Briž belgijski srednjovekovni dragulj

 

Grad poznat i kao “severna Venecija”, zbog 80 mostova koji uokviruju vijugave kanale, preplićući se sa krivudavim kaldrmisanim ulicama. Zelenilo pleni širom grada, od malih skrivenih vrtova do većeg travnatog prostranstva po obodima grada.

Srce Briža je Trg Markt, okružen zadivljujućom flamanskom arhitekturom, nad kojim bdi visoki zvonik. Osim arhitekture utisku doprinose specijaliteti Briža: pomfrit (frietjes sa fritesausom, vrstom kremastog majoneza), vafli, čokolada i pivo (De Halve Maan, Bourgogne des Flandres i Fort Lapin). 

Bilo da idete u posetu zbog istorije i ambijenta, kanala i kulture, ili vafla i vetrenjača, svakako ćete uživati. Istorijski centar Briža je nesumnjivo jedna od glavnih atrakcija grada. Proglašеn je 2000. godine od strane UNESCO-a za svetsku baštinu, Srednjovekovni centar je središte gotske arhitekture i čudnih flamanskih ulica. Obavezno otkrijte skrivene ulice i romantičnim mostovima. 

Centar većine belgijskih gradova se nalazi na mestu gde je nekad bila pijaca, oko koje su srednjevekovni trgovci i drugi bogati žitelji vremenom sagradili kuće. Pijačni trg centar Briža prostrani je trg na kome se uvek nešto dešava okružen je neverovatnim srednjovekovnim građevinama. Već hiljadu godina se jednom nedeljno (sredom 08-01 na trgu se održava pijačni dan, tradicija koja nije prekidana još od kraja X veka. 

Na Pijačnom trgu je Belfri kula, simbol Briža i jedan od glavnih aktera filma U Brižu. Nekada je služila kao riznica, gradski arhiv i osmatračnica. Sagrađena u XII veku, kada je Briž bio važan centar trgovine tkaninom. U Belfriju se nalazi čak 47 zvona koja su u velikoj meri oblikovala svakodnevnicu žiteljima grada, najavljujući tačno i radno vreme, uzbune i razne društvene i religiozne događaje. Zvona se i dan danas redovno oglašavaju, samo što više nemaju toliko značajnu ulogu kao u srednjem veku. Do vrha zvonika visokog 83 metra i nakrivljenog čitav metar ka istoku vodi vrtoglavih 366 stepenika. Sa strane i iza Belfrija je smeštena je Hala tkanina, pravougaona građevina koja je 44 metara dugačka i 84 metara duboka.Kao što joj ime nagoveštava, ova hala je korišćena za skladištenje i trgovinu tkaninom. Koliki je značaj hale i zvonika dovoljno govori da je u XIV veku ovde bilo smešteno skoro 400 prodajnih štandova. Cena ulaznice: 15 evra. 

Zgrada Provincijalnog suda, neogotska građevina podignuta u dve faze, završeno je 1921. godine. Deo zgrade je nekada služio kao sedište provincijalne vlade Zapadne Flandrije, po čemu je čitavo zdanje i dobilo ime. Danas se osim za svečanosti koristi za izlaganje umetničkih dela. Malo je falilo da Vlada Belgije proda zgradu, ali se pobunila lokala samouprava. Burg, još jedan prekrasan mali trg, na kome je smeštena jedna od najlepših i najstarijih gradskih većnica u regionu. Podignuta u XIV veku i docnije dograđivana, prepoznatljiva je po impresivnoj fasadi, ali podjednako lepa i iznutra. Ulaz 8 evra. 

Pored većnice se nalazi i Bazilika Svete Krvi, rimokatolička crkva u kojoj se nalazi relikvija iz Drugog krstaškog rata koja navodno sadrži kapi Hristove krvi. Bazilika se sastoji iz dve crkve, posvećenoj Svetom Bazilu i Našoj Gospi. Donja crkva je romaneskno zdanje koje je ostalo nepromenjeno otkako je izgrađeno u XII veku. Gornja crkva je neogotska građevina. Crkva Naše Gospe dominira gradskom panoramom. Crkveni toranj visok je 122 metra i najviša je građevina u gradu. 

U njoj se nalazi Mikelanđelovo remek delo, skulptura Madona sa detetom. Dvaput otuđivana, prvi put za vreme Francuske revolucije i drugi put krajem II svetskog rata. Osim Mikelanđelove skulpture ovde ćеte pronaći grobnice burgundskog vojvode Karla Smelog i njegove ćerke Marije. Groening ili Muzej lepih umetnosti krije dela flamanske naivne umetnosti, kao slike iz XVIII i XIX veka. U muzeju možete videti neka od najpoznatijih dela Jana van Ajka i Hijeronimusa Boša. Cena ulaznice: 15 evra. 

Iznalazim vremena da obiđem muzej u kojem su izložena Dalijeva dela.

Obiđite i Muzeje piva, čokolade i pomfrita.

Ovde je i spomenik Albertu I, ratniku, koji je umro prirodnom smrću te su konju sva 4 kopita na zemlji. Da je jedno podignuto bio bi ubijen, a dva stradao bi u bici.

Brisel, u zemlji čokolade i piva

 

Belgija sa Luksemburgom i Holandijom formira Beneluks. Ona je zemlja piva i čokolada, a iako mala ima 2.130 prodavnica čokolade.  Belgija je, inačе, podeljena na tri regiona, sa jezičkim, kulinarskim i kulturnim razlikama:

• Flandrija ili Flamanska oblast zauzima sever,

• Valonija ili Valenska jug,

• A Brisel ke prestoni region u centru Belgije.

Brisel glavni je i najveći grad Belgije i nezvanični glavni grad Evropske unije. Sedište je dve od tri središnje institucije Evropske unije: Evropske komisije i Saveta Evropske unije. Ovde se nalazi i političko sedište NATO-a. To je takođe i najveće gradsko područje u Belgiji. Sastoji se od 19 opština, uključujući i opštinu grada Brisela, koja je zakonski gledano glavni grad Belgije, pored sedišta francuske zajednice i flamanske zajednice. Regija je službeno dvojezično područje, a prema nekim podacima među stanovništvom prevladavaju govornici francuskog jezika.

Najgušće je naseljeni i najbogatiji region u Belgiji. Pokriva 161 km2 što je relativno mala oblast u poređenju sa druga dva regiona, i ima populaciju od 1,2 miliona.

Brisel se graniči sa Valonijom i Flamanskim regionima, ograđen je dolinom reke Sene i udaljen je oko 97 kilometara od Severnog mora. Reka protiče kroz grad sa jugozapada ka severoistoku, međutim preko nje je u XIX i XX veku izgrađeno mnogo građevina, tako da se ona danas ne vidi.

Nedavno je Belgija  svoje pasoše ukrasila likovima iz belgijskih crtanih filmova. Tu su i Štrumfovi i Gargamel.

Prvo naselje na ovom mestu nastalo je oko 580. godine, kada je na adi u reci Zene izgrađena kapelica. Međutim, zvanična godina osnivanja jeste 979. godina, kada su nastala prva stalna uvtrđenja. Naziv grada potiče od staroholandske složenice Bruocsella, što u slobodnom prevodu znači „dom u močvari”.

Grad u srednjem veku postaje razvijen trgovački centar, razlog tome je njegov dobar geografski položaj.

