Therme Bucharest-Time for Rest

 

Posle razgledanja užurbane  rumunske prestonice vreme je za opuštanje. Stalne klimatske promene, veliki broj odmarališta nadomak Crnog mora i činjenica da Rumuni kao nacija mnogo rade, ubedili su austrijske investitore da je centar ovog tipa nešto što će biti pravi pogodak. Samim tim, stanovnici Bukurešta imaju privilegiju da uživaju u drugom najvećem spa gradu u Evropi – Rim je prvi na listi najvećih spa gradova, kao i najstarija termalna prestonica. Nemačka grupa Wund, koja poseduje četiri termalna centra u Evropi, radila je na razvoju ovog projekta. Pored jedinstvensti, inovacija i ogromne investicije, ovaj najveći termalni spa centar u Rumuniji, mesto gde su svedoči postavljanja brojnih rekorda.

Therme Bucharest, wellness, relaksacioni i zabavni centar sa površinom od 30.000 m2, zasnovan je na termalnim vodama, koje se nalaze na 20 kilometra severno od Bukurešta, u Balotestiju. Glavni delovi ovog centra su 8 grejanih bazena, u kojima voda konstantno ima temperaturu od 33 stepena Celzijusa. Bazeni ovih termi ispunjeni su termalnom vodom, koja se probija sa dubine od 3.100 metara. Temperatura vazduha je uvek između 29 i 30 stepeni Celzijusa, a centar je otvoren od 9:30 do 23:30 tokom radnih dana i od 8 sati ujutru, do 1 sat posle ponoći tokom dana vikenda.

Inače, ovaj park ne sadrži samo bazene sa termalnom vodom, već i najveću zatvorenu i otvorenu baštu u ovoj zemlji. Bašta se sastoji od preko 800 hiljada biljaka i stotina vrsta drveća, uključujući i najveću plantažu palmi u Evropi. Glavna atrakcija ovog mesta je Drvo života, koje je jedan od najvećih botaničkih rariteta današnjice. Tu su i raznorazne saune i parna kupatila, hidromasažeri, ležаjevi sa infracrvenim lampa, šumska kišа...

Vlasnici ovih Thermi, austrijska A-Heat grupa, kažu da je ovo najveći kompleks ove vrste u Evropi. Nemačka grupa Wund, koja poseduje četiri termalna centra u Evropi, radila je na razvoju ovog projekta.

Centar je podeljen u tri glavna sektora, pri čemu svaki od njih ima specifičnu temu. The Palm, kao što i samo ime govori, posvećen je relaksaciji među palmama, odnosno u najvećoj evropskoj bašti ovog tipa. Elysium prostor dizajniran je za termalne saune, sa sauna seansama, kao i  ugodne i opuštajuće masaže uz voćno osvežеnje i ambijentalnu muziku.

Treći sektor ovog spa centra posvećen je zabavi. Tu se nalazi bazen sa talasima, najveći svoje vrste u Rumuniji, kao i veliki broj vodenih tobogana, masažera, lenjih reka i talasa. Kada se umorite od svih aktivnosti koje vam ovaj sektor nudi, u njegovom sklopu je i bar, gde se možete opustiti i predahnuti uz čašu omiljenog pića i ukusnu užinu, kao i restoran sa bogatom ponudom hrane.

I tako se okonča još jedno putešestvje, perfektno ukonpovani miš-maš različitih hedonističkih paketa, kroz par zemalja. Ništa manje uživanje nego putovanja na Zapad, naprotiv.

Prelepi subotnji Jaši obasjan suncem sa bezbroj aktivnosti: festival moldavskih vina, izložba pasa i automobila... Rumunija koja je daleko napredovala na lestvici uspostavljanja suzbijanja korupcije, demokratije i životnog standarda.

Kišinjev sa mestom za večernja smehotresna druženja- Jack pab sa živom muzikom i diskotekom posle 23h, omrženim spomenikom šefu sovjetske tajne službe, maratonom, vodotornjem, streetfood-om, pa odlazak taksijem u gigantsku vinariju uz degustaciju, gde su nam malo potcenili znanje. Ovde na limenke s pivom stavljaju foliju, kao higijensku zaštitu. Kupujem konjak, cigarete, jeftin kavijar od lososa, dagnje, lignje, hobotnice... Uskoro referendum (20. okt) koji može da dodatno podeli Moldavce i izazove sukobe.

Tiraspolj, put u nepriznatu teritoriju, avantura koja ruši sve predrasude: očekujete baraku sa bubnjarom u kojoj vam čorbu kutlačom sipaju u  limeni izubijani tanjir, a tamo fenserice, sjajna klopa, raskošni parkovi sa spomenicima, reka, kej i jezero, stabilnost i neki čudni spokoj. Zemlja koja možda megalomanski želi da bude čuvar celokupnog sovjetskog nasleđа, pa tako u jeku ukrajinsko-ruskog sukoba na teriroriji koju kontrolišu Rusi možеte popiti ukrajinsko pivo.

