POLJSKA U MOM SRCU: Lov na patuljke i pokoju vešticu

 

„Veterani četrdesetodnevnih potopa

upoznati sa provalama neba

koji su videli smrt planina

i izbavljenje miševa.“

Zbignjev Herbert, Krštenje

 

Februar je, slavi se vino i zaljubljenost. Slušam vesti  u kojima neki dokoni sprski političari proriču ulazak Srbije u EU 2025. godine. Spori ste momci, pomislim ja pakujući kofer. Ja ulazim još noćas. Idem u lov na patuljke i pokoju vešticu. 

Kakvo je vreme došlo, odoh ja da se družim sa patuljcima. U grad patuljaka, na Odri i njenih 4 pritoka (Olava, Bistrica, Vidava i Sleza) koje premašćuje preko 220 mostova (Redžin, Grunwald, Zoološki, Tumski, Peščani, Most slobode...)  I 25 ostrvaca. U grad čija istorija seže u daleku 850. godinu. Koji je menjao vladare, krune,  preživeo sve i svašta, bio rušen i iznova građen.

 

 

 

Prvi gvozdeni patuljak postavljen je 2001. godine u glavnoj gradskoj ulici Swidnicka, kao spomenik subverzivnoj aktivističkoj grupi Narandžastoj alternativi. Dve godine kasnije, osvanulo  ih još pet, kao da ih je slala Amelija Pulen. Deluje da je zavladala epidemija jer je 2005. godine prebrojano više od trista patuljaka širom grada. Nekada treći po broju stanovnika nemački grad iza  Berlina i Hamburga. Prestonica Šlezije, u sastav Poljske ušla je posle II svetskog rata. Kažu, kada su ljututu Poljaci pitali Ruse šta da rade dok su im ovi otimali deo zemlje na istoku, ovi lakonski slegnuše ramenima i rekoše: 

„Uzmite i vi nešto od Nemaca.“

Prolazimo Krakov i nastavljamo ka Nemačkog, krećući se u pravcu Drezdena. Tako stižemo do Vroclava, europske prestonice 2016. godine. Ne čudi da se ovaj grad dobro kotirao na listama najpoželjnijih gadova za život.

 

 

Smešteni između dva moćna suseda koji su im radili o glavi, Poljaci žive svoju istoriju s ponosom. Kada naiđu na prestupnika, kao nedavno dva pripadnika neofašističe "Ponos i modernost.“ na osnovu Zakona o zabrani propagiranja totalitarnih ideologija - fašizma i komunizma oni ga liše slobode.

Tu nije kraj problema, u ovom delu Poljske jak je 'Pokret za autonomiju Šlezije' koji se zalaže za široku autonomiju ovog regiona.

Pre rata broj mostova u Vroclavu bio je i  veći, te ste ovde mogli 300 puta da pređete reku, a svaki od njih je bio drugačiji. Po broju mostova je četvrti u Evropi po broju mostova (uključjući i pešačke), iza Amsterdama, Venecije i Sankt Peterburga. Ovakav položaj osveti se gradu u biblijskoj poplavi 1997. godini. Premda nikad nije ugostio olimpijske igre, grad ima Olimpijski stadion. Vroclav je četvrti po veličini grad u Poljskoj. A Poljska je deveta najveća zemlja u Evropi.

 

 

 

Ovde je 1916. preminuo naučnik  koji je otkrio triper (kapavac, gonoreja), a godinu dana ranije Alojz Alchajmer, koji je isto nešto otkrio ali sam zaboravio šta.   

 

Jedan od čuvenih srpskih vojvoda, lužički Srbin, Pavle Jurišić Šturm rođen 22. avgusta 1848. (Paulus Šturm), a u Vroclavu je završio Vojnu akademiju. Učestvovao je u francusko-pruskom ratu (1870-1871).  U srpsku vojsku primljen je kao dobrovoljac 15. juna 1876. godine. Njegov rođeni brat Evgenije Jurišić Šturm takođe je bio dobrovoljac srpske vojske. Pavle Jurišić umro je u skromnoj sobi kuće u Mišarskoj 1, 13. januara 1922. godine. Evgdenijev sin, major Kraljevine Jugoslavije, priključio se Jugoslovenskoj vojci u otadžbini. Zarobio ga je Gestapo i ponudio mu kućni pritvor, jer je ipak bio nemačkog porekla. Glatko ih je odbio rekavši da je on srpski oficir. Streljan je. 

