Pirineji su planinski venac na jugozapadu
Evrope, prirodna granica između Francuske i Španijе. Oni su bedem koji odvaja
Pirinejsko poluostrvo od Francuske. U dužino od 430 kilometara prostiru se pravcem
zapad – istok, od Baskijskog zaliva na Atlanskom okeanu do rta Kamp de Kre na
Sredozemnom moru.
Pošto smo obišli Nim (Nîmes), prvu stanicu
na našem putu po Francuskoj, krećemo ka Parku
prirode Kamarg (Parc naturel régional de
Camargue), ogromoj ravnici u delti Rone (najveća evropska delta), rezervatu prirode, poznatom po
bogatoj i raznovrsnoj flori i fauni, mnoštvu plitkih slanih jezera (étangs),slatkovodnih bara sa trskama i
slanih močvara, nastanjenih pticama, ružičastim flamingosima i sa livadama po
kojem pasu divlj beli konji (koji se rađaju sivi ili čak crni) i autohtoni bikovi.
Na ovdašnjim pirinčanim poljima proizvodi se 70 posto francuskog pirinča, a ovo je i najveća francuska solana.
Tokom dvoipočasovnog obilaska
živopisnog Ornitološkog parka Pon de Go (Parc ornithologique Pont de Gau),
obeleženim stazama, gotovo voajerski zavirujemo u životne navike flamingosa (phoenicopterus). Kada se izlegu ove
ptice su bledosive boje. Kako
stasavaju, ove price dobijaju lepše, koloritnije boje (u trećoj godini). Zašto?
Zbog hrane koju jedu. Krećući se kroz močvare i
jezera, oni razmućuju mulj u tim vodama, zabadaju glavu s zakrivljenim
kljunovima u potrazi za hranom, a to su alge, larve insekata, škampi. Ova hrana
sadrži prirodne crveno-narandžaste pigmente (beta-karoten ili karorenoidim),
koji perje flamingosa farba u ružičastu boju. No, ako ne jedu takvu hranu
njihovo perje bledi. To je, ujedno, i
odgovor na pitanja naših saputnika zašto neki flamingosi nisu dovoljno
ružičasti. Možda bi im trebali davati, poradi turista šargarepu, bundevu ili
paradajz, ako se to nalazi u njihovom meniju.
Flamingosi žive i hrane se u grupama koje se
zovu jata ili kolonije. Tamo se i razmnožavaju, tokom cele godine. Poseduju
"žlezde za ulepšavanje" koje se nalaze na dnu repa. U šestoj godini
života sposobne su za reprodukciju. Kada se parenje završi, jedan par čuva
neizmenično jedno jaje, dok se mladi ptić ne izlegne. Po prirodi su monogamni i vrlo retko menjaju partnere.
U
sušnim godinama nisu baš nadahnuti za parenje. Često stoje samo na jednoj nozi,
ai ta pojava nije u potunosti razjašnjena. Neki kažu da kada stoji na jednoj
nozi flamingos zapravo spava, i to samo jedna njegova polovina, a polovina koja
drži nogu i dalje ostaje aktivna. Flamingos zatim zameni nogu, tako da odmori i
drugu stranu. Obično žive oko 30 godina, ali, nije neuobičajeno da neki
flamingosi dožive i do 50 godina.
Završivši razgledanje parka i simpatičnih
živuljki krećemo, tačno u podne, ka ribarskom
gradiću na Sredozemlju, Sent Mari de la Mer
(Saintes-Maries-de-la-Mer), u Kamargi, gde uživamo u kupanju i
gastronomskoj ponudi ovog simpatičnog mestašca, kao što su to nekad davno
činili i Vikinzi, ali i lokalni Cigani koji ovde proslavljaju i svoj festival
posvećeno tamnoputoj Svetoj Sari. Ovo je u XIX veku bio centar umetnosti. Čak je i mrzovoljni Van Gog ovde imao vanrednu insparaciju pa je stvarao po sliku na dan. Ovdašnja kamena crkva iz IX veka bila je bastion u borbi protiv pirata
Нема коментара:
Постави коментар