Les Enfants de Pyrénées (Deca Pirineja) - Marsej, konglomerat aroma i impresija

Marsej (Marseille) drugi po veličini francuski grad (milion i šeststo hiljada, Lion je veći ako u obzir uzmemo i predgrađa) slovi za grad na lošem glasu. Glavni krivac za to, osim suvoparnih fakata (bučan, prljav, razuzdan, visok stepen kriminala) je Holivud, tačnije film ‘Francuska veza’, u kojem je on prikazan kao evropska nekrunisana prestonica trgovine drogom. 

Šminkanju imidža grada nije mnogo doprineo ni film ‘Taxi’.

Ono što je mene na prvi pogled osvojilo je činjenica da je ovo fascinantni konglomerat nacija, običaja i kulutura, kosmopolitskog duha i egzotičnih mirisa, ali to krije i njegovu najveću slabost. Jedan je od najsiromašnijih gradova u Francuskoj, te je svaki njegov deseti  građanin besposlen

Malo, malo pa se negde pripuca, a postao je poželjan i za ekstremiste ISIS-a. Ali samo onaj slep, može a da ne primeti, sve njegove lepote, bogatu muzejsku i kulturnu ponudu i činjenicu da je kolevka čuvenih sapuna.

Sasvim dovoljan razlog da je  2013. godine bio proglašen za kulturnu prestonicu Evrope. Možda baš zbog toga ponekad i neki kit zaluta u marseljsku luku (da se malo provede). 

 

Najstariji je grad u Francuskoj.Osnovali su ga Feničani, 600. godine p. n. e. kao trgovačku luku (emporion) pod imenom Masalija (Masalia). Rimljani su ga zauzeli  49. godine p.n.e, a procvat je doživeo u XI i XII veku.

 

Neočekivano i paradoksalno, podignut na obali Lionskog zaliva, i pored svoje neslavne i problematične reputacije, ipak je jedan od najpopularnijih francuskih gradova, sa mnogobrojnim turističkim atrakcijama. 

Njegove uske ulicice, raznovrsni restorani, živopisne pijace, mnogobrojna ostrva, zavodljiv krajolik od sumraka do svitanja, nude vam na tacni čari Mediterana i Provanse, ali i svu uzbudljivost jedne od naznačajnijih svetskih luka, najveće trgovačke luke, posle one u hladnom, futurističkom Roterdamu. 

 

Najveći i najpopularniji gradski park Boreli, prostire se na 54 hektara. U okviru njega su premošćena jezera, palme i ružičnjaci. Za prevoz možete koristiti i vozilo „tuk tuk“,  taksi na tri točka.

„Na oružje građani! Formirajte svoje bataljone! Koračajmo! Koračajmo! Neka nečista krv natopi naše brazde! Što hoće ta rulja robova, Izdajnika, od kralja zavedenih? Za koga ti gnusni okovi, Ti lanci odavno pripremljeni?“

Marsej je oduvek negovao revolucionarni duh, a 30. jula 1792. godine, petsto dobrovoljaca iz Marseja, puni entuzijazma, ulaze u Pariz pevajući „Ratnu pesmu rajnske vojske", koje mase oduševljeno prihvataju. Kasnije će ova pesma postati francuska himna poznatija pod nazivom „Marseljeza".

Pošto smo došli predveče i smestili se u starom jezgru grada, u zaleđu luke, na samoj gradskoj pijaci Marché des Capucins tj. Marché de Noailles de Marseille, odlazimo na večeru i na rivi pronalazimo indijski restoan u kojem naručujemo pikantnu piletinu, nan hleb i indijsko pivo. 

 

 

Po povratku u hotel, a posle par sati okrepljujućeg sna, iznenada se budim, odlazim do prozora i vidim kako pacovi, poput pavijana ružičastih stražnjica i repa izlaze iz kanalizacija... 