 

GLAVE ATRAKCIJE  VROCLAVA (Wroclaw, Breslau):

 

 

• Glavni trg Reynek sa  Gradskom skupštinom, Crkvom Svete Elizabete iz XIV veka, Crkvom Svetog Jovana Krstitelja iz XIII veka,
• Ulica Swidnicka koja krije najstariju pivaru u Evropiiz 1275. godine,
• Trgovi Solny, Nowy Targ i Teatralny. Na trgu Solny, ime mu kaže, nekada su bile postavljene tezge na kojima e prodavala so,
• Ostrow Tumski - najstariji deo grada izgrađen na ostrvcima glavne reke grada, Odre. Da biste došli do njega pređite istoimeni most. Krase ga jedinstvene građevine koje datiraju iz XII veka. 
• barokno-neoklasicistička Kraljevska palata (Dvorac pruskih kraljeva)
• Nebeski toranj – najviša zgrada u Poljskoj,
• staro jevrejsko groblje,
•  neogotska železnička stanica,
• muzeji; Narodni muzej (Muzeum Narodowe),  Panorama Racłavicke - 120 m dugačko platno koje prikazuje bitku iz XVIII veka za nezavisnost između Poljaka i Rusa,   Etnografski muzej (Muzeum Etnograficzne; u okviru Narodnog muzeja), Gradski muzej (Muzeum Miejskie Wrocławia), Muzej Akademije likovnih umetnosti (Muzeum Akademii Sztuk Pięknych), Muzej arhitekture (Muzeum Architektury), Geološki muzej Vroclavskog univerziteta (Muzeum Geologiczne Uniwersytetu Wrocławskiego), Mineraloški muzej Vroclavskog univerziteta (Muzeum Mineralogiczne Uniwersytetu Wrocławskiego), Prirodnjački muzej Vroclavskog univerziteta (Muzeum Przyrodnicze Uniwersytetu Wrocławskiego), Muzej pošte i telekomunikacija (Muzeum Poczty i Telekomunikacji),
• pozorišta;  Poljsko pozorište u Wrocławu (Teatr Polski we Wrocławiu),  Vrocłavsko suvremeno pozorište (Wrocławski Teatr Współczesny),   Vrocłavska opera (Opera Wrocławska),  Vrocłavska filharmonija (Filharmonia Wrocławska),  Muzičko pozorište  Kapitol (Teatr Muzyczny Capitol),  Umetnički centar Impart (Centrum Sztuki Impart), Pozorište Laboratorium (Teatr Laboratorium), Pozorište Korba (Teatr Korba), Narodno pozorište Više škole dramskih umetnosti (Teatr Państwowej Wyższej Szkoły Teatralnej), Lutkarsko pozorište (Teatr Lalek), Pozorište pantomime (Teatr Pantomimy).
• kuća Ivice i Marice (Hans i Gretel),
• Dvorana stoletnice  (Hala Ludowa/ Narodna dvorana) iz 1913.– prostor namenjen ljubiteljima savremene umetnosti, delo Maksa Berga, preteča Bauhausa,
• Japanski vrt - nastao kao deo Svetske izložbe od pre više od sto godina i danas predstavlja pravu atrakciju u sklopu parka Szczytnicki, mesto prelepih vodopada, uskih mostića i orijentalnihn žbunova,
• ZOO vrt (osnovan 186.; najveći broj životinjskih vrsta u Poljskoj - 565, ukupno oko 7100 životinja).

Patuljci pojma nemaju o poplavi iz 1997. Ivica i Marica imaju svoje kuće. Obilazimo ostrva, crkve, muzeje i pivnice. Vroclav je grad za marljive istraživače. Njegov zaštitnik je Jovan Krstitelj.

Tokom osamdesetih kada su se Poljaci pobunili protiv rigidnog režima ljudi su preko noći nestajali. Ovaj spomenik na to podseća i opominje.

Tu je i spomenik poznatom poljskom književniku i dramskom piscu Aleksanderu Fredru (1793. - 1876.)  koji je iz Lavova (današnja Ukrajna) prebačen ovde. Neki su ga kritikovali da je suviše sarkastičan, ali je on samo odmahivao rukom.

 

 

Poljska hrana:

 

 

a) Ruskie pierogi (domowe)=knedle sa krompirom,

    b) pirogi z kapustą i grzybami= knedle sa kiselim kupusom i vrganjIma,

    c) pierogi z jagodami, z cukrem i śmietaną= knedle sa borivnicama, jagodama i višnjama)

a) Śledzie w oleju=riba(haringa) u ulju

    b) śledzie marynowane= haringa marinirana

3. Kaczka pieczona= pečena patka

4. Krupnik = čorba sa heljdom

5. Barszcz z uszkam= čorba od cvekle sa minjaturnim knedlicama punjenim  vrganjima.

6. Bitka wołowa z ziemniakami=junetina u sopstvenom sosu

7. Kopytka z masłem i cukrem= zašećerene puter knedle -slatko ali i obrok.

 

Sve je ovo poprilično jeftino u restoranima, ali treba pornaći neki restoran sa švedskim stolom, kako bi više različitih stvari moglo da se proba. A onda je bilo vreme da odemo do našeg Ibis hotela.

 

Dvorac Ksiaž (Fürstenstein)

 

 

 

Eklektični dvorac Ksiaž (Fürstenstein), nadomak Vroclava, poznat kao biser Donje Šleske (Sudeta) koji datira još iz XIII veka. Kroz vekove je više puta rušen i ponovo izgrađivan. Treći je po veličini dvorac u Poljskoj.

 

 

Za vreme II svetskog rata su ga zaposeli nacisti. Pod vođstvom arhitekte Hermana Geslera, izvršeno je prilagođavanje upravljanja državnim železnicama (Deutsche Reichsbahn), da bi potom, ispod zamka započela gradnja (organizacija TOT) sistema podzemnih tunela u okviru projekta Alberta Špera „Div"(Riese). 

Po nekim špekulacijama u tim tunelima kraj Valbžiha u tom podzemnom lavirintu možda je zaturen i oklopni nacistički voz (dužina kompozicije 150 metara), prepun vrednih umetiničkih dela, zaliha zlata i dragulja, ukupne težine od okvirno trista tona. Ali možda njegova unutrašnjost krije i nacrte prototipa Hitlerovog tajnog oružja koje je trebalo da preokrene ishod rata. 

 

 

 

Projekat  Riese napušten je u početnoj fazi izgradnje, te jke iskopano samo devet kilometara tunela (25.000 m2, 100.000 m3). Postoje dva nivoa tunela, prvi je 15 metar pod zemljom i dostupan je sa četvrtog sprata dvorca liftom i stepeništem iz podruma i ulazom iz vrtova. Tunel (80 m, 180 m2, 400 m3) ojačan je betonom i vodi do drugog nivoa podzemlja.

Po nekim procenama do sada je istraženo samo 10 % podzemnih tunela (čiji se jedan deo može razgledati u letnjem periodu).  Mreža puteva, mostova i železničkih pruga uskog koloseka stvorena  je radi povezivanja sa obližnjom železničkom stanicom. Zatvorenici su pretovarali građevinske materijale, rezali drveće, kopali rezervoare i kanale za odvodnjavanje. Ako ih nije pokosio tifuius, bili bi likvidirani. Prema nepotpunim podacima, najmanje 13 hiljada zatvorenika radilo je na projektu.Većina njih je prebačena iz koncentracionog logora Aušvic. 

Veruje se da je ovaj zamak u određenom periodu bio i Firerovo sklonište. Pred kraj rata ga je zaposela Crvena armija.  

 

Svrstan je u deset najlepših evropskih zamkova. Sve je počelo kada je Boško zvani Sirovi rešio da sagradio tvrđavu (1288-1291), srušivši drvene utvrde 1263. godine. Njegov unuk, Boško II je samo dvorac dogradio. 

 

 

Dvorac kasnije  preuzima Konrada I Hochberg, za vreme čije vladavine ovo postaje sedište društvenog  života ovdašnjih najuglednijih potrodica. Antonio Dominiko Rosi dograđuje južno krilo u stilu baroka, da bi pravi vizionar bio Konrad Ernest Maksimilijan (1705.-1742.), koji je sagradio istočno krilo u rokoko stilu, statue, kapiju, zgradu s kulama i dva sprata aneksa, a oformio je i biblioteku. Druga velika obnova dvorca (1909.-1923.) izvršio je poslednji aristokratski vlasnik, Jan Henrik XV (1907.-1938.). Njegova supruga Dajzi, u velikoj meri uticala je na unutrašnju dekoraciju zamka.

 

 

Gvozdeni krst (Eisernes Kreuz) nemačko vojno odlikovanje ustanovio je kralj Fridrih Vilhelm III od Prusije, a prvi put je dodeljeno 10. marta 1813. godine u Vroclavu (tokom Napoleonovih ratova (1804.—1815.) kao najviše odlikovanje za hrabrost i zasluge). Dodeljivao se samo tokom rata, u različitim stepenima u zavisnosti od visine čina vojnog lica. Pored Napoleonovih ratova, Gvozdeni krst je dodeljivan i tokom Francusko-pruskog rata kao i tokom I i II svetskog rata. Poslednji put je dodeljen u maju 1945. god. 

Dizajnirao ga je nemački arhitekta Karl Fridrih Šinkel po ugledu na amblem Tevtonskih vitezova iz XIV veka. Po završetku II svetskog rata vlada Zapadne Nemačke dozvolila je vojnim veteranima da nastave da nose Gvozdeni krst iako je nemački zakon zabranjivao nošenje odlikovanja sa svastikom. Zbog toga im je 1957. godine nemačka vlada dodelila nove Gvozdene krstove na kojima je u centru krsta umesto svastike bilo predstavljeno hrastovo lišće. Gvozdeni krst je ponovo 1955. godine preuzet kao simbol nove vojske zapadne nemačke Bundesvera uprkos tome što je predstavljao simbol nacističke Nemačke.

A onda još par šetnji i piva pa napuštamo bajkovitu Šleziju, veštice i patuljke, žapce i poljske princeze...

 

 

Klackamo do Kodcka; tvrđava i podzemlje

 

 

Današnji  izlet iz Vroclava vodi nas u jedan grad udaljen 90 kilometara. U pitanju je Klodcko (Klodzko, Glatz). Osnovan je u X veku. U njemu obilazimo tvrđavu i podzemne hodnike. Kłodcko se nalazi u Donješleskom vojvodstvu. Zbog svog kulturno-istorijskog nasleđa ponekad se naziva „Mali Prag." Kulturno i tradicionalno bio je deo Bohemije,  a administrativno deo Šleske od 1763. godine.

Bohemija i Poljska ratovale su oko ovog grada. Godine 1114. bohemijski princ Sobeslav spalio je grad do temelja, ali ga je ubrzo obnovio. Obnovio je i ojačao i dvorac koji se nalazi na visokoj steni iznad grada. Mirovni sporazum je postignut  1137. godine, a poljski vojvoda Bolesłav III Vrimouth ustupio ga je Bohemiji.  Mongoli ga u okviru svoje evropske turneje napadaju 1241. godine.   

 

Gradska skupština izgrađena 1341. godine, a naredne godine otvorena je ciglana. Strada u XV veku od ratova i epidemije kuge. Godine 1540. izgrađen je kanalizacioni sistem, devet godina kasnioje popločane susve ulice koje to nisu bile, a gradska vijećnica je obnovljena. Većina kuća na gradskom trgu obnovljene su u renesansnom stilu.

 

Između 1619. i 1649. godine tvrđava je nekoliko puta napadana, ali nije zauzeta. Zato je grad stradao; preko 900 od 1300 objekata jee srušeno, a stanovništvo prepolovljeno.

Godine 1880. godine otvorena je elektrana, a zgrade duž glavnih ulica obnovljene su u neogotičkom i neorenesansnom stilu. Preostali gradski zidovi sa svim vratima su srušeni. Krajem XIX veka dolina Klocko pretvorilena je u jedan od najpopularnijih turističkih regiona.

 

Tokom II svetskog rata, tvrđava je pretvorena u zatvor. U prvo vreme njime je upravljao Abver, da bi ubrzo kontrolu preuzeo Gestapo. Posle kapitulacije nacističke Nemačke 1945. godine, grad je pripao Poljskoj, po Potsdamskoj konferenciji. Nemački stanovnici grada su proterani. Jedan deo novih stanovnika došao je iz područja Poljske koje su preuzeli Rusi (po odredbama dogovora u Jalti).

 

Sam grad nije bio oštećen ratom i Crvena armija je zaposela bez veliih vojnih dejstava. Međutim, svi mostovi, osim kamenog mosta  iz 1390. godine, bili su uništeni. Pedesetih i šezdesetih godina veliki dio grada je oštećen od klizišta.

Osvrnimo se sada na sistem podzemnih tunela i  podruma, koji su delo gradskih trgovaca kako bi čuvali i sačuvali svoju robu u smutna vremena, kojih je, kao što ste videli bilo oduvek. Zadnja velika nesreća desila se 1997. godine i u pitanju je bila poplava.

 

Minievrolend

 

 

 

 

U ovom novootvorenom parku na površini od 20 hiljada kvadratnih metara možete pogledati dećmo preko 35 minijaturnih modela poznatih svetskih građevina širom sveta kao i 100 maketa zgrada.