećen je i jedan od gradskih muzeja. Poseta muzeju podrazumeva, naravno, i degustaciju.  Muzej je poseban i po još jednoj atrakciji. Iz muzeja posetioci mogu besplatno poslati svoje razglednice u bilo koji kraj sveta.

No kazaljke sata se ubrzano kreću, pa smo se zaputili u pešačku zonu, u ulicu Karaš (Karasz utca), koja pored lepih fasada skriva i odličnu poslastičarnice s lepim kolačima i tortama. Put nas je vodio kroz jedan od najlepših parkova Srednje Evrope, trg Sečenj.

Park je prepun spomenika: Sečenji Ištvan je ovekovečen u meremru, Pal Vašarhej u bronzi, tu su i Tisa Lajoš i Deak Ferenc, kao i bista Kunoa Miebesberga.

Pal Vašarhej je regulisao tok Tise. Na postamentu njegovog spomenika upisane su dve kritične godine koje su njegov rad dovele u pitanje: 1970. i 2006. Poslednji spomenik u parku prikazuje svetog Štefana i Gazelu.

Okružena palatama zidanim u stilu eklektizma, na zapadnoj strani trga uzdiže se zdanje Gradske kuće, izgrađene u neobaroknom stilu. Kamen temeljac je položen 1799. godine. Zgrada je uništena u velikoj poplavi 1879. godine. Na temeljima stare, 1883. godine, podignuta je nova Gradska kuća.

Žurilo se sa radovima jer je grad trebalo da poseti car Franc Jozef. I kako to biva, nije bilo mesta da se smeste sve ugledne zvanice. Neko se dosetio i zdanje Gradske kuće je zatvorenim mostom, sličnim onom venecijanskom, Mostu Uzdaha, povezana s susednom zgradom. Zdanje Gradske kuće krase vitražni prozori, a jedan od njih krase reči koje se pripisuju upravo caru:

 „Segedin će biti lepši nego što je bio!“

I izgleda da nije pogrešio. Svečanu salu Gradske skupštine krase umetničke slike, a svod je oslikan freskama, radom Žigmunda Vajde. Ovde se okupljalo društvo Dugonić, a u dvorištu su se odvijali kamerni koncerti, kao i različite predstave.

Pored zdanja Gradske kuće, smestila se kuća sagrađena u klasicističkom stilu, koja je pripadala trgovačkoj porodici Žotar. Valja spomenuti još i zdanje hotela „Tisa“ u kojem se okupljala ovdašnja intelektualna elita. Nastavljamo od Sečenj trga ka ulici Karaš i na njenom početku ugledsmo skulprture dobrodošlice delo Petera Parkanija.

One nagoveštavaju karnevalsko raspoloženje koje gradom vlada od ranog proleća do kasne jeseni.

Na sredini ulice Karaš nalazi se trg Klauzal, koji krasi skoro mediteranska atmosfera, ali i spomenik Lajošu Košutu i jedan je od prvih koji prikazuje njegovu celu figuru.

U prizemlju nove Žotar kuće nalazi se poslastičarnica Virag, koja nažalost nije radila, ali je na suprotnom kraju trga postojala adekvatna zamena Kapela (A Cappella cukraszda ).

Na trgu se nalazi i kuća Karaš, s čijeg balkona je 1849. godine Lajoš Košut održao svoj poslednji govor. Franc Jozef nije hteo mnogo da priča, on je u istoj kući prespavao, prilikom posete gradu 1857. godine. Na trgu se nalazi i umetnički rad Klare Tobleš, Kraljev bunar.

S trga Klauzal ulicom Kiđo brzo stižemo do impresivne sinagoge izgrađene početkom veka u stilu mavarske secesije. Vitražni prozori, klupe u duborezu, oltar izrađen od jerusalimskog mermera. Sveti orman je napravljen od bagrema koji je rastao na obalama Nila, a skriva osamnaest svitaka tore, smeštenih u devet odeljaka ormana.

 

 

U jednoj od najlepših zgrada secesije, Reik palate (Reök palota), sagrađenoj 1907. godine u stambene svrhe, uselio se Regionalni centar umetnosti. Lep primer secesije je i Nemačka palata građena početkom XX veka. Fasada podcrtana kalkanima, ukrašena je žolnaji pločicama s etno motivima. Obišli smo u Grofovu palatu i vodotoranj na trgu svetog Štefana. U unutrašnjosti tornja visokog 55 metara okačeno je Fukoovo klatno, pa se možete uveriti da planeta Zemlja još nije zastala.

 

 

Velika poplava koju je 12. marta 1879. godine izazvala Tisa iznenadila je žitelje Segedina. Građani su odlučili da grad obnove i da sagrade veliku crkvu u slavu Bogorodice. Segedinska katerala je najveća sagrađena crkva tokom XX veka u Mađarskoj. Podignuta je na prostranom trgu (12. 000 m²).

U njoj se nalaze jedne od najvećih orgulja u Evropi i drugo po veličini zvono u Mađarskoj. Pomenuto zvono nazvano je zvono heroja , teško je 8600 kilograma i tokom godine se oglasi samo sedam puta. Unutrašnjost crkve krasi „Isus na krstu“ delo Janoša Fadrusa, za kojeg je na Svetskoj izložbi u Parizu 1900. godine dobio glavnu nagradu. Podignite pogled ka svodu crkve i ugledaćate Bogorodicu. Primetićete da i ona nosi segedinske papuče! Reklama nikad dosta!

A kada dođe leto, katedrala postaje pozadina za Segedinske letnje pozorišne igre (Szegedi Szabadtéri Játékok). Najstarije zdanje na katedralnom trgu je Dimitrijev toranj. Temelj je podignut u XI veku, donji deo je sagrađen u romanskom stilu (XII vek), a gornji u gotskom (XIII). Okvir vrata kule je od klesanog kamena preuzetog s nekadašnje segedinske tvrđave, a iznad vrata je najstariji vajarski rad „Kameno jagnje“. U kulu se ulazi kroz kapiju od kovanog gvožđa koja nosi romantičan naziv „Kapija života“.

Nasuprot katedrale nalazi se „svirajući sat“. Dva puta dnevno drvene figure napuštaju unutrašnjost sata i luduju. Na severnoj strani trga nalazi se Srpska crkva svetog Nikole izgrađena 1778. godine u baroknom stilu.

Kad smo već kod crkava da pomenemo i Reformatorsku crkvu, poznatiju u narodu kao Crkva s kokoškom, po živinčetu koje se nalazi na njenom tornju. Interesantno je da je, posle velike poplave, trebalo podignuti dva metra nivo zemljišta, kako bi crkva bila sagrađena baš na ovom mestu. Kada je otvorena 25. maja 1884. godine pred vernicima je ukazalo impresivno neogotsko zdanje izgrađeno od cigle. Da je neko mogao da je pogleda s neba video bi da crkva ima tlocrt lista deteline s uglovima od 120 ° između „listova“.

U blizini crkve nalazi se kalvinistička palata, izgrađena, tridesetak godina kasnije i to u sasvim drugom stilu, u duhu secesije. Na kraju, ovog dela putopisa, posećenog verskim objektima Segedina, da pomenemo i ikonu Crne Marije iz franjevačke crkve. Po legendi, orginalnu ikonu je naslikao apostol Luka u Bogorodičinoj kući u Nazaretu. Ikoni se kasnije gubi svaki trag, kako bi je Jelena, majka cara Konstantina, zajedno s Isusovim krstom pronašla i poslala za Konstantinopolj. Put ikona dalje nosi do dvora Anžujaca, koji je poklanjaju kaluđerima reda svetog Pavla u Jasnoj Gori.

 

Pre velike poplave na današnjem trgu Dugonić nalazila se pijaca na kojoj se trgovalo pšenicom. Ono što ćete odmah zapaziti je kuća Ungar Majera s olovnim gospođicama. Ovde se nalazi i spomenik Andrašu Dugoniću po kome je i trg dobio ime. Odlazimo do trga Aradskih Martara na kome je konjički kip Ferenca Rakocija i stub s mermernom pločom na kojoj su imena svih 13 mađarskih generala stradalih u Aradu. Interesantno je da je od streljanih mađarskih generala najmanje bilo baš Mađara. Jedan od njih je i naše gore list, Jovan Damjanović, rodom iz banatskog sela Straža, nadomak Vršca.

Obilaženje grada nam je otvorilo apetit te smo se uputili u jedan tipično mađarski restoran uređen u etno stilu.

Prva reč kada pomenemo mađarsku kuhinju je "vatra". Nju u jela unosi ljuta paprika. Donešena u Evropu iz Amerike, a ovde je naša novi dom i brojnu porodicu. Paprika krasi većinu mađarskih jela.

Samo što je još ne stavljaju u kolače, kažu neki.

 

No trebalo je da se odlučimo između razroraznih gulaše i paprikaše. Strpljivi i nasmejani konobar, odeven u narodnu nošnju, strpljivo nam je objašnjavao razliku između ovih jela.

Gulaš je gusta, masna, mesna čorba s mnogo luka i paprike i dodatkom sitno seckanih krompira i malo testa. Najčešće se sprema od crvenog mesa (goveđeg, svinjskog, ali može i od ovčijeg kao i od divljači). Perkelt je esencija gulaša, spravlja se dinstanjem mesa. Tokanj mi je sličan, razlika je u tome što mu se dodaje pavlaka, pečurke, grašak i ostalo povrće. Paprikaš se za razliku od perkelta, priprema od svetlijeg i mladog mesa (pilećeg, ćurećeg, telećeg, jagnjećeg, kao i od slatkovodne ribe).

Kelnerov osmeh nas nije zavarao. Jasno smo videli jedva primetnu kuburu zadenutu za pojas. Zato se nismo dvoumili i brzo smo naručili perket paprikaš s mlincima u trendi šerpicama na tufne (nalik na nekadašnji suvenir iz Vrnjačke Banje).

I po čašu crvenog vina „Egri Bikavera“ koji se rađa u okolini grada Egera i važi za najprestižnije crveno mađarsko vino. Uživali smo u hrani, no em vremena nismo imali na pretek, em ta konobarova prokleta prangija, te smo rešili da račun izmirimo i krenemo na put.

Nažalost nismo imali dovoljno vremena da posetimo gradsko termalno kupatilo Anne Fürdõ, staro oko stotinu godina, preuređeno 2004. godine u savremeni wellness centar. Niti impozatni zoo vrt (Szegedi Vadaspark) koji se prostire na 42 hektara, a najzanimljivije je prikaz biljnog i životinjskog sveta Južne Amerike koji zauzima oko šestine ukupnog prostora zoo parka. No ne treba ni za čim žaliti. Jer, uputili smo se u Nacionalni istorijski spomen-park (Opustaser) udaljen oko pedeset kilometara od srpsko-mađarske granice, to jest desetak kilometara istočno od starog puta Segedin-Budimpešta.

  

Kada su 896. godine mađarska plemena stigla u Panonsku niziju, njihovih sedam poglavica dogovorili su se kako da podele novoosvojene teritorije i urede međusobne odnose. I svoj dogovor overili krvlju.

No, najstariji pisani zapis o ovome nalazimo u hronici Gesta Hungarorum, koju je nepoznati autor napisao oko 300 godina kasnije.

Jasno je da istinitost te priče nije moguće proveriti, a pogotovo nije moguće identifikovati tačno mesto gde se sve to odigralo. No, na mestu današnjeg nacionalnog parka, u XII veku podignut je benediktinski manastir, koji je, zajedno sa okolnim naseljem, porušen u ratovima s Turcima tokom XVI veke. Arheološka iskopavanja oko ostataka manastira izvedena u drugoj polovini XIX veka, između ostalog, iznedrila su na svetlo dana i čitavo groblje prvih mađarskih naseljenika, što je neke navelo na pomisao da ovo mesto povežu s predanjem o već pomenutom sastanku plemenskih vođa. 

 

U sklopu obeležavanja hiljadu godina od dolaska Mađara u Panoniju, 1896. podignut je spomenik, a započete su i pripreme za izgradnju memorijalnog parka, ali nije urađeno koliko je bilo planirano, kako zbog nedostatka novca, tako i zbog svetskih ratova koji su sledili.

U ovdašnjoj okrugloj zgradi Rotunda izloženo je remek delo mađarskog slikara Arpada Festija iz 1894. godine pod nazivom „Ulazak Mađara“ impresivnih dimenzija 15x120 metar i prečnika 38 metara. Slike je interesantna i zbog načina na koji je izložena. Ona je, naime, postavljena na unutrašnju stranu velikog cilindra, tako da potpuno okružuje posmatrača, koji je posmatra s platforme, koja se nalazi u centru cilindra; predeo koji se nalazi bliže posmatraču i predmeti u njemu su trodimenzionalni i postepeno se stapaju sa slikom, čineći iluziju prostora još uverljivijom. Razgledanje ove slike traje pola sata, a onda na red dolazi sledeća grupa.

Noć je već bila kada smo se iskrcali na beogradskom trgu Slavija. Tako je i bolje. Jer posle segedinskih trgova, naša Slavija je ličila na stočnu, palanačku pijacu. Valjda će i ona uskoro stići na red za sređivanje. Jer ovakva kakava je, nije nam na čast!