Bukurešt -preplitanje starog, socrealističkog i modernog, živi grad sa sjajnom gastronomskom ponudom i širokim bulevarima.

Terme Bukurešti opuštanje i kruna našeg putovanja, sjajan ambijent za rasterećenje i prikupljnje neke nove energije, pa preko Krajove kući. Sve plaćate narukvicom, raspištoljite se, ali vas račun svakako sačeka na izlazu.

Cene svugde uravnotežene, evropske. Hrana perfektna, obilna, preukusna. Komfor - evropski standardi.

Fotogenično buđenje dana nad Srbijom, sunčani stropovi obasjavaju talasaste proplanke i šumarke u kamuflažnim, jesenjim bojama sve do ulaska u beogradsku, urbanu košnicu.

"Kako da spasim svog dečaka od Openhajmove smrtonosne igračke?

 

Ne postoji monopol na zdrav razum

 

Sa obe strane političke ograde

 

Delimo istu biologiju, bez obzira na ideologiju."

 

poručuje Sting.

 

Pridnjestrovlje, pravni vakum u užarenom istočnoevropskom regionu

 

Još je Benžemin Frenklin istakao da kuća nije dom ukoliko ne sadrži hranu i vatru za um koliko i za telo. Ima nas putnički bahatih te preko hleba tražimo pogaču, otiskujemo se iz topline doma u nepoznato, u avanturu,  a sve zarad radoznalosti koja krepi nemirni duh. Ovo putovanje uz sve standarne geografsko-istorijsko-kulturno-gastronomske karakteristike, sadrži  i posetu najvećoj vinariji i velikim termama smeštenim u predivnoj botaničkoj bašti, ali i jedan kuriozitet. Možda ste čuli za zemlju Transnistriju, Pridnjestrovlje, Transdnjestar ili pak Zadnjestrovlje?

 

Neka vas ne brine ako niste, jer ona ne postoji kao zvanično priznata suverena država. Razlog, budite strpljivi i samo će vam se kazati. Nalazi se na istočnom rubu zemlje, gde se Moldavija granici s  Ukrajinom. Područje Transistrije ima dugu istoriju pod ruskim carstvom i Sovjetskim Savezom, a i danas može da se vidi mnoštvo sovjetskih simbola. Neposredno pre raspada SSSR-a, mala oblast na teritoriji Moldavije proglasila je nezavisnost i postala poznata kao Transnistrija, Pridnjestrovlje ili jednostavno PMR (Pridnjestrovska Moldavska Republika).

Nakon kratkog vojnog sukoba, taj se region  2. maja 1992. godine odvojio od Moldavije. Separatiste su podržavale ruske trupe. Oko 1.500 ruskih vojnika i danas je ovde stacionirano. Separatisti su proglasili Pridnjestrovsku Moldavsku Republiku, a Moldavija je htela ili ne narodu u Transnistriji dala poseban pravni status autonomne teritorijalne jedinice 2005, a od Rusije zatražila odštetu od više milijardi dolara zbog okupacije Pridnjestrovlja. Pridnjestrovlje, pak i dalje ne priznaje da je Moldavija izašla iz SSSR-a i sebe smatra jedinim pravnim naslednikom nekadašnje sovjetske republike. Ovaj uzak pojas zemlje (dužine oko 400 kilometara i ne širi od deset) sa površinom od 4.163 km²  ima oko 520 hiljada stanovnika i reljef skoro u potpunosti ravničarski. Zanimljivo, ali ni Rusija ih ne priznaje. Barem, zasad. 

Tačnije, priznale su je tri takođe nepriznate države – Južna Osetija, Nagorno Karabah i Abhazija, pa su se zastave ove tri teritorija vijore u centru Tiraspolja, tik uz zastavu Pridnjestrovlja. Nedavno je Republika Nagorno-Karabah prestala posle 32 godine da postoji, a to područje napustilo je više od 65 hiljada Jermena, a zastava u Tiraspolju spuštena. Jermenija, koja je decenijama podržavala ovu teritoriju, ovaj put nije vojno intervenisala, otvarajući put azerbejdžanskim snagama da je integrišu.

Godine 2007. održan je referendum na kojem su građani Pridnjestrovlja izglasali pripajanje Rusiji (97%). Ovde Sovjetski Savez još živi u nekom paralelnom univerzumu. Uzor im je Kalinjingrad, teritorija smeštena između Litvanije i Poljske.

