петак, 18. август 2023.

Škaraba plaža iz snova

 


Posetio sam plaže u mnogim zemljama, na tri kontinenta ali jedna pored jednog istarskog gradića van je svake konkurencije. Sa jednom od najrazuđenijih obala Evrope i 1.244 ostrva, Hrvatska je, bez sumnje, veoma atraktivna turistička destinacija. Istra je kruna te ponude. Valjda je zbog te lepote i Žil Vern, baš tamo smestio deo radnje svog romana "Matiaš Sandorf" iz 1885. godine. Trojica zaverenika austrijske vlasti osudile su 26. juna 1867. godine na smrtnu kaznu i utamničili ih u pazinski kaštel. Oni se, međutim, ne prepuštaju sudbini, već pokušavaju beg po olujnoj noći niz zidove spektakularne Pazinske jame. Jednog begunca straža hvata, a preostala dvojica uspevaju da se dokopaju reke ponornice Pazinčice i koristeći njen tok izađu kod Rovinja. Kakvi srećnici, da na slobodu pobegnu i nađu se na rajskom mestu.



Ovaj stari ribarski gradić upoređivali su sa Sent Tropeom. Rovinj se prvi put se pominje kao Castrum Rubini,  u delu "Cosmographia"  nepoznatog ravenskog spisatelja. No, arheološki artefakti svedoče o bivstvovanju čoveka ovde od bronzanog i gvozdenog doba. Mnogi ne znaju da je Rovinj  (kao i Umag) zapravo ostrvo koje je  1763. godine spojeno sa kopnom. Drugo ostrvo, Cisa koji  spominje  Plinije stariji,  potonulo je za vreme velikih potresa u drugoj polovini VIII veka. Slede najezde Vizgota, Huna, Gota i Vizantijanaca, Slovena, Saraćena...



Castrum Rubini lociran je na mestu današnje crkve Sv. Eufemije, nekad crkvice Sv. Jurja. Otkako je u ranu zoru 13. juna 800. godine do rovinjske obale čudesno doplovio mermerni sarkofag s telom Svete Eufemije, Rovinj je postao neraskidivo povezan s ovom mučenicom. Njen kip nalazi se na vrhu zvonika crkve i kao da stražari visoko iznad gradskih krovova, borova i galebova, družeći se s oblacima i zvezdama. Svetica ima svoj dan  koji se proslavlja svakog 16. septembra. Rovinj je bio poznat po proizvodnji duvana, alkohola i ribe.



Rovinjska plaža Škaraba, kokteli Katarina (liker od jaja i oranžada) i miš—maš (crveno vino- oranžada), pice, sardele na gradele, đuskanje uz obrade Stonsa, Bovija i sličnih rok klasika grupe „Telefon“, odlazak u diskoteku u Monvi gde su plesale francuske balerine, fudbalske utakmice različitih nacija, mešano muško-ženske. Kroz šumu se posle kraće šetnje dolazilo do kampa Polari i Vila Rubin gde sam takođe jedne godine boravio.




Zimzeleni gajevi, prelepe livade, staze, bogaze i priobalni putići nude trenutke za prijatne šetnje, vodeći do prelepih vidikovaca, a more je svuda na dohvat ruke. Duge skrivene plaže, idealne za pravo kupanje, miris soli, čempresa i strasti u vazduhu. Sedenje uz obalu u noćima punog meseca.