 

Marsejske znamenitosti:

 

• Kanebiere (Canebière) je glavna gradska arterija u starom delu grada, duga kilometar, a proteže se od Stare luke (Vieux-port) do kvarta Réformés. U ovoj ulici je 1934. ubijen jugoslovenski kralj Aleksandar I Karađorđević ispred zgrade Berze,
• Stara luka (Le Vieux Port) se nalazi u samom istorijskom centru. U nekadašnjoj staroj luci niče moderan deo Eromediteranea. Poznate arhitekte iz celog sveta dolaze Marsej, projektuju muzeje, moderne poslovne zgrade, tržne centre i solitere. Tako, nastaje moderni kvart, oivičen dva kilometra dugim šetalištem. Potražite Tvrđavu Svetog Žana, odmah pored je Muzej evropske i mediteranske civilizacije (MUCEM), sledi Regionalni muzej Provanse i velelepna Katedrala Nuvel Mažor,
• Opera je dugo bila najpoznatija građevina Marseja. Podignuta je krajem XVIII veku, u stilu u kojem su se tada gradile opere u ostalim francuskim gradovima poput Liona i Bordoa. Godine 1919. zgrada je skoro potpuno uništena u požaru, ali je uspešno rekonstruisana u art deko stilu,
• Notre Dame de la Garde, crkva koja dominira vizurom gradom, smestila se na uzvišenju  odakle se pruža jedan od najlepših pogleda na grad,
• Opatija Svetog Viktora iz V veka,
• Ostrvo d'If (Ile d'If) , jedno od mnogobrojnih ostrva arhipelaga, koje se nalazi nedaleko od obale, a na kojem se nalazi Šato d'If, trospratan zamak iz 1524. dugačak 28 metara, sa tri velike kupole. Imao je i funkciju zatvora. U njemu je, po romanu Aleksandra Dime bio zatočen Grof Monte Kristo, a u realnom životu Mirabo, junak Francuske revolucije. Zatvor je organizovan po klasnom principu; siromašni prestupnici smešteni usu u suterenske tamnicama, po dvadesetak u ćeliju. Za javnost je otvoreno 1890. godine. Do njega saobraća feribot.

 

Razgledanje grada, sledećeg jutra posle posete turistbirou, započinjemo od Istorijskog muzeja Marseja, koji se smestio u modernom tržnom centru. Prepun je francuskih srednjoškolaca koji se više šegače nego što nešto razgledaju. posle ćemo ih opet susresti na drugoj tačci našeg obilaska. Očigledno nastavnici pokušavaju da im „uliju“ kulturne navike. 

Potom odlazimo do Tvrđave Svetog Žana je izgrađene u srednjem veku radi zaštite grada. Ovaj kompleks sadrži lepu izložbu o razvitku grada, botaničku baštu, mesta za opuštanje i restorane, a mostom je spojena sa Muzejem evropske i mediteranske civilizacije (MUCEM-om.).

Tvrđava Svetog Nikole  niče u XVII veku, pdelo je Luja XIV, kako bi mogao da nadzire uvek buntovne stanovnike grada. Danas je u trvđavi smeštena Legije stranaca (La Légion étrangère). Osnovana je 1831. godine odlukom kralja Luja Filipa. Ona je sastavni deo  francuske kopnene vojske (Armee de Terre). Plata, naknade i dodaci su poprilično mizerni, ali zato uvek ima sasvim dovoljno alkohola. Popuna se vrši iz redova dobrovoljaca, doseljenika,  bez obzira na njihovu etničku, religioznu pripadnost i prošlost. Jedini uslovi, pored zavidne fizičke kondicije, je privrženost Republici Francuskoj i minimalno poznavanje francuskog jezika, koje omogućava da se razumeju naređenja. Oficirski kadar legije čine Francuzi i 10 % stranaca (Officier à Titre Etranger). Prvenstveno, Legija je oformljena radi uštede prolivanja  krvi francuskih državljana, mada je danas taj spektar aktivnosti značano proširen. Legionar koji je ranjen automatski dobija francusko državljanstvo. Više od 35 hiljada stranaca iz Legije stranaca ubijeno je za vreme akcija, jer ne postoji druga opcija osim „borbe na smrt."  

Muzej evropske i mediteranske civilizacije (MUCEM) otvoren je 7. juna 2013. godine. Spolja, to je impresivna kocka površine 15 hiljada kvadratnih metara, visine 191 metar, obložena fibrobetonom. Delo je arhitekte Rudija Rikotija, koji je, inspirisan antičkim uzorima, primenio merod „pietra dura”, čipkasto modeliranje kamena zarad dekorativnosti. 

 

 

 

Interaktivni postavka sa četiri stalne izložbe (Nastanak poljoprivrede, Rođenje bogova; Jerusalem, trostruko sveti grad, Građanstvo i ljudska prava, S one strane poznatog sveta), godišnje poseti 2,5 miliona posetilaca. Vodilo se računa  i o njegovoj trajnosti, te je potpuno neporozan i otporan na dejstvo joda. U sebi krije lepu i intrigantnu postavku. Privremena izložba posvećena je gradovima Istanbulu, Kazablanci... 

 

 

 

Prolazimo pored Ville Méditerranée i posećujemo Regionalni muzej Provance.

 

Katedrala Nuvel Mažor je u XIX veku podigao Napoleon III u rimsko-vizantijskom stilu, a gradnja je trajala dvadeset godina. Za to vreme i u te svrhe potrošeno je 14 miliona zlatnih franaka. Unutrašnost  od dvobonog mermera čuva lepe skulpture i mozaike, barjake, a sa njenog vrha pruža se prelep pogled na grad i na more. 

Pauzu pravimo u četvrti Feliks Piat, jednoj od najsiromašnijih u Marselju. Popevši se uz stepenice, u kvartu naseljenom uglavnom doseljenicima iz severne Afrike i njihov podmladak (pieds noirs), pravimo pauzu u restoranu „Marafaki“ (Ulica utočišta/ Rue de refuge) uz belo vino i belu ribu u sosu od jogurtu. Zabavlja nas pevač iz Italije koji peva francuske šansone. 

 

Kažu ovo je mesto u kojem ne manjka ni droge, a ni lakih žena, te dolazi do sukoba lokalnih bandi i do čestih ubistava. Mada, ćete i ovde pronaći mnoštvo muzeja, a nas je put vodio ka  La Vielle Charite iz XVII veka i  Muzeja afričke, okeanske i indijanske umetnosti koji ima predivnu koleciju  s tih prostora. U vreme našeg boravka tamo je bila privremena izložba posvećena temi Džez i muzika. 

 

 

 

Potom, metro linijom odlazimo na sasvim drugi deo grada u kojem se nalaze novi stadion, Velodrom poznatog kluba Olimpik i  stambeni  blok La Cite Radieuse, čiju izgradnju potpisuje nesuđeni graver, a potom slavni francuski arhitekta švajcarskog porekla Le Korbizje (1887.-1965, Charles-Édouard Jeanneret, Le Corbusier). Ove zgrade su od 2016. godine na listi UNESCO svetske baštine Tu je i škola, sportski tereni, bazen, zajedničko grejanje i pranje veša, restoran (Stomak arhitekte/Le Ventre de l’architecte), dečja igrališta, prodavice, pekare, knjižare...

Ukupno 337 stanova; najmanji apartman ima 16, a najveći 208 kvadratna metra. Ovde su prvi put napravljeni dupleks stanovi, a tu su i sandučići ali ne za poštu, već za mleko i novine. Marsežani su joj tepali Kuća prostodušnih (Maison du fada). Salvador Dali je smatrao da su Korbizijeve građevine najružnije i najneprihvatljivije građevine na svetu.

 

 

U svom projektu za stambenu jedinicu Blistavi grad, izgrađen u periodu od 1947. —1952. godine, u skladu sa njegovim predstavama o stanu kao mašini za stanovanje, primenio ne svom sistem „modulator“, sistem proporcija ljudskog tela (zlatan presek i Fibonačijev niz) u koncepciji čoveka koji je merilo stvari. Stanovi su opremljeni otvorenim terasama.

Ovim projektom Le Korbizije je utvrdio svojih pet osnovnih arhitektonskih principa:

• Zgrada na stubovima. Zgrada sa osnovama u zemlji - tamni i često vlažni prostori. Armirani beton omogućava da zgrada lebdi u vazduhu,
• Slobodna fasada - novi koncept rasterećuje fasadu i širi mogućnosti i raznolikost njenog izvođenja,
• Fleksibilna etažna kompozicija- armirani beton je omogućio da se po spratovima ne moraju ponavljati iste osnove i projektovati isti prostor,
• Uzdužni prozori- prozori se mogu projektovati kao odnos punog ipraznog i uzduž cele fasade,
• Krovne terase-novi pristup i novi materijali samo nude terase na krovovima.

 

Vraćamo se do bazilike Notre Dame de la Garde, grandiozne crkve iz XIX veka, smeštene na najvišem gradskom uzvišenju, odakle se pruža po mnogima najlepši pogled na Marsej. Tom prilikom, kada smo već bili skoro naizlazu iz metra, zavladao je metež, neka ženska vriska, masa je krenula u tom pravcu. 

 

Na trenutak sam pomislio: TERORISTIČKI NAPAD. Začudio sam se što idu baš na tu stranu, a ne beže (logično) na suprotnu. Pripisao sam to njihovoj nesnalažljivosti i u širokom luku zaobišao mesto konfilkta (za mene nerazjašnjenog).

Oko crkve razbacane su olupine čamaca, koji su nekad ribari donosili ovamo na osveštanje. Tu je i spomen ploča Reneu Vedentu i njegovim borcima iz drugog bataljona treće alžirske regimenta. koji su stradali u borbama 7. septembra 1944. godine. Na vrhu zvonika nalazi se velika statua Bogorodice. Zvono je teško 8.324 kilograma.

 

Dan, posle posete vinoteci i izbora par vina-suvenira, završam na otvaranju izložbe Zemlje i njeni odrazi (Terres en Refletes) u Maison del'Artisanat et des Métiers d'Arts. 

 

 

 

 

 

 

 

 

Posle uvodne najave i pojašnjenja, razgledamo eksponate, a potom sledi svečani koktel.

Potom, kuliranje u luci, kraj instalacije Miror combriere Normana Fostera, uz kulturno-umetnički progam koji organizuju mladi iz zemalja Magreba željni dodatnog džeparca.

 

 

Kao što rekoh Marsej je grad muzeja te će vam trebati podosta vremena da ih obiđete. Pored već navedenih izdvajam: 

• Muzej prirodne istorije koji se nalazi u desnom krilu palate Longšan. U istoj palati je i Muzej lepih umetnosti sa zbirkom slika francuskih, italijanskih i flamanskih škola u periodu od XV do XIX veka, kao i skulpturama Pižea, rođenog Marsežana,
• Muzej Santona je privatna zbirka više od hiljadu figurica koje pričaju priču o istoriji Marseja,
• Muzej Starog Marseja se nalazi u sedamnaestovekovnoj zgradi i otkriva život i razvoj grada.
• Muzej rimskih pristaništa poseduje eksponate koji svedoče o tome da je Marsej u stara vremena bio centar trgovine u ovom delu Evrope,
• Muzeju Kantini izlaže dela savremene umetnosti poput dela Bakona, Matisa i Đakometija,

Šta čalabrcnuti:

 

 

• često se jede  aioli, sos od maslinovog ulja i belog luka, u koji se dodaje jaje i senf.
• najpoznatiji marsejski gastronomski specijalitet je bujabes (bouillabaisse), raskošna i obilna riblja čorba, koja pored  ribe i plodova mora sadrži i paradajz, crni i beli luk, maslinovo ulje i bezbroj začina (anis, bosiljak, majčina dušica, biber, šafran i čubar),
• picu na pijaci koju prave Arapi, a parčiće seku makaza. Uzmite onu s kobsicama.

 

A šta popiti ako su vam pivo i vino, kalvados i apsint dosadili. Možda pastis? Liker od anisa s ukusom cimeta i muškatnog oraščića, izum je Pola Rikarda (Paul Ricard) i vuče korene iz davne 1932. godine, kada je bila zamena za apsint koji je tada bio zabranjen.