Imaju sve državne prerogative: parlament i vladu, predsednika, vojsku, policiju, valutu (pridnjestrovsku rublju uvedenu 1994. i sa izvršenom denominacijom 2000.), pasoš (nepriznat), poštanski sistem, registracione tablice. Simbol pridnjestrovske rublje je ćiriličko slovo R sa udvojenom vertikalnom linijom na takav predstavljajući i slovo P, te tako spojeni predstavljaju sintezu početaka reči pridnjestrovska rublja (pridnestrovskiй rublь). Takođe, prisutna je i dvostruka linija koja je česta na simbolima valuta. Usvojen je 31. maja 2012. godine od strane Pridnjestrovske republičke banke kao posebni znak za valutu. Autor znaka je elektronski inženjer Jurij Kolodnij iz beloruskog grada Novopolock, koji je za 

osmišljanje simbola valute nagrađen sa 500 hiljada američkih dolara. Ovoj pseudodržavi ne manjka ni ustava, nacionalne himne, grba, zastave (zastava nekadašnje Moldavije koja je bila sastavu  SSSR - sa srpom i čekićem). Zvanični jezik je ruski. Natpisi su većinski ćirilični.

Jedna rublja sa likom Akeksandra Vasiljeviča Suvarova

Do 2005. Pridnjestrovlje nije imalo sopstvenu kovnicu novca. Kopejke su kovane u Varšavi i transportovane preko Ukrajine u Tiraspolj. Moldavska vlada nije bila oduševljena ovakvom radnjom, posto je na nju gledala kao na de fakto priznanje Pridnjestrovlja. Pokušali su politički pritisak na poljskog predsednika ali on nije urodio plodom. Ukrajinska carina je u decembru 2004. godine kod Lavova zaplenila kamion sa pridnjestrovskim novčićima vrednim preko 104 hiljada evra, kao odmazdu za marginalizaciju pozicije lokalnih Ukrajinaca u školstvu i državnoj upravi. Sukob između moldavskih i poljskih vlasti je zbog ove zaplene došao do usijanja. Poljska kovnica pokleknula je pred pritiscima i raskinula ugovor sa Pridnjestrovljem. Godinu dana kasnije, predsednik Igor Smirnov otvorio je potpuno novu kovnicu novca u Tiraspolju. Pridnjestrovska republikanska banka je 2014. godine izdala kovanice od kompozitnih materijala, koje su trebalo da zamene novčanice iste vrednosti. Oblik novčića je određen njegovom vrednošću: više strana- veća vrednost.

Prema popisu iz 2015. godine stanovništvo je sledećih nacionalnosti: 29 odsto su Rusi, nešto preko 28 % stanovnika Moldavci, koliko ima i Ukrajinaca, a ostatak čine Bugari, Poljaci, Gaugazi... Gagauzi su zajednice koja govori turski i živi na jugu zemlje. No, bilo koje da su nacije svi su oni apatridi, budući da je njihovim sovjetskim pasošima istekla važnost, a novi nigde ne važe. No, snalaze se tako što po nekim nezvaninim procenama oko 465.000 stanovnika ima dvojno ili trojno državljanstvo: moldavsko, rusko (skoro polovina) ili ukrajinsko.

Treba biti kadar stići i uteći i na strašnom mestu postojati. Hteli mi to da priznamo ili ne, svi računi iz istorije kad-tad stignu na naplatu. Montažni kontejner isprečio se na putu s dve trake koji povezuje Kišinjev sa Tiraspoljom. Ulazak u ovu čudnu zemlju moguć je i lak na deset sati, ako imate važeća putna dokumenta. Dobijete kopiju podataka iz pasoša na jednom papiriću koji služi kao viza, a pri izlasku iz Pridnjestrovlja taj papirić vraćate nazad, njihovoj vojsci. Prešavši u Pridnjestrovlje, dva vojnika u kamuflažnim uniformama i šlemovima sa ruskim zastavama na ramenu mi mašu.

Ako želite da provedete više vremena u Pridnjestrovlju, moraćete da se registrujete u hotelu, a potom i u kancelariji za migracije u Tiraspolju ili u Ministarstvu unutrašnjih poslova. Prelazak granice je spora procedura jer postoji jaka granična kontrola, i zbog straha da neko od pridošlica mogao da uzme učešće u ukrajinsko-ruskom sukobu. No, u Moldaviji bolje prolazimo od Bregovića, a u Tiraspolju od crno-belih. Kad nije vreme za posetu Rusiji, eto da bar privirim u ovu malu.