Najčešće sam odsedao u već pomenutom MOC-a „Škarabe”, najvećem međunarodnom kampu za mlade u Evropi tog vremena. Pristizali su iz svih krajeva Evrope autobusima: Nemačke, Skandinavije, Francuske, Čehoslovačke. Kamen odavde sa prevlake najbliže gradu iz starog kamenoloma ukrasio je rimske i venecijanske palata. I da ne zaboravim; ima jedna stvar koja povezuje mene sa nesrećnim Francom Ferdinardom, vizionarkom Marijom Terezijom i češkim industrijalacem Emilom Riterom fon Škodom; svi smo se treznili na ovdašnjim plažama. Od ljubavi i od vina. Kad smo bili tako mladi i naivni, a željni novih iskustava i saznanja. Oni i ja. One i ja. Upoznao Švajcarkinju Karmen u parku u centru Rovinja pored Tvornice duhana čekajući da telefoniram. Privodila nas policija zbog remećenja javnog reda u istom parku (glasno puštanje muzike). I preporučila da za par sati napustimo grad. 


Jedan plemić zaslužan je za pošumljavanje ovog područja. Johan Georg Huterot (1852. – 1910.) generalni japanski konzul u Trstu, proširio je porodični biznis i na područje Rovinja tako što je 1890. godine otkupio ostrva Sveti Andrija i Maškin (Maschin), a kasnije i
 Sturago, Sveti Ivan na Pučini (San Giovanni in Pelago) kao i imanja na Zlatnom rtu (Punta Corrente, Montauro) i Škarabama (Scaraba). Objavio je i brošuru u kojem preporučuje ovu oblast kao klimatsko odmaralište. Plan mu je bio da otvori luksuzno odmaralište s raskošnim hotelima, vilama i kupalištem. Kažu da je grof organizovao najbolje tulume. Rovinj izgradnjom železničke pruge do Pule stanicom Kanfanar biva bolje saobraćajno povezan, pa su ugledne zvanice i lakše pristizale.



U periodu od 1890. do 1927. porodica povremeno živi na ostrvu Sveti Andrija. Po Johanovoj smrti, njegova supruga Marija Avgusta Henriet nastavlja porodične poslove, a od 1927. zajedno s ćerkom Klarom Idom Barbarom Elizabet trajno se seli na ostrvo Sveti Andrija. Nestale su pod nerazjašnjenim okolnostima u maju 1945. godine. Prvog juna 1945. godine odlukom Oblasne uprave narodnih dobara za Istru sva njihova imovina konfiskovana je kao imovina narodnog neprijatelja. Ostrvu Sveti Andrija postaje Crveno. Njihova materijalna zaostavština danas se čuva u muzejima, Zavičajnom u Rovinju i Arheološkom u Puli.

Po završetku Prvog svetskog rata 1918. godine zauzima ga italijanska vojska, da bi 1920. Rapalskim ugovorom pripao Kraljevini Italiji.


Rt Škaraba udaljen je oko 3 kilometra od centra grada i nalazi se unutar Park šume Zlatni rt. Krasi ga predivno zelenilo autohtonih vrsta (planika - Arbutus unedo, lovor - Laurus nobilis, lemprika - Viburnum tinus...) preovladava šuma alepskog bora (Pinus halepensis) i crnike (Quercus ilex). Obala je pretežno kamenita sa ponekom manjom uvalom prekrivenom oblucima, dok na zapadnom delu ima par plaža sa izraženijim stenama pogodnim za skakanje. Voda je čista te nemojte da vas začudi ako nagazite na nekog morskog ježa, a bilo je godina kada se trebalo pričuvati od meduza.



Monvi, zabavni park sa diskotekom i igricama poput flipera i stonog fudbala otvoren je kasnije, 1982. godine. Mnogi su u njemu ostavili i srce i jetru. Ni tuče oko ljubavnog plena nisu bile retke. Tu smo odigrali prve plesove sa plavim stranjkima, a potom zagrljeni šetali pored mora, osvetljeni mesečinom. Podrazumevao se i jednodnevni izlet do Trsta na sladoled, poneku ploču i nešto odeće i obuće. Leti se Beograd selio u Rovinj.



Objekti u MOC Škarabe srušeni su ili devastirani, ista sudbina zadesila je i Monvi. Tako je sa nekim kultnim mestima. Moraju da fizički nestanu da bi otišli u legendu.

Нема коментара:

Постави коментар