Les Enfants de Pyrénées (Deca Pirineja) - Bo de Provans: Dva šatoa i jedno selo

„Najlepša sela Francuske" je nezavisno udruženje osnovano 1982. godine, a cilj mu je promocija malih i živopisnih francuskih sela koja spadaju u domen kulturnog nasleđa. Trenutno ih pod ovom etiketom ima 155, a veoma su selektivni jer žele da broj zadrže ispod 200.

Osnovni kriterijum je da mesto mora da ima manje od dve hiljade žitelja, da ima ruralni karakter i da ima barem dva istorijska spomenika, objekte od nacionalnog značaja, koji su priznati od strane države.

Selo Bo de Provans, departman Ušće Rone, regija Provansa-Alpi-Azurna obala, jedno je od takvih sela. Godišnje ga poseti 1,5 miliona ljudi, dok ono samo po popisu iz 2011. godine ima samo 451 stanovnika. Od toga u starom gradskom jezgru svega 22.

Izrastajući iz stene na samom rubu Alpa, u srednjem veku bio je sediše jednog od najelegantnijih evropskih dvorova. Urušeni dvorac i uske, žibvopisne uličice na kojima se prodaje gotovo sve što može da zapadne za oko dokonom turisti od sira, kobasiva i tartufa, do poslastica, tekstila i keramike sve to je pred vama. Na usluzi. Sva sreća da se ovde nismo zatekli u XVI veku, dok su se makljali hugenpti i katolici.

 

'Dolina pakla', po legendi, naseljena je zlim duhovima i čarobnjacima, koji se skrivaju  po pećinama i pukotinama stena. nekada je ovde bilo more, o tome svedoče i skamenjene školjke. Čudne kamene formacije, izvajane erozijom vode i vetra, inspirisale su Dantea, te je sličan dramatičan pejzaž ubacio u Božanstvenu komediju.

 

 

 

 

Pod nazivom 'Pikaso na otvorenom'u zamku je u vreme našeg boravka uriličena izložba fotografija (do kraja oktobra). Cijena, prava sitnica, 13,50 €.

 

Svakoko nepropuštamo priliku ni da posetimo Zamak Bo de Provans  (Chateau des Baux de Provance). U njemu je od 3. jula do 23. septembra priređena izložba fotografija posvećena Pikasu i njegovom poimanju Mediterana gde žuta oličava Sucne, crvena Zemlju, a plava Sredozemno more.

Nismo imali vremena da odemo u lokalni kamenolom i pogledamo svetlosni igrokaz Carrieres de Lumieres. Ali jesno za jedno pivo s nogu.

 

Taraskon možemo prevesti kao Tartarenov grad, jedan od najlepših srednjovekovnih zamkova Francuske i Evrope, sa čije terase se pruža divan  pogled  na  Ronu  i  Provansu. 

 

 

Zamak Taraskon sagradio je vojvoda od Avinjona između 1400. i 1435. Imao je rezidencijalnu, ali i odbrambenu ulogu. Pripada Kraljevini Francuskoj 1481. kada dobija namenu da bude zatvor. O tome svedoče i poruke na zidovima utvrđenja.

 

Kralj Rene Anzujski staru tvrđavu pretvorio je u veličanstven i konforan dvorac. Dvorac ima elemente renesanse, ali  i gotike.Dug je 130 metara, širok 36, aoslonjen je na jednu stenu.

Idemo opet na mali izlet u istoriju. Močvarno područje Rone, otprilike tamo gde je sada nalazi Taraskon, nekada se zvalo „srce tame".  Tu je obitavalo ogromno čudovište, koje je izašlo je iz mora i ovde se trajno naselilo.

 

U jednom spisku iz XII veka opisuju je kao čudnu zmajevsku kreaciju: polu-zmiju polu-lava. Govori se i o dimenzijama uporedivim s tuce slonova, o zubima oštrim poput mačeva i kožom prekrivenom čeličnim krljuštima. Po drugijma, pak, takvo stvorenje imalo je pogon na šest kratkih nogu, vrat volovski, uši konjske, lice tužnog i ogorčenog starca i ljuskavi rep poput škorpiona kojim je mogao da zadaje smrtonosne udarce. 

Kakav god bio njegov izgled, Tartar je uspešno maltretirao lokalno stanovništvo. Snažnim plamenom palio bi im kuće, izgledom i huliganskim dellima izazivao strah kod ljudi, ali i životinja. Uništavao je mostove, a ljude proždirao. Mnogi lokalni heroji (među nima i vitezovi) dali su svoje života i završili u utrobi proždrljevog eklektičkog, đavolskog stvora.

Marta (Sveta Marta od Betanje) rođena je u I veku u blizini Jerusalima od oca Bogoljuba (Teofil), sirijskog vojvode i  prozelita  i žena Euherija. Imala je brata Lazara i sestru Mariju Magdalenu. Rano su ostali siročiće, a u njihov dom često je svraćao izvesni Isus iz Nazarta. To i ne čudi kada se zna da je Martina sestra Marija Magdalena, bila naučita devojka, uz to i dosta bogata.

 

Ti njeni atributi kao magnet privlačili su udvarače, a leuškasta Magdalena nije bila škrta. To nikako nije radovalo ni Maru, niti Lazara, pa su odahnuli kad ju je Isus uzeo pod svoje i odveo kod svoje staramajke (Bogorodica). Isus je zaslužan i za uspešnu renimaciju (uskrsnuće) smrtno bolesnog Lazara o čemu svedoči Jovan Krstitelj (11, 20-27).

Isus je ljubio Martu, njenu sestru i Lazara. Sestre su mu poručileda Lazar smrtno bolestan. No,  Isus je stigao kasno, pošto je Lazar već ispustio dušu. Marta mu iziđe u susret, kao i uvek zavrnutih rukava, dok Marija ostade u kući doterujući se ispred ogledala. Strade, pogleda ga u oči i sruči mu skoro optuživačkim tonom: 

„Gospodine, da si bio ovde, moj brat ne bi umro.“

 „Uskrsnuće brat tvoj“, hladnokrvno joj odgovori Isus. 

„Znam da će uskrsnuti“,  odvrati mu Marta“, „ o uskrsnuću, u poslednji dan.“

„Ja sam uskrsnuće i život“, reče joj Hrist, „Ko veruje u mene, ako i umre, živeće. Ko god živi i veruje u mene, nikada neće umreti. Veruješ li?“. 

Dvorac ima 33 soba, četiri stepeništa, 136 stepenica koje vode do terasa.Trenutna trenutna izložba u dvorcu Taraskon, nosi naziv 'Sobe cuda', zaokupila je sedam soba, neobicno osvetljenih, sa različitim postavkama, ili ozvučene sa nekom zanimljivom animacijom.

 

Kada su Hrista razapeli na krstu, njegovi apostoli, uključujući i Martu, Lazara i Mariju Magdalenu bežeći od progona otišli su se put Marseja, gde su se razdvojili i svako je krenuli svojim putem. Marta od Betanije postaje misionarka i tako ulazi u našu priču. 

Dolazi u Taraskon, a meštani pred nju (kako to danas čini Evropska unija sa zemljama kandidatima) postavljaju uslov: ako svlada strašnu neman Tartara, oni će prihvatiti i nju i njeno učenje.

Bosonoga, u dugoj beloj haljini ona odvažno i s verom kreće na podivljalu zver. Na zmajevom brlogu, Marta podiže  dva drvena štapa i od njih formira znak krsta, poleći se naglas. Zmaja ostaje nepokretan, a onda iznenada pada kao proboden mačem. Poškropila ga je svetom vodicom, kako bi ugasila njegovu vatru, odsekla je svoje pletenice i od njih načinila uzde i tako provela beživotno telo nemani kroz Taraskon.

Meštanke je učila  kućnim poslovima. Za to vreme njen brat Lazar postao je prvi biskup Marseja. Marija Magdalena je jedno vreme širila Isusovo učenje, da bi se potom osamila u pećini,  u najstrožoj pokori, proživevši tridesetak godina hraneći se travkama i korenjem biljaka. A Marta, ona je doživela za ta vremena duboku starost (80). Ime Marta potiče iz aramejskoga i znai “gospodarica”. Zaštitinica je domaćica, a pozivaju je prilikom krvarenja. A zmaj Tartar se pojavi jednom godišnje na proslavi u čast Svete Marte, kada se po Taraskonu šeta  njegova  velika maketa.