Da li imam vašu pažnju? Prvi grad koji se pojavljuje posle improvizovane granice je Bender. Ugledaćete beličaste socrealističke zgrade, prostrane bulevare ali i tvrđavu zidanu od smeđih cigala koja dominira krivinom reke Dnjestar. Neke zgrade u gradu još krase ožiljci od bombardovanja 1992. godine, kada je regularna vojska novoformirane Republike Moldavije napala Pridnjestrovlje koje se proglasilo nezavisnim. Rat je trajao od marta do 29. jula kada su ruske „mirovne“ snage ušle su u gradove Benderi i Dubasari. Već prvog avgusta završeno je razmeštanje Zajedničkih mirovnih snaga u koje su ulazile snage RF, Moldavije, PMR i vojni posmatrači iz Ukrajine. Tokom sukoba stradalo je nekoliko stotina ljudi (oko 700), ranjenih je nekih 10 hiljada. No, ono što ovaj sukob čini jednim od najčudnijih u istoriji bilo je to što su se posle obračuna vojnici zaraćenih strana noću često sastajali da bi zajedno opijali. Tokom takvih pijanki sklapani su dogovori da se tokom dana ne puca. Zato neki ovaj komflikt nazivaju i 'pijani rat.' Vatra je ugašena, a ispod pepela je i dalje tinjalo.

U ranom srednjem veku Pridnjestrovlje su naseljavala slovenska plemena Uliči i Tiverci zajedno sa turkijskim plemenima Kumanima i Pečenezima. Ovo područje bilo je u sastavu Kijevske Rusije. Od XV veka severni deo Pridnjestrovlja pod kontrolom je Velike kneževine Litvanije, kasnije Poljsko-Litvanske državne zajednice. Mirovnim sporazumom od 9. januara 1792. ovaj region postaje sastavni deo carske Rusije.

Podela između Moldavije i Pridnjestrovlja izvršena je neposredno posle završetka Prvog svetskog rata. Godine 1939. paktom Molotov-Ripentrop omogućeno je SSSR-u da zauzme Besarabiju (gde se govorio rumunski) i da je spoji sa teritorijom istočno od reke Dnjestar koja je nekad pripadala Ukrajini. Besarabiju su, zatim, na kratko ponovo okupirali Rumuni, uz pomoć nacističke Nemačke, tokom invazije 1941. godine, da bi  SSSR-u pripala 1944.

Sovjeti su koncentrisali industrijsku aktivnost moldavske republike u deo u kojem se govori ruski, koji je postao domovina novih slovenskih doseljenika. Tako je Pridnjestrovlje, u kojem je koncentrisana čitava moldavska industrija, ekonomsko srce zemlje. Ova oblast je 1990. učestvovala u BDP-u Socijalističke Republike Moldavije sa 40 odsto. No, od otcepljenja Pridnjestrovlje muku muči sa ekonomijom, a fabrike se sukcesivno zatvaraju. Po nekim procenama, više od 40 odsto BDP-a dolazi iz sive ekonomije (slično kao i u susednim zemljama). 

Pridnjestrovlje je zbog svog nejasnog pravnog statusa prava mafijaška zona, regionalno središte švercerskih aktivnosti (trgovine oružjem, cigaretama, gorivom, alkoholom, kolima, uranijumom, a tu je i pranje novca…). Korumpirane vlasti ohrabruju šverc, kojim rukovode regionalne mafije, pre svih ruska i ukrajinska. Ova trgovina donosi više od milijardu američkih dolara godišnje (zvanični budžet ove oblasti je oko 40 miliona dolara).

Najveći grad, ujedno i glavni grad ove samoproglašene republike je Tiraspolj koji broji oko 130 hiljada stanovnika. U njega smo stigli posle nekih osamdesetak kilometara voznje. Tiraspolj znači grad na Dnjestru, a naziv predstavlja slovenizovani grčki naziv koji vodi poreklo od reči Tiras (Dnjestar) i polis (grad). Osnovao ga je 1792. generalisimus Aleksandar Suvorov. Status grada dobija 1795. godine. Od 1929. do 1940. bio je prestonica Moldavske ASSR.

Ispred Doma Sovjeta stoji impozantni spomenik Lenjinu. Prekoputa je memorijalni kompleks posvećen žrtvama ratova od 1941. do danas. Najviše imena uklesano u kamen posvećen je tromesečenom ratu sa Moldavijom 1990. kada su građani Pridnjestrovlja uz pomoć  XIV divizije Armije SSSR-a koja je imala bazu na ovoj teritoriji potukli Armiju Moldavije ojačanu dobrovoljcima iz Rumunije. Status “zamrznutog konflikta” traje i danas. Tu su i imena poginuli u II svetskom ratu, stradalih u Černobilju, kao i u sovjetskoj agresiji na Avganistan (1979-1989).