 U XV veku postaje prestonica Bungurdijske Holandije. Brisel je bio i pod uticajem Holandije, Španije, Austrije, pa i Francuske. Za vreme Prvog i Drugog Svetskog rata grad je razoren, jer je bio mesto važnih bitaka, a ubrzo biva obnovljen; od šezdesetih godina XX veka počinje njegov uspon.

 Godine 1958  grad postaje sedište Evropske Ekonomske Zajednice, a 1967. godine i NATO pakta.I tako se Belgija priključila većini zemalja našеg kontinenta koje sam posetio.

Obilazimo atrakcije grada:

• Atomijum je instalacija od čelika i aluminijuma, koja doarava molekul gvožđa uvećan 165 miliona puta. Izgrađena je 1958. godine za Svetsku izložbu u Briselu. Posetioci mogu da posete i njenu unutrašnjost. Lift vas može odvesti i do najviše kugle, gde se nalazi restoran i odakle se pruža neverovatan pogled na grad.

• Park Mini – Evropa nudi vam na uvid makete nekih od najpoznatih evropskih građevina, koje su 25 puta manje u odnosu na svoju prirodnu veličinu. Preko 350 evropskih znamenitosti smešteno je u ovom parku. Neke od maketa su i pokretne. Najpoznatije su: maketa Ajfelovog tornja, Krivog tornja, vulkana Vezuv…

• Muzeji; U Briselu postoji oko 90 muzeja, a najzanimljiviji su Muzej kakaa i čokolade, Muzej dizajna, Muzej likovnih umetnosti, Muzej grada Brisela, Muzej stripa, Muzej moderne arhitekture, Muzej prirodnih nauka, Muzej muzičkih instrumenata…

• Grand Markt važi za jedan od najočuvanijih i najlepših trgova u Evropi. Ovaj trg se nalazi na UNESCO-voj listi svetske baštine. Ovde možete videti kuće gildi koje su izgrađene u XVII veku u baroknom stilu, takođe trgom dominira i arhitektura iz perioda gotike, francuskog stila Luja XIV. Obratite pažnju na Gradsku kuću, izgrađena davne 1402. godine na južnoj strani trga. Posetite je i iznutra, osmotrite njen predivni enterijer, oslikane tavanice i murale koje ilustruju istoriju grada Brisela. Nasuprot nje se nalazi Kraljevska kuća, poznatija još kao i Pekarski dom, jer je nekada na tom mestu bila pekara.Od 1971. godine, svake druge godine u avgustu,  kao sada ovaj trg bude prekriven tepihom cveća, što predstavlja pravu turističku atrakciju.

• Maneken Pis je mala bronzana statua, koja predstavlja dečaka koji piša i jedan je od najpoznatijih simbola Brisela. Kažu da datira još iz 1388. godine, a današnji kip izlio je 1619. godine Žerome Dukesnoj Stariji. Jedna od legendi vezana ovaj kip jeste da je jedan dečak spasao grad od bombe kada je mokrio na fitilj i tako ga ugasio i upravo iz tog razloga u znak zahvalnosti je postavljen ovaj kip. Kip ovog dečaka ima i odeću za svaku priliku: odelo Deda Mraza, narodne nošnje iz zemalja širom sveta, i jos dosta toga- 1000 odevnih kombinacija!

 Godine 1985. urađen je i ženski kip Jeanneke Pis, ali je znatno manje poznata u odnosu na fontanu Maneken Pis.

• Palata Pravde je jedan od simbola grada, najveća i najvažnija zgrada suda u Belgiji, koja datira iz XIX veka. Prostire se na čak 26.000 m². Zlatna kupola je visoka 104 metara. Palata je sagrađena na vrhu brda iznad Brisela, odakle se pruža fantastičan pogled na grad.

• Katedrala Svetog Mikiela je gotska katerada posvećena svecu zaštitniku Brisela. Izgradnja je počela još u XIII veku, a završena je tek u XV.

• Annevoie zamak  dizajnirao je Čarls Aleksis de Monpelje.

• Zamak Attre sagrađen je 1752. godine i sačuvao je u potpunosti izgled iz tog perioda.

• Zamak Veves kao da je iz bajke. Datira još iz 1410. godine. Prikazuje život kakav je bio od srednjeg do XVIII veka.

Gran plas trg krase vanredno lepa zdanja. U briselskom Kraljevskom muzeju lepih umetnosti pronaći ćete dela Rubensa, Van Dajka, Brojgela, Margita i drugih. U Muzeju Viktor Horija možete se osvrnuti na njegovo delo.  Ovdde ćete pronaći i Muzej kanalizacije i Muzej tramvaja. 

Što se kupovinе tiče posetite sledece lokacije:

• Reu Neuve je najpoznatija ulica za šoping, gde se nalaze prodavnice svetski poznatih marki, kao i lokalnih dizajnera. Takođe u ovoj ulici se nalazi i šoping centar City2 sa preko sto butika. Ova ulica se nalazi u blizini glavnog trga.

• Avenija Luis krije luksuzne butike kao što su: Prada, Hermes, Gucci i drugi. Ako vas zanimaju neki komadi belgijskih dizajnera, posetite butik Olivera Sterlija, koga mnogi porede sa Armanijem. U ovoj ulici se nalazi i robna kuća Inno, gde možete pronaći apsolutno sve.

• Ukoliko ste ljubitelji čokolade, nikako ne smete da zaobiđete Place du Grand Sablon – pravo čokoladno carstvo! Ovde možete pronaći prodavnice svetskih poznatih belgijskih proizvođača čokolade kao što su Godiva i Neuhaus. Treba napomenuti da u Briselu postoje i Neuhaus i Godiva Cholocate Outlet, tu možete kupiti velike količine čokolade po veoma niskim cenama.

• Nine City sadrži standardne knjižare, muzeje i prodavnice stripova, galeriju za izlaganje crteža, i kafe restoran. Za sve ljubitelje knjiga i stripova ovo je pravo mesto.

Gde i šta jesti i popiti:

• Moules – Frites su dagnje koje se serviraju sa pomfritom (koji takodje potice iz Belgije). Tradicionalno se jede tako što pojedete dagnje, a pomfrit kasnije umočite u sos sa belim vinom.

• Stoemp je pire krompir sa začinima i povrćem, najčešće sa šargarepom, lukom, španaćem, keljom. Jelo je veoma jednostavno i specijalitet je Brisela. Lepo ide uz pivo i čuvenu belu belgijsku kobasicu.

• Kroketi u Belgiji predstavljaju glavno jelo. Njihovi tradicionalni kroketi punjeni su krem – sirom ili sivim račićima i služe se sa salatom ili pomfritom.

• Glavni sastojak Filet Americain je sirova govedina sa različitim sosevima, začinima i povrćem – podseća na Tartar biftek.

• Waterzooi potiče iz Genta. Ovo jelo je nešto između supe i paprikaša. Po tradicionalnom receptu pravi se sa ribom i različitim vrstama povrća, međutim danas je ribu uglavnom zamenila piletina.

• Vafle poslužuju najčešće u slatkoj varijanti, sa puno voća, šlaga i čokolade. Nacionalni dan vafla je 24. avgust.