U Tiraspolju sve deluje kao muzej komunizma na otvorenom. Tajna služba ove nepriznate države još se zove KGB. Menjamo novac ua ovdašnje rublje, svraćamo do restorana „Snova v SSSR“, kupujemo suvenire i poštanske marke. Uporedo, blješte reklame za najnovije modele mobilnih telefona, benzinskih pumpi i prodavnica, lanci kockarnica. No, ako ste pomislili da ćete moći da koristite Visa i Mastercard platnene kartice omašili ste. Lokalni bankomati i prodavnice ih ne prihvataju. Od novih brendova tu je sveprisutni Sheriff- vlasnistvo lokalnog bosa Viktora Gusana, preduzetnika čiji prvi milion potiče iz vremena rata za Pridnjestrovlje 1990. godine. 

Danas je ponosni vlasnik gotovo kompletne ekonomije ove kvazidržavice (hipermarketa, pumpi, fudbalski klub...)

Iako se Moldavija po pitanju standarda skoro nalazi na poslednjem mestu u svetu, plate u Transnistriji su još niže. Minimalac je oko 133 evra. Lekari i profesori zarađuju tek nešto više od minimalne zarade. Zabranjeno je fotografisanje granice, vojske, tenkova i vojne opreme. Ako ipak zavirite u kasarne pronaći ćete tamo vojnike naslednike XIV ruskog garnizona. Njih oko oko 1.500 i pored poziva Ujedinjenih nacija da se povuku, po obavezi koju je Rusija preuzela na samitu OSCE-a u Istanbulu 1999. godine, to ne čine. Moskva to opravdava potrebom da se obezbedi jedno od najvećeg skladišta municije (20.000 tona) još iz sovjetskog perioda koje se nalazi u Kobasni, gradu koji se ugnezdio nedaleko od ukrajinske granice.

Ako biste, hipotetički,  iz Ukrajine (UA) prelazili na teritoriju Moldavije (MD) preko Pridnjestrovlja (PMR ) na ukrajinskoj teritoriji je i punkt moldavske policije, sledi kontrola ukrajinske administracije da bi konačno stigli na granicu sa Pridnjestrovljem. Postoji i par kilometara " zelenog koridora" koji zaobilazi teritoriju Pridnjestrovlja i omogućava neposredan ulazak iz Ukrajine u Moldaviju i obrnuto.

Pre godinu dana, nekako baš u ovo vreme u glavnom gradu samoproglašene Pridnjestrovske Moldavske Republike zabeležen je čitav niz eksplozija. Jedna od njih eksplodirala je u zgradi Ministarstva bezbednosti. U blizini te zgrade pronađeni su raketni bacači s kojima je izvršen napad. 

Kao odgovor na to bezbednosne snage Moldavije stavljene su u stanje visoke pripravnosti, a vlasti u Pridnjestrovlju zbog opasnosti od terorizma podigle su  sigurnosne mere na najviši crveni nivo i proglasile vanredno stanje, sa vojnim kontrolnim punktovima postavljenim u blizini gradskih granica.

Nakon što je Kremlj priznao Republike Donjecka (DNR) i Luganska (LNR), nezadovoljstvo u Pridnjestrovlju je drastično poraslo. Od početka rata u Ukrajini, pridnjestrovska politička elita izabrala je ipak put diplomatije i opreza. Ukrajna bi pak da potpomogne Moldavcima da vojno povrate separatističku oblast. U Kišinjevu su uzdržani i nadaju da će im se Pridnjestrovlje samo vratiti. Kada bankrotira. 

Moldavija se oslanja na električnu energiju koju većim delom dobija iz elektrane Kučurgan sa leve strane Dnjestra. Vrzino kolo dodatno komplikuje što elektrana koristi ruski gas koji u Pridnjestrovlje stiže - iz Kišinjeva.

Na rumunskom graničnom prelazu simpatičan devojčura nam pokupi pasoše, a ja poželeh da nam ih ona i vrati. Ѕа ispeglanom kosom do dna leđa, izašla na ovaj dožd, rizikuje da joj se kosa ufrčka

I zaista naoružana kamerom i osmehom, opet uđе i podeli nam pasošе.

Mersi, rekoh ganut.

I zahvalih se bogu, sa nejasnom dilemom, što mi tako velikodušno ne udeli i neki crconjak, pa makar i  neočekivanim prilivom na platnu karticu. I tako napuštamo maljenki SSSR

„. . . Prelazim u mislima svoju prošlost i nehotice se pitam: zašto sam živeo? S kakvom sam se ciljem rodio? A cilj mora da je postojao, i mora da mi je bio određen neki visoki zadatak, jer osećam u svojoj duši neizmernu snagu. . . Ali ja nisam pogodio taj zadatak, mene su zaveli mamci praznih i niskih strasti; iz ognja tih strasti iskovao sam se tvrd i hladan kao čelik, ali sam zauvek izgubio žar plemenitih težnji — najbolji cvet života. . .“

Pečorin, junak našeg doba, alter-ego Mihaila Ljermontova

Kiši li u Kišinjevu?

 

„How many roads must a man walk down

before you call him a man?“

Ko putuje sporije stari – oseća se i izgleda mlađe, kaže nova studija. S puta se vraćamo izmenjeni. To su izazovi koje doživljavamo van zone komfora, koji su korisni jer nam pomažu da se bolje snađemo na nepoznatom terenu, da bolje isplaniramo budućnost, snađemo se u nоvim i nepoznatim situacijama, rešimo probleme, premostimo jezičku barijeru, lakše sklapamo poznanstva…

 Razvijamo kreativnost i maštu, stičemo nova iskustva i nove ideje.

Rutina nas s vremenom smara i postaje dosadna, pa su putovanja neizbežna i posve koristan ventil.

 Putovanje je praznik za um i telo, pa posle svakog putovanja još više cenimo svoj dom.

Mislio sam da  je Moldavija druga zemlja Rumuna. Sa lica mesta deluje da je odnos pola pola(Rumuni:Rusi). Uskoro 20. oktobra opet će biti postavljeno referenumsko pitanje o evropskoj perspektivi, iako su pristupni pregovori u toku.

Pre doručka obilazim lokalni buvljak: kolekciju regionalnih novčanica, poštanskih marki, militarije i ordenja, a pronađe se i poneka sablja i samokres.

Vojvoda Dragoš pristigao je u Besarabiju iz Rumunije, jureći bivole. Zlobnici pak tvrde pre bežeci od Ugara. Divlje vode jedne malene reke u istočnoevropskoj nedođiji zauvek su odnele njegovog vernog psića Moldava. Tako je reka, a kasnije i cela država dobila ime, a njen prvi vladar postao je upravo vojvoda Dragoš. Moldavija drži neslavni rekord kao zemlja sa najmanje poseta turista u čitavoj Evropi, te ne očekujte gužve tipične za druge gradove. Svojevrsan pardoks je da je Kneževina Moldavija bila nukleus za stvaranje Rumunije. I već pomenuta reka nalazi se u tlu Rumunije.

Na pitanje šta se nalazi između Ukrajine i Rumunije – odgovor je prost- Moldavija. Kišinjev (Chişinău/Kišinэu), glavni grad Moldavije smešten uz bok reci Bik, pritoci Dnjestra sa oko 850 hiljada stanovnika. Rumuni čine oko 70%, a Rusi oko 13% stanovništva. Grad se nalazi na Biku, pritoci Dnjestra. Podijeljen je u 5 administrativnih provincija i prostire se na 565 km².

Prvi put pominje se 1436. godine kao grad manastir. Sve do XIX veka Kišinjev je bio malo mesto. Moldavija 1812. pada pod rusku vlast i Kišinjev postaje centar Besarabije. Potkraj istog veka naseljavaju ga Jevreju izbegli iz carske Rusije, bežeći od progroma. Na teritoriji grada tada je postojalo oko 70 sinagoga. Dva velika anti-semitska pogroma su se odigrala u ovom gradu 1903. i 1905. izazivajući masovno iseljavanje Jevreja u zapadnu Evropu.

Ova zemlja 🇦🇩 poprište je jos jednog, doduše fiktivnog masakra.

Autori serije Dinastija ovde su smestili fiktivnu kraljevinu u kojoj se dešavalo venčanje Amande (koju tumači srpska princeza Katarina Oksenberg), ćerke Blejka i Aleksis.

U kapelu tokom venčanja upadaju teroristi i sledi masakr i kraj nekad vrlo gledane sapunice. Ja u to vreme bih u vojsci i šta radi dokona vojska nego gleda svašta.

Reka Prut odvaja Moldaviju od Rumunije na zapadu. Veći deo današnje Moldavije bio je deo Rumunije do II svetskog rata. Godine 1940, kao rezultat pakta Hitler-Staljin, Sovjetski Savez je okupirao deo istočno od Pruta i osnovao Moldavsku Sovjetsku Republiku, koja je postojala sve do 1991. godine. Svedok tog vremena prepunog terora je spomenik Pain Train, ogromna skulptura otkrivena 1990. posvećena žrtvama masovnih Staljinovih deportacija tokom kojih je od 1940. do 1951. u Sibir i Kazahstan proterano preko 50 hiljada stanovnika Moldavije. Ima 3.300.000 stanovnika, prostire se na 33.843 kvadratna kilometra, što znači da je nešto veća od trećine Srbije.

Ukliještena između Rumunje i Ukrajine, Moldaviju, jednu od najsiromašnijih nacija u Evropi. Od 2020. predvodi je predsednica Maja Sandu uz snažnu podršku SAD-a i Evropske unije. No, predsednik Rusije, Vladimir Putin opozvao je nedavno dekret iz 2012. koji je delomično podupirao suverenitet Moldavije u rešavanju budućnosti Transnistrije - separatističke oblasti koja se graniči s Ukrajinom i u kojoj Rusija drži svoje trupe. Naredba kojom se poništava dokument iz 2012. objavljena je na web stranici Kremlja i navodi da je odluka donesena kako bi se "osigurali nacionalni interesi Rusije u vezi s dubokim promenama koje se događaju u međunarodnim odnosima".

Grad je teško postradao u zemljotresu krajem 1940. i u nemačkom bombardovanju u leto 1941. te je njegov veliki deo iznova sagrađen posle rata. Centralna gradska ulica kao i glavni gradski park nose ime Svetog Stefana Velikog čiji lik krasi i sve novčanice moldavskog leja. Sa imenom Stefana Velikog srešćete se svuda po Moldaviji. Velika istorijska ličnost za Moldaviju, omogućio im je nezavisnost u vreme Osmanlijske vlasti. Statua u centru grada, upravo je njegova.

Na suprotnoj strani od zgrade Vlade Moldavije i pravo na Bulevaru Stefana cel Marea, glavne gradske avenije, nazire se Trijumfalna kapija (Arcul de Triumf) iz XIX veka sa zvonom napravljenim od turskih topova i slavi rusku pobedu nad Osmanlijama. Visoka je 13 metara. U ovim sukobima na ruskoj strani učestvovao je i nemački plemić i oficir Hijeronim Karl Fridrih fon Minhausen. Ovaj baron patoloski lažov, ostao je upamćen po priči kako je u izviđanje turskih položaja oko Bendera išao jašući na topovskom đuletu. Nakon Stefanove smrti, grad pada pod kontrolu Otomanske imperije. Tatari ga ruše u XVII veku.

Jedna od ovdašnjih legendi vezana je za grad na samoj granici sa Ukrajinom i govori o beloj rodi tvrđave Soroka, koja je tokom duge opsade Tartara donela grožđe braniteljima tvrđave, kako bi ih spasila od žeđi i gladi i pomogla im da pobede.

U muzeju se čuva zaostavština ovog naroda. Muzej sadrži više od 263 hiljada eksponata koji svedoče o nasleđu i istoriji zemlje. Muzej je smešten u nekadašnjoj zgradi muške gimnazije koja je stradala u potresu 1977. godine. Napori za obnovu zgrade započeli su 1979. ali su obustavljeni zbog razmera štete, tako da je današnja zgrada nova građevina koja je sačuvala samo spoljni izgled fasade. U muzeju se čuva puno artefakata, nasleđe srednjovekovnog perioda. Karta košta 25 leja (otprilike 1,30 evra) i omogućava vam pristup prizemlju i prvom spratu muzeja.

Kada su neki moji saputnici prišli da slikaju ovaj spomenik

dva sapobraćajna policajaca su ih pozvala i na ruskom ih pitali što slikaju tog

fašistu. Naravno oni ni pojma nisu imali ko je na konju, a onda su ih

odgovorili pitanjem da ako im ne odgovara što ga nisu uklonili. Kakogod u

pitanju je Grigorij Ivanovič Kotovski (24. jun 1881 — 6. avgust 1925) sovjetski

vojni i politički aktivista i učesnik u Ruskom građanskom ratu. Napravio je

karijeru od gangstera i pljačkaša banaka da bi na kraju postao komandant Crvene

armije i član Centralnog izvršnog komiteta Sovjetskog Saveza.

Zanimljiva građevina je svakako i državni cirkus otvoren 1981. koji je nekada važio za najbolji u SSSR. Jedna od pet replika Rimske vučice, poklon Musolinija, šepuri se ispred Nacionalnog muzeja istorije Moldavije, koji se uselio u raskošnu vilu eklektičnog stila, sagrađenu na mestu identične zgrade gotovo potpuno srušene u pogubnom zemljotresu 1977. godine. Nestala za vreme Sovjeta, sa sticanjem nezavisnosti se ponovo pojavila.

Crkva Hristovog rođenja glavna je crkva Ruske pravoslavne crkve u Kišinjevu, a nalazi se nasuprot zgradi Nacionalnog parlamenta u centru grada. Crkva je prvobitno sagrađena 1836. u neoklasicističkom stilu, ali je ponovo obnovljena 1997. nakon što je bombardovana i uništena tokom brojnih ratova koji su se dogodili u glavnom gradu. Sadašnji zvonik potiče iz 1997. godine.

Aleksandar Sergejevič Puškin (1799-1837), veliki ruski pesnik, rodonačelnik nove ruske literature, boravio je po kazni tri godine u Kišinjevu. Ostao je ovde do jula 1823. godine i povezao se sa revolucionarnim pokretom ruske inteligencije i oficira. U svom dnevniku piše da je 4. maja 1821.  postao član masonske lože. Ta loža je, doduše, ubrzo zabranjena i raspuštena carskim dekretom.

Tokom Hladnog rata SSSR sprovodi masovnu rusifikaciju moldavske republike: ona postaje mesto za kolonizaciju Rusa i Ukrajinaca koji de facto preuzimaju kontrolu nad zemljom (više od 80 % političkih i ekonomskih čelnika bili su ne-Rumuni – među njima i Brežnjev – isto kao i polovina stanovništva aktivnog u industriji), a brojni Rumuni su deportovani. Osim toga, nametnuto je ćirilično pismo za pisanje rumunskog jezika, koji je prekršten u moldavski; ruski je, pored moldavskog, proglašen za službeni jezik, a razmena sa Rumunijom je svedena na minimum, iako je i ona bila članica sovjetskog bloka. Moldavija svoju umerenu klimu i svoje plodne stepe je specijalizovala za proizvodnju vina, duvana, povrća i voća.

Službeni jezik uz moldavski je i gagauzski, koji odumire jer ga govori još samo 155 hiljada ljudi. Gagauzi su turskog -seldžučkog porekla, ali su primili pravoslavlje i govore ruski jezik. Moldavija je tek jedna od tri države na svetu čija je zastava različita na obe strane. Moldavija je postala prva bivša sovjetska republika koja je odabrala komunistu za predsednika 2001. godine. Statistički, najsiromašnijija je, uz Ukrajinu, zemlja starog kontinenta. Ima manje od tri miliona stanovnika, dok četvrtina Moldovaca radi u inostranstvu, a taj se broj neprekidno uvećava. Prema statistici o brzini interneta, Moldavija je zauzela treće mesto od 152 zemlje! Moldavci mogu da putuju u zemlje EU bez viza, a Kišinjev  je sa Briselom potpisao Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i Ugovor o slobodnoj trgovini. I ovde nailazimo na jo jednu protivrečnost, na jugu zemlje u Gaguziji zalažu se za jačanje veza sa Rusijom (97 %).

Grad je čist, policijske patrole na svakom koraku. Za nepopravljive kupoholičare preporučujem posetu tržnim centrima Grand Hall i Atrium, gde možete nabaviti leviske za oko tridesetak evra. Dobra vest za nas oni su se nalazili nedaleko od našeg smeštaja, kao i supermarketi Bonus i Velmart, kao i veliki broj kafića i restorana. No, kao i Ukrajini ovde je ulične rasveta skromna, što ne razumem; bar je ova nova led rasveta jeftina i ne troši previše energije. Navike su čudo, nikako ih se ratosiljati!

Oko sedamdeset kilometara severno od Kišinjeva, pitoreskno selo Dorockaja stisnuto je uz samo Pridnjestrovlje. Ovo je bilo poprište teških borbi tokom II svetskog rata koja je Crvena armija vodila na obali reke. O tome svedoči u lokalni spomenik podignut u čast poginulim. Moldavija je usvojila zakon po kome strane oružane snage mogu da čuvaju moldavijsku granicu.

Na teritoriji Moldavije, koju srpska narodna poezija naziva Bogdanskom, Srbi počinju da se naseljavaju prvom polovinom XV veka. Prve informacije o Moldaviji u srpskim tekstovima pominju se u Žitiju Stefana Lazarevića, koje je 1435. godine napisao Konstantin Filozof. Supruge moldavskih vojvoda, iz roda Brankovića i druge srpske vlastele, podizale su ovde crkve i manastire. Zabeleženo je da su telesnu gardu Petra IV Rareša činili Srbi. Od 1781. do 1782. godine u Moldaviji je boravio Dositej Obradović, srpski književnik, filozof, pedagog i narodni prosvetitelj. O ovome beleži:

"Kako sam ovde ono blaženo proleće i leto proveo, opisati nije mi vozmožno. K jeseni polaze trgovci za Lajpsik, a ja imam blizu trista dukata. Evo, dakle, ono što želajemo vreme za Germaniju i dalje. Sovjetuju me moji dobri prijatelji da ostanem jošt godinu dana i da stečem više. Ne, nipošto, jer se bojim da se ne usladim u novce, i u spokojstvo, pak ostah tu do groba."