• U Briselu postoji preko 2000 restorana, a neki od najpoznatijih gde možete probati sve ove izvrsne specijalitete jesu: Chez Leon, Touch and Go, Comme Chez Soi, Bruneau.

• U Briselu postoji preko 450 vrsta piva i svako pivo se služi u određenoj čaši koja je specijalno rađena baš za tu vrstu piva, jer poboljšava sam ukus. Najpopularnije pivo u zemlji je Kriek. Budite pažljivi prilikom konzumiranja trapist piva, jer je može biti jako – procenat alkohola iznosi između 8 i 11,5%.

Žitelji i posetioci Brisela mogu od 15. dо 18. avgusta (održava se svake parne godine) da uživaju u cvetnom tepihu na Velikom trgu (Grand place). Ja uživam i u dobrom društvu, pivu i hrani i vanrednim čokoladnim rukotvorinama.

Tepih se postavlja se svаke druge godine a ovo 23. izdanje donosi dalije umesto begonija, čineći višе од 80% cvetnog tepiha površine 1.600 m2.

Tepih je delo umetnika Osijana Kornela, koji stvara pod pseudonimom Vhoups.

Бришемо за Бристол

 

Прешавши мост принца Чарлса, садашњег енглеског суверена, приближавамо се Бристолу. To  је град у jугозападној Енглеској. Налази се 169 километара западно од Лондона и 71 источно од Кардифа. Овде је рођен Кери Грант.

Кроз град протиче река Ејвон, а град делом излази и на ушће реке Северн. Према попису из 2017. у граду је живело 463.400 становника. Године 1831 само је 5 % грађана имало право гласа.

Бристол седамесетих 20 века

Најстарији помен Бристола је на велшком језику као „Caer Odor” што означава Фрома тврђаву. Бристол се према модерних схватањима развио између реке Фроме и Ејвонске клисуре. Најчешће се наводи да је саксонско име Бристов био једноставна калкулација постојећег келтског имена, а Бриц означава прекид. Алтернативне етимологије подржавају бројне ортографске варијације средњовековних докумената, при чему је Самуел Сејер набројао 47 алтернативних облика имена града. Симбол града је једнорог.

Археолошки налази, укључујући оруђе од кaмена за које се верује да су старе између 300.000 и 126.000 година, казују на присуство неандерталаца из Бристола током средњег палеолитика. Од најранијих дана његов просперитет био је повезан са Луком Бристол (Port of Bristol), трговачком луком која је настала у центру града, али која је премештена на обале Бристолског залива.

Британски улични уметник Бенкси  рођен је управо у Бристолу. Не постоји ниједна његова „званична” фотографија, те успешно крије идентитет, иако су његова дела врло цењена. Уметник чији радови красе зграде по Бристолу, Лондону и многим другим градовима ствара у тајновитости пошто се бави послом који је углавном законом забрањен. Прича се чак и да не постоји један Бенкси већ да је реч о групи уметника. Онда је стигло још једно откриће – у питању је жена! Претпостпоставља се да се зове Робин. Псеудоним му наводно потиче о презимена Бенкс, а по другој теорији презива се Ганингем. Једни кажу да је био месар, други да је показао таленат за цртање још у средњој школи. Легенда каже да се родио или 1974. или 1975. године у Бристолу и да је име добио по чувеном голману Гордону Бенксу, јер је и сам као клинац играо фудбал.

Од првог великог знаног мурала у Бристолу 1997. године осликао је већину светских градова, а његов филмски првенац „Exit Through the Gift Shop” био је номинован и за Оскара за најбољи документарац 2011. године. Бенкси са обожаваоцима комуницира преко друштвених мрежа, наговештавајући када могу да очекује нешто ново и где.

Бристол је основан 1020. године и био је трговачки центар са ковницом која је производила сребрне пеније које су носиле његово име. Био је местo прогонства краља Леинтера, Дирамита Мака Муркада, након што је свргнут са власти. Бристолски трговци играли су истакнуту улогу у финансирању Ричарда Де Клара и Норманске инвазије на Ирску.

Тврђаве из гвозденског доба и римске виле изграђене у у близини ушћа река Фроме и Ејвон, а почетком 11. века насеље је било познато као „Бриџство” (на енглеском „место код моста”).  Бристол је добио краљевску повељу 1155. године и историјски је био подељен између Глостершира на северу и Самерсета на југу, све док 1373. године није постао засебан округ.

Бристол је био и полазиште раних путовања истраживања Новог света. Био је полазишна тачка многих путовања, укључујући и брод Бристол на којем је био Џон Кабот, за кога се сматра да је био један од првих Европљана који су ступили на тло Северне Америке.  Године 1499. Вилијам Вестон, трговац из Бристола био је први Енглез који је покренуо истраживање Северне Америке, а испловио је из Бристола.

Првобитна Бристолска епархија основана је 1542. године, када је бивша опатија Светог Августина (која је основана четири стотине година раније) постала катедрала у Бристолу. Бристол је те године стекао и статус града. Џон Визли је у Бристолу основао прво методистичку капелу.

Нереди у граду избили су 1793. и 1831. године због обнове путарина на Бристолском мосту и због Закона о реформама. Секуларнa зградa укључујe Црвену ложу, саграђену 1580. године, а рестаурирану почетком 20. века. Болница Светог Бартоломеја је градска кућа из 12. века која је уклопљена у манастирску болницу коју је 1240. основао Сир Џон ла Вар, други барон Де Ла Варр (око 1277–1347) Била је гимназија Бристол од 1532. до 1767. године, а затим болница краљице Елизабете 1767–1847. Кућа Светог Николе првобитно је саграђена како би се збринула сиромашна деца.

За време Енглеског грађанског рата, град су окупирали краљевисти, који су на месту ранијег парламентарног упоришта изградили кућу Ројал форт. Раст града и трговине настали су с порастом америчких колонија у 17. веку. Tрговало са робом као што је шећер, дуван, рум, пиринач и памук. На врхунцу трговине робљем од Бристола од 1700. до 1807. године, више од 2000 робовских бродова превозило је према америчким државама 500.000 људи из Африке у ропство у Америци.

Организација „Седам звезда” у којој је Томас Кларксон прикупљао информације о трговини робовима и даље постоји. До 1867. бродови су се повећавали и меандри реке Ејвон спречили су чамце дужине преко 90 метара да пристигну у луку, што је резултирало падом трговине. Лука је премештена низводно у ушће Ејвона где су направљени нови индустријски комплекси.

Неки робови који су служили као кућни помоћници, крштени су у нади да ће то значити њихову слободу у Енглеској. Случај Сомерсет из 1772. године разјаснио је да је ропство у Енглеској илегално.  Током 19. века, Самуел Плимсол, познат као „морнарски пријатељ”, водио је кампању да учини море сигурнијим; успешно се борио за обавезну теретну линију на бродовима.

Град је делом обликован по пројекту викторијанског инжењерa Изамбардa Брунелa, који је пројектовао Велику западну железницу између Бристола и мост Клифтон. Нова железница се отворила у потпуности 1810. године и била главна за превоз робе између Бристола и Лондона.

Почетком 19. века романтични средњовековни готски стил појавио се делимично као реакција на симетрију паладијанизма, и може се видети у зградама попут Градског музеја и уметничке галерије у Бристолу и Краљевске академије Западне Енглеске.

Откријте ужасе старог Бристола на обиласку духова са водичем. Прошетајте историјским улицама поред 17 знаменитости и чујте приче о погубљењима, убиствима, крвавим нередима, спаљивањима вештица и самоубиствима. Или једноставно уживајте у призорима пијанства младих.

Бристол је родно место песника из 18. века Роберта Соаутхеја и Томаса Катертона. Kaд смо већ код трилер драме овде је рођен Кери Грант, под именом Арчибалд Алек Лич (18. јануар 1904 —  29. новембар 1986, Давенпорт, Ајова, САД). У Енглеској је био члан путујуће глумачке екипе, плесач и глумац у музичким комедијама. У Холивуду се појавио 1932. године тумачећи улоге различитог жанра. Године 1970, награђен је специјалним Оскаром за допринос филмској уметности. Наступио је у око 70 филмова. Био је омиљени глумац Алферда Хичкока који није волео глумце.

Oвде су демонстранти једном приликом запалили полицијску станицу. А око 1.000 људи марширало је кроз Бристол у знак подршке покрету Black Lives Metter, a jедна статуа сумњиве биографије завршила је у реци.

Неуспешна међународна изложба у Бристолу одржана је у области Бовер Ештон 1914. године. После превременог затварања изложбе, место је коришћено до 1919. године као касарна за пук током Првог светског рата.

Обнову центра града Бристола карактерисали су небодери шездесетих и семдадесетих година, модерна архитектура средином века и побољшања путева. Почетком 1980-их неки су главни путеви затворени, обновљени су Краљевски трг Краљице и Трг Портланд, обновљен је шопинг простор Бродмед, а једна од највиших кула средњег века у центру града је срушена.

 Путна инфраструктура се драсточно променила током шездесетих и седамдесетих година 20. века, развојом аутопутева М4 и М5, који се сусрећу на чворишту Алмондсбури, северно од града и повезују Бристол са Лондоном (М4 источно), Свонсијем (М4 западно преко ушћа Северн) , Екетер (М5 према југу) и Бирмингем (М5 северно). Бристол је два пута бомбардован од стране ИРА-е, 1974. и 1978. године.

У граду су рођени сликари портрета из 18. и 19. века, Томлас Лауренс, архитекта, Франсис Гринвеј пројектант и многи други. Градски музеј и уметничка галерија Бристол чувају колекцију која садржи предмете природне историје, археолошке предмете, локално стаклено посуђе и кинеску керамику.

Музеј М. Шед отворен је 2011. године на месту некадашњег индустријског музеја у Бристолу.

Медијски центар Ватершед и галерија Арнолфини излажу савремену уметност, фотографије и служе као биоскоп, а најстарија градска галерија налази се на Краљевској академији Западне Енглеске у Клифтону.

Бристол је добио награду за европску зелену престоницу у 2015. години, постајући први град у Великој Британији који је добио ову награду. Године 2019. Бристол је постао први град који је забранио возила на дизел гориво, а закон jе ступиo на снагу 2021. године. Град има зелени појас углавном дуж својих јужних обода. Појас се протеже изван градских граница до околних грофовија и округа, на неколико километара места, да би пружио заштиту од градског ширења до околних села и градова.

Модерна економија Бристола изграђена је на креативним медијима, електроници и ваздухопловној индустрији, а докови у центру града преуређени су у центре баштине и културе. Бристол је често од његових мештана описиван као град изграђен на седам брда, а у граду их постоји поприлично много. Клима у граду је океанска блажа од већине места у Енглеској и Великој Британији.

 Бристол је један од најтоплијих градова у Великој Британији, са средњом годишњом температуром од приближно 10,5 °C. Бристол је је међу најсунчанијим у држави, са 1.541–1.885 сунчаних сати годишње.Иако је град делимично заштићен Мендипским брдима, изложен је Северном ушћу и Бристолском каналу.

Посету Гибралтару и Фокландима остављам за неки други пут.

 

Atrakcije Kardifa, Vels

Vels (Wales) je jedna od četiri konstitutivne zemlje Ujedinjenog Kraljevstva. Nalazi se na jugozapadu Velike Britanije i graniči se sa Engleskom na istoku. Glavni grad Velsa je Kardif (Cardiff), koji je ujedno i najveći grad. Vels ima dugu i bogatu istoriju koja uključuje keltske korene, rimske osvajanja i srednjovekovne dvorce. Mnogi dvorci, kao što su Caernarfon i Conwy, su dobro očuvani i popularne turističke destinacije. 

 

U Velsu se govore dva službena jezika - engleski i velški. Velški jezik je keltskog porekla i još uvek se aktivno koristi, posebno u severnim i zapadnim delovima zemlje. Vels je poznat po svojoj prelepoj prirodi, uključujući planine, doline i obalu. Nacionalni parkovi su Snowdonia i Brecon Beacons. Eisteddfod je jedan od najpoznatijih kulturnih festivala koji slavi velšku muziku, poeziju i umetnost.

 

Kardif je nastao 1093. godine izgradnjom normanskog zamka na mestu nekadašnjeg rimskog kastela. On je skoro do početka XIX veka bio manji grad, a zatim je postao važna luka za transport uglja i industrijski centar. Kardif je status grada dobio 1905. godine, a glavni grad Velsa je postao 1955. godine. Zahvaljujući svom položaju u istoriji bio veoma važna luka, a zbog svoje kulturne i ekonomske uloge je danas veoma interesantna turistička destinacija. Jedna od glavnih atrakcija je Kardifski zaliv, u kom se nalaze brojni hoteli, restorani, pozorišta i parkovi.

 

Upravo tamo se nalazi i Sened, moderno sedište Nacionalne skupštine Velsa, ali i Norveška crkva, nekadašnja crkva koja danas služi kao centar umetnosti. Verovatno jedna od najpoznatijih atrakcija Kardifa jeste Kardifski zamak. On se nalazi u centru grada na mestu nekadašnje rimske tvrđave čiji su zidovi iz IV veka očuvani i delom restaurirani. Sagrađen je 1628. godine kako bi se učvrstila kontrola Engleske i poseduje jedan od najsavršenijih odbrambenih sistema zamka u Velikoj Britaniji.

Glavna crkva u Kardifu je Landaf katedrala, koja je formirana u XII veku. Glavni delovi katedrale datiraju iz XIII veka. Iako je prilično uništena u poslednjem ratu, obnovljena je i danas se u njoj mogu videti razne interesantne stvari poput Epštajnove figure Isusa Hrista.

Zelena polja Škotske

 

Najstarija granica na svetu uspostavljena davne 1237. godine: Kako su se razdelili Englezi i Škoti

Putnički duh prebacio me je sa one strane Lamanša, preko Londona, Liverpula i Mančestera, u prijateljsku malu, ali jedinstvenu zemlju. Među zelena brda i srdačne ljude, u dvorce u kojima obitavaju nemirni duhovi, a odjekuje zvuci gajdi, oživljavaju legende o hrabrim ratnicima, dobrom viskiju i neizbežnom čudovištu iz Loh Nesa. Pratila nas je tradicionalna škotska kišа. Međusobna istorija Engleza i Škota puna je uspona i padova. Malo su se ubijali, malo su se mirili, na kraju su napravili zajedničku državu, koja je čini moćnu imperiju.

Još od 1707. godine, kada je formirano Ujedinjeno Kraljevstvo, separatizam je prisutan u političkom životu Škotske. Ali vekovima pre toga, dva naroda su smogli snage da se dogovore oko linije kojom jedna država počinje a druga se završava.

Uobičajena je zabluda da Hadrijanov zid predstavlja granicu između Engleske i Škotske. Istorijski odnosi dva naroda su jos paradoksalniji. Dve zemlje nisu se prvi put ujedinili pod Englezima, već upravo suprotno, škotska dinastija Stjuart ujedinilaje  dve kraljevine, udarajući temelj sadašnjoj zajedničkoj državi.

Temelji današnje težnje Škotske da se otcepi od Velike Britanije zalaze duboko u istoriju Ostrva i sežu do XIII veka i borbe protiv engleskog osvajanja, ovekovečene u filmu Mela Gibsona „Hrabro srce“, koji je došao kao vetra u leđa škotskim separatistima. Vilijam Volas bio je škotski vitez i vojskovođa, koji je predvodio otpor engleskoj najedzi i teroru tokom perioda Ratova za škotsku nezavisnost. Zajedno sa Endruom Marijem potukao je englesku vojsku kod Sterlinškog mosta i dobio nadimak Zaštitnik Škotske. Na tom mestu je ostao sve do poraza kod Falkirka. Nakon nekoliko godina skrivanja, uhvaćen je u Robrojsonu kod Glazgova i predat engleskom kraju Edvardu I, koji ga je pogubio 1305. godine. Golog su ga vukli konji po jednom trgu u Londonu. Bio je udavljen i raščerečen. Najpre je bio obešen, pa pušten pre nego što je izdahnuo, zatim je kastriran, a creva su mu izvađena i spaljena pred njim. Na kraju, odsečena mu je glava i nakon toga je raščerečen. Glava mu je bila nabodena na vrh Londonskog mosta, a njegovi drugi delovi tela su bili posebno prikazivani u Njukaslu, Berviku, Stirlingu i Pertu.

Mnogo godina posla Volasove smrti, 8. aprila 1956. godine, na zidu bolnice Svetog Vartolomeja u blizini mesta Volasove egzekucije u Smitfildu, otkrivena je spomen-ploča ovom škotskom junaku. Na njoj je, između ostalog, na latinskom ispisano:

 "Istinu vam kažem. Sloboda je ono što je najbolje. Sinovi, nikada ne živite život kao robovi.", a na galskom, stari škotski bojni poklič " Smrt i pobeda".

U modernoj istoriji politički osnov za otcepljenje uspostavio je referendum o devoluciji iz 1997. godine, kada su Škoti potvrdno odgovarali na pitanje: da li podržavate osnivanje škotskog parlamenta?

Proces praćen zakonom o devoluciji iz 1999. godine doveo je do osnivanja lokalnih parlamenata i u Severnoj Irskoj i Velsu, čime je veliki deo nadležnosti prebačen iz Vestminstera na regionalne (državne) parlamente. Devolucija je jedino zaobišla Englesku, koja je ostala u potpunoj nadležnosti Londona.

Škoti žive kraće od Engleza i više piju od njih. U Škotskoj na svakog stanovnika dolazi 88 ovaca, a u Engleskoj samo 21. Škoti su štedljiviji od Engleza: nedeljno troše 546 funti prema 613 engleskih. Škoti mogu da kupe kuću jevtinije od Engleza za 100.000 evra: prosečna cena u Škotskoj je 226.100 evra, a u Engleskoj 326.000.

U Škotskoj  za izlazak iz EU glasalo je samo 38 % ljudi. Škotska ima mali broj stanovnika, ali ima stratešku poziciju na severu Velike Britanije, gde su se ugnezdile luke u kojima su usidrene britanske podmornice naoružane nuklearnim projektilima.  Tu su i naftni izvori, iako su sve manje važni, ali i dalje donose energetsku sigurnost.

Ankete urađene sredinom 2020. godine govore da je tanjusnja ali rastuća većina za izlazak iz Ujedinjenog Kraljevstva. Pa se vlada tako i ponaša – uz škotsku zastavu, zastava EU neprestano je istaknuta na zgradama lokalne vlade, ali ne i britanska zastava.

Krajem februara su poručili da će britanska zastava biti postavljena samo na “posebne datume i u posebnim prilikama”.

Službeni London im u slučaju otcepljenja preti političkom i ekonomskom krizom, dugim pristupnim pregovorima sa EU, otkazivanjem poslovne saradnje i seljenjem ekonomskih institucija i zabranom korišćenja funte kao valute. Škotska ima Bank of Scotland – samo godinu dana mlađu od svog engleskog pandana i to je zapravo banka koja je prva u čitavoj Evropi počela da izdaje svoje novčanice. U tome ova banka čak nije jedina u Škotskoj, jer to čini i Royal Bank of Scotland. Tamo, u tminama poslovnih špekulacija XVIII stoleća, zapravo je dugo potrajalo dok i te dve banke nisu međusobno prihvatile novčanice one druge banke.  Međutim, skoro niko izvan granica Škotske neće prihvatiti ovu valuta prvenstveno iz razloga što jako retko viđaju ovaj novac i plaše se falsifikovanja i prevara. Jedna škotska finta ima ekvivalentnu vrednost jednoj britanskoj funti.

Šкotska himna Cvet Škotske (Flower of Scotland) neslužbena je himna Škotske. Uz nju, posebno mesto zauzima i starija himna Scotland the Brave. Flower of Scotland napisao je 1967. godine Roy Williamson iz muzičke skupine The Corries. Tekst pesme govori o pobedi Škota, koje je predvodio kralj Robert Bruce, nad engleskim kraljem Edvard II, u bici kod Bannockburna 1314. godine

 

No, kad bi se opredelili za nezavisnost Škoti bi imali valutu skoti ; na banknoti od 100 skotija nalazi se Vilijam Volas, na 50 Šon Koneri, deset funti krasi Rod Stjuart, a sa novčanice od jednog skotija smeši se Endi Murej.

Škoti brđani, poreklom izbeglice iz Irske, koji su oko 375. godine počeli da naseljavaju brda u severnom delu današnjeg britanskog ostrva, potisnuvši Pikte, narod po pretpostavci takođe keltskog porekla koji je pre njih tu živeo vekovima. Tradicionalna škotska nošnja, koja se drugačije naziva planinska nošnja (highland dress), dosta se razlikuje od svih ostalih. I sada još jedna engleska prevara: kilt nije škotski!!!! Ovaj komad odeće smislio je 1727. godine Englez Tomas Rolins. Ime je dobio od Skandinavaca i potiče od glagola "to kilt" što bi značilo opasati se, i tako dolazimo do još jednog istoriskog mita:Vilijam Volas nikad nije mogao da nosi kilt, jer tada nije ni postojao!!! Škotsku nošnju čine kilt od tartan tkanine, Jakobitsku košulju, sporan (torbica), kaiš i kopču, čarape za kilt i kilt iglu. Postoji čak 3500 različitih verzija kariranih tartana, a za izradu kilta potrebno je 20 do 25 sati rada i 8 metara tkanine. 

Džon i Čarls Alen (Stjuart, Alan, Helej) pisci su i čuvene knjige "Nošnja klanova" koja je, po njihovim rečima, bila napisana na osnovu "starostavnog" spisa "Vestiarium Scoticum" (vestiarijum skotikum - škotska odeća) a koji su, kako su govorili, posedovali upravo i jedino oni. Nevolja je bila u tome što pomenuti spis niko nikada, osim njih dvojice naravno, nije video. Pre nego što su braća Alen "lansirali" ovu izmišljotinu, nisu postojale bilo kakve "karakteristične boje" ili "narodne nošnje" škotskih bratstava odnosno klanova. No, nošenje kilta zdravo je za muškarce, jer u njemu mošnice i prostata nisu stisnuti i održava se normalna temperatura genitalnog područja, što pomaže kvaliteti sperme i spolnog zdravlja! U XVIII veku bilo je pokušaja da se suzbije škotska i gorštačka kulturu nošenja kilta pa je Zakonom o odevanju 1746. zabranjeno njegovo nošenje vojnicima, ali je to samo izrodilo inat.

Misterija je i šta Škoti nose izpod kilta? Istraživanja su pokazala da više od polovine Škota (55 %) ispod kilta nosi donji veš, 38 posto ne nosi ništa, a 7 posto odeva kratke pantalone. Isto istraživanje pokazuje da 91 posto žena muškarce u kiltu smatraju privlačnima.

U Šкotskoj se proizvodi i morska so čiji se kilogram prodaje po 47€. Bračni par Maršal počeo je s proizvodnjom pre svega pet godina. Blacktorn so danas se koristi u oko 20 restorana s Mišelinovim zvezdicom. Poznati britanski kuvar Džejms Martin opisao ju je kao

"najčudesniju so koju ćete ikada videti."

Ona se može dodati različitim supama, varivima, umacima i mesnim jelima tokom termičke obrade, ali najbolja je kada se pospe na jelo neposredno pre posluživanja.

 

 

Glazgov najmnogoljudniji grad Škotske

 

 Glazgov je značajan grad u Škotskoj. Nalazi se na reci Klajd i zapadnoj obali Škotske. Centar je brodogradnje, i za razliku od prestonice Škotske Edinburga, važi za grad industrije i radništva. U gradu se nalazi katedrala iz XII veka, tri univerziteta (University of Glasgow, University of Strathclyde, Glasgow Caledonian University) i Umetnička škola Glazgova. Glazgov je najkišovitiji grad Škotske i treći najkišovitiji grad u Evropi. Ova škotska destinacija ima pomorsku klimu zahvaljujući vremenskim prilikama zbog svoje severne lokacije i blizine Atlantskog okeana. Najviše kiše pada u januaru i decembru (u proseku 14 kišnih dana mesečno), a najmanje u aprilu (osam kišnih dana). U proseku, Glazgov ima 11 kišnih dana mesečno.

Razvio se u okolini crkve iz VI veka, koju je podigao Sveti Mungo, svetitelj koji je preobratio Škote u hrišćanstvo. Godine 1175. osnovana je biskupija u Glazgovu. Tokom XVIII veka razvio se u centar trgovine sa Karibima. Trgovalo se duvanom, pamukom i šećerom. Reka Klajd regulisana je tako da može da prihvata prekookeanske brodove. Katedrala Svetog Munga (građena od XII-XV vek) je najstariji spomenik. Univerzitet Glazgova osnovan je 1453.

Grad je poznat po velikom protestu 31. januara 1919, nazvanom “Crni petak” (Black Friday),  kada je nekoliko desetina hiljada nezadovoljnih radnika tražilo da se broj radnih sati u nedelji smanji na četrdeset, George Square zadržao je buntovnički duh. Grad je bio podosta oštećen nemačkim bombardovanjem u II svetskom ratu. Prema proceni iz 2007. u gradu je živelo 604.355 stanovnika. Glagzov broji više od 90 parkova i bašti, pa postoji veliki broj zelenih površina.

Ovde je jedan od centara umetničkog pokreta „Art nuvo“, a njegov predstavnik Čarls Mekintoš osnovao je Školu za umetnost u Glazgovu. Glumica Skarlet Johanson visila je u rok klubu Nice and Sleazy, a Noel Gallager i dalje nastupa u King Tut’s Wah Wah Hut, mestu gde je Oasis svirao 1993.

„Pogledaj iza sebe i smej se opasnostima iz prošlosti.“

Volter Skot bio je jedan od najpopularnijih škotskih pisaca i smatraju ga ocem istorijskog romana. Sakupljao je narodnu poeziju i pisao romane o junacima škotskog nacionalnog predanja. Još kao dete, voleo je da sluša pesme i bajke njegovih predaka, i bio fasciniran njima. Nije ni čudo što je autor bajkovitog romana "Ajvanho" koji govori o Engleskoj u vreme kralja Ričarda i Krstaških ratova.

Turističke atrakcije u Glazgovu su :

•             Katedrala Glazgova je jedna od najlepših srednjovekovnih crkava na prostoru Škotske. Njena gradnja započela je 1100. godine, a završena je tek tri stotine godina kasnije. Ovo je jedan od retkih primera škotske crkvene arhitekture iz vremena pre reformacije.

•             Gradska kuća izgrađena je s kraja XIX veka u viktorijanskom stilu. Ovde se danas nalazi sedište gradske vlasti, a u njoj se nalaze veoma raskošan hol, banket sala i prekrasno dekorisane stepenice. Ovo je jedan od najlepših primera arhitekture grada Glazgova, i nezaobilazna atrakcija.

•             Umetnička galerija i Muzej Kelvingrove se nalazi u zapadnom delu Glazgova. Smeštena je u predivnoj viktorijanskoj zgradi iz XIX veka. Muzej se sastoji od 22 tematske galerije sa preko 8. 000 umetničkih dela. Ovde se mogu videti slike, skulpture, vatreno oružje, oklopi, mačevi i mnogo drugih artefakata.

•             Botanička bašta nalazi se u velikom javnom parku, i prepuna je raznih tropskih biljaka iz celog sveta. Ovde se nalazi i Kibble Palace, jedna od najpoznatijih zgrada u Glazgovu. Ovo zdanje podigao je inžinjer John Kibble, kao i  čuveni staklenik

•             Naučni centar Glazgova je jedna od najvećih atrakcija grada. Ovde posetioci mogu da uživaju u audio – vizuelnom prikazu svemira.

•             Glavni deo grada za šoping je Style Mile, gde dizajneri i high street brendovi izlažu svoj rad, zajedno sa kul nezavisnim radnjama. Obavezno obiđite vredne vintidž šopove, u zapadnom delu grada.

•             Na kraju obilazimo destileriju Glengoyne prepoznatu po vrhunskim singl malt viskijima. Nalazi se na granici između Lowlands i Highlands regije. Posetioci mogu da uživaju u vođenim turama i degustacijama viskija.

 

Dok se Glazgov može pohvaliti kulturnim bogatstvom, u njemu se nalazi i podzemna narko-scena koja može baciti senku na privlačnost grada. Turistima se savetuje da budu oprezni u određenim oblastima kako ne bi slučajno bili upleteni u ova pitanja.

Tražeći spomenik velikom škotskom heroju Vilijamu Volasu, za putokaz pitam jednog Škota koji ide na posao. Upućuje me uz napomenu da je užasno toplo. A pada kiša i ćarlija neki vetrić. Meterološki stavovi definitivno zavise od zemlje porekla. No, vratimo se na temu.

Vilijam Volas je bio škotski vitez ponikao iz naroda i vojskovođa, koji je predvodio otpor engleskoj najedzi i teroru tokom perioda Ratova za škotsku nezavisnost. I nažalost u trijumfalnom pohodu zaustavila ga je škotska aristokratija. Što je platio glavom.

 

Škotski dvorci

 

 

Pređite staru granicu Škotske i Engleske kod Carter Bara i posetite granicu Rimskog carstva kod Hadrijanova zida. Izgradnjom Hadrijanovog zida koji se protezao širom severne Engleske, štitile su se rimske teritorije od žestokih škotskih plemena.

 "Ono što gradimo traje, obeležavajući protok vremena i doseg naših ambicija.", izjavio je graditelj i rimski imperator.

Sa svojim masivnim zidinama, visokim i vitkim tornjevima ili drevnim ruševinama, oni svedoče o istoriji legendarnih keltskih klanova, a danas predstavljaju jednu od najznačajnijih atrakcija Škotske. Svako ko planira posetu ovom delu Britanskih ostrva trebalo bi da izdvoji vreme za obilazak bar jednog zamka, a osim u divnim, a ponekad i strašnim istorijskim pričama i legendama, imaće priliku da uživaju i u gotovo nestvarnim pejzažima u kojima su ova zdanja smeštena. Jos jedna zanimljivost za zemlju dobroćudnih rmapalija u kiltovima.

 Najkraći komercijalni vazduhoplovni let je onaj između Westraya i Papa Westraya u sklopu Orkneyskih ostrva u Škotskoj.

Nastavite putovanje ka srcu Škotskih granica u istočnom delu Škotskog gorja. Ovo područje je bogato brdima, dolinama, rekama i močvarama, a takođe je i tradicionalni dom škotskog ragbija. Putujete u istorijski grad Melroz, rodno mesto Ragbija i dom opatije Melroz. Opatija, utemeljena 1136. godine, jedna je od najlepših verskih ruševina, s mnogo zamršenih izrezbarenih skulptura. Takođe se kaže da je to mesto ukopa balzamiranog srca Roberta Brusa.  Pre povratka u Edinburg, istražite destileriju Glenkinchie, sada u vlasništvu Džonija Vokera.

Kada se spomene Škotska, jedna od prvih asocijacija nam je jedna od najvećih misterija kriptozoologije, čudovište iz Loh Nesa. Da ono zaista postoji nikada nije dokazano, uprkos brojnim pričama, zapisima i fotografijama objavljivanim još od tridesetih godina prošlog veka. Danas Nesi, kako se ono popularno naziva, živi u mašti meštana, starih i mladih, kao i velikog broja posetilaca koji se slivaju na Loh Nes, ne bi li im se baš njima na površini jezera ukazalo ovo misteriozno stvorenje.  Mada možda je i do odličnog i pitkog viskija.

Loh Nes je drugo po veličini slatkovodno jezero u planinskom delu Škotske i čini deo Kaledonijskog kanala koji spaja Atlantsku i obalu Severnog mora, protežući se od jugozapada ka severoistoku zemlje. Dugačko i duboko, ima veoma tamnu boju, delom zbog okolnog tresetnog zemljišta a delom zbog tamnih oblaka koji se u njemu ogledaju skoro tokom cele godine. Neretko je iznad njegove površine ispletena i maglena mreža, što dodatno daje jezeru mistični karakter, i navodi nas da mislimo da to ipak mora biti Nesijev dom. Onda se malo bolje zagledamo, pa od talasa nam se učini da je to Nesijev rep!

Posle velike dvodnevne potrage za legendarnim čudovištem Nesijem u avgustu prošle godine, koja nije dala željene rezultate, škotski centar "Loh Nes" se nedavno obratio naučnicima širom sveta, ali i Američkoj svemirskoj agenciji za pomoć (NASA), koja bi uz pomoć napredne tehnologije mogu da skeniraju celo jezero kako bi se utvrdilo da li Nesi stvarno ovde obitava.

Podaci o čudovištu iz jezera Loh Nes potiču iz antičkih vremena. Postoje rezbarije u kamenu koje oslikavaju vodenu zver sa perajima i dugačkim vratom, a datiraju iz perioda pre nove ere. U zapisima iz VII veka pominje se da je Nesi napala ljude koji su bili na jezeru.

Elem, Nesi nije sama. Postoji i druga legenda o čudovištu iz obližnjeg jezera Morar, Nesijeva drugarica imena Morag. Legenda kaže da se oni ponekad susretnu u jednoj od vijugavih planinskih rečica koje spajaju ova dva jezera, ali to su već priče koji vam mogu ispričati samo lokalci koji žive u okolini ovog udaljenog i manje poznatog dela Hajlenda. Oni će vam sigurno ispričati i da je ova ženka mnogo opasnija i strašnija od Nesija, a jezero mnogo dublje i tamnije od Loh Nesa, što će većinu posetilaca ipak držati na glavnoj ruti, od Glazgova do Fort Vilijama, pa do Fort Avgustusa, gde će se svi oni ukrcati na jedan od brodova kojim će zaploviti površinom jezera ka Invernesu.

Drumnadrohit je seoce u koje se stiže ako se putem nastavi put ka Invernesu, glavnom gradu Hajlenda, koji je ujedno i poslednji grad na obali jezera, ušuškan u Morajski zaliv koji se otvara ka Severnom moru. Uprkos svojoj veličini, Drumnadrohit je veoma posećen jer je u nemu se nalazi muzej koji interpretira kulturno, istorijsko i prirodno nasleđe Loh Nesa, a deo stalne postavke je i izložba o Nesiju, za koju su najviše zainteresovani mališani. Naravno, ispred muzeja je izložena njegova figura, sa kojom će se svako zagrliti i napraviti fotografiju kao uspomenu na avanture Loh Nesom.

Nedaleko od muzeja, na putu ka Invernesu, nalazi se dvorac Urkart (Urquhart), jedan od najstarijih srednjovekovnih utvrđenja u Škotskoj U XVI veku Urquhart su, tokom međusobnih razmirica dva škotska klana, poharali i potpuno uništili pripadnici i pristalice klana Mekdonald. Tokom svoje istorije, igrao je značajnu ulogu u borbi za nezavisnost Škotske, a danas predstavlja obaveznu stanicu turista na putovanju Hajlendom. Njegova strateška pozicija na jezeru značila je da je tokom svoje istorije stalno bio u središtu brojnih sukoba. 

Danas je kompleks ruševina jedna od najvećih atrakcija Škotske zbog fenomenalnog jezerskog okruženja u kome se nalazi, a uz zamak su smešteni i suvenirnica i restoran. Tokom sezone, od maja do septembra, dvorac je preplavljen posetiocima, ali, ukoliko želite dobar pogled na jezero i okolna brda sa citadele, ili da zapovlite sa njegove obale, onda je on idealna lokacija!

Na obali jezera se poslednjih godina razvijao porodični biznis proizvodnje džina, jednog od „najlokalnijih“ alkoholnih pića u Hajlendu. Ova porodica je u svom posedstvu imala mnogo kleke, te su njeni članovi došli na ideju da jednostavno počnu da prave džin od njenih bobica, koje oni nazivaju crnim zlatom. Receptura za ovo piće je dobro čuvana tajna, ali gospođa Lorien kaže da se u džinu nalazi samo ono što raste u radijusu od 500 metara od njihove kuće, a čak su blagosloveni i potpuno čistom jezerskom vodom.

Ambalaža sama po sebi priča priču o Loh Nesu. Njena boja je tamna kao jezero, a jačina pića od 43,3% predstavlja prosečnu dubinu jezera od 433 stope. Nesi, proslavljen kao čudovište, a dovoljno stidljiv da se fotografiše, bio je inspiracija za logo, u svom nešto manje konvencionalnom izdanju.

U ovom piću se može razaznati priroda Škotskog Hajlenda – vres, korpiva, mahovina, mokro šumsko tlo i vlažan vazduh, pa predlažem da se posle posete muzeju i dvorcu udobno smestite na jedan od brodića, i dok lagano ispijate džin tonik pustite pogled da preleti niz površinu jezera… Nesi će vam sasvim sigurno u znak pozdrava mahnuti repom a onda ponovo zaroniti u mračne dubine jezera.  

U prekrasnom selu Roslin, ne propustite da posetiti čuvenu kapelu Roslin. Kapela datira iz 1445. godine, stekla je svetsku slavu zahvaljujući interesu za slobodno zidarstvo i vitezove templare. Pogledajte zamršene "muzike" kutije i zelene čovječuljke izrezbarene po kapeli.

„Kapela Roslin - često nazivana Katedralom kodova - nalazi se jedanaest kilometara južno od Edinburga u Škotskoj, na mestu drevnog hrama posvećenog bogu Mitri. Kapela, koju su 1446. godine podigli vitezovi templari, obeležena je nizom simbola koji zbunjuju mnoge umove a koji vode poreklo iz jevrejske, hrišcanske, egipatske, masonske i paganske tradicije. Geografske koordinate kapele tačno se poklapaju sa severo-južnim meridijanom koji prolazi kroz Glastonberi. Ova longitudinalna Ružina linija predstavlja tradicionalno obeležje ostrva Avalon kralja Artura i smatra se središnjim stubom svete geometrije Britanije. Upravo po ovoj blagoslovenoj Ružinoj liniji Roslin je dobio ime.

… Na svakoj površini u kapeli bili su isklesani simboli - hrišcanska raspeca, jevrejske zvezde, masonski pecati, krstovi templara, rogovi izobilja, piramide, astrološki znaci, biljke, povrce, pentagrami i ruže. Vitezovi templari bili su vrsni zidari i klesari koji su podizali templarske crkve širom Evrope. Medjutim, Roslin je smatran za njihovo najuzvišenije delo ljubavi i poštovanja. Vrhunski zidari nijedan kamen nisu ostavili neisklesanim. Kapela Roslin bila je hram svih vera... svih tradicija... i, iznad svega, hram prirode i boginje.“

Da Vinčijev kod, Den Braun

Druidi (Druids) su bili keltski sveštenici, koji su čuvali tradicionalno znanje i mudrost, uključujući i saznanja o bogovima, prirodnim naukama, astronomiji i kalendaru, biljnim lekovima i isceljivanju, kao i plemenskom pravu. To znanje nije bilo pismeno, već je čuvano u stihovima, pamćeno i prenošeno sa kolena na koleno. Govorilo se da je potrebno dvadeset godina obuke da bi se postalo druid. Druidi su duboko poštovali hrast i imelu, koju su upotrebljavali u magijdke svrhe. Imelu su ceremonijalno odsecali zlatnim srpom i hvatali je u beli ogrtač dok je padala sa grane. Isto su tako upotrebljavali i magijska jaja, a pretpostavlja se da su ih pravili od zmijske pljuvačke. Postojali su i takozvani „gajevi druida“, zvani još i „zabranjene šume“, mesta na koja su samo druidi imali pristup. Sama reč druid verovatno dolazi od grčke reči „drous“ što znači hrast, a možda i od reči „vid“ što znači znati. Oba značenja donekle opisuju veru, ponašanje i shvatanje druida.

 Druidizam je možda poticao i iz prekeltskih vremena, pa su ga Kelti preuzeli iz Galije i Britanije od tamošnjih prastanovnika, isto kao što su u Britaniji od Stounhendža napravili svoje svetilište. Po irskim tradicijama, druidi su bili moćni čarobnjaci i mogli su uzeti bilo koji oblik. Opisano je kako se glavni druid irskog kralja jednom prilikom pojavio sa bivoljom kožom i ptičjim krilima. Druidi su su se povremeno izolovali, i jeli meso mačke, psa i praseta, a onda spavali na bivoljoj koži kako bi podstakli magijske snove. Kao mudraci specijalisti u svetim stvarima, bili su upoređivani sa magima, egipatskim sveštenicima i sa bramanima. Njima su pripisivana pitagorejska verovanja u reinkarnaciju i u značaj brojeva i smatrani su velikim poznavaocima astrologije. U isto vreme, poprimili su i izvesnu mračnu auru zbog svoje naročite sklonosti ka žrtvovanju ljudi i zbog njihove veze sa svetim lugovima i svetilištima u tamnim dubinama šuma. Lukan, rimski pesnik iz I veka n.e. opisao je jedno od takvih svetih mesta, u blizini Marselja; bio je to proplanak među drvećem poprskanim ljudskom krvlju, na kome se nalaze grubi, stravični drveni kipovi bogova, bledi i truli od starosti. U obrednom kalendaru druida, rekonstruisanom zahvaljujući različitim otkrićima do kojih se došlo u XX veku, uobičajena su bila prinošenja žrtava u čast raznim keltskim božanstvima. Priroda svakog boga u velikoj meri određivala je način prinošenja same žrtve. Na primer, u čast Esusa (bog rata) prinosile su se vešanjem ili odrubljivanjem glave, dok su se žrtve u čast Tutatisa (zaštitnik) prinosile davljenjem u buradima sa vodom. Ova strašna mučenja su obuhvatala i spaljivanje žrtava. Obično su se za to koristili ratni zarobljenici ili zločinci, ali ako ih nije bilo dovoljno, onda su se tražili dobrovoljci ili bi se odredili ljudi koji bi bili ubijani u čast nekog božanstva.

U svojim ritualima koristili su tajno druidsko pismo Ogam (Ogham). Druidi su Ogam koristili pri magijskim ritualima, za obeležavanje nadgrobnih spomenika i kamena – međaša, a najčešće je ispisivano ime neke osobe. Pismo je ime dobilo po malo poznatom bogu Ogmi – gospodaru književnost. Ogamsko pismo sadrži dvadeset znakova i čita se odozdo na gore, a naziva se i Alfabet drveća, zato što svakom slovu odgovara jedno drvo i značenje u vezi sa njim. Na primer A – Ailim (Brest), B – Bithe (Bukva), C – Coll (Leska ili Lešnik), i.t.d. Slova se sastoje od kombinacije kraćih horizontalnih linija, koje se seku ili spajaju sa jednom uspravnom središnjom linijom. Jedno slovo može se sastojati od jedne do pet horizontalnih ili kosih linija. Samoglasnici su ponekada bili i kombinacija tačaka. Središnja linija je najčešće predstavljala ivicu predmeta na kojem je natpis urezivan, a to su najčešće bili štapovi i veće uspravne stene.

 

 

Edinburg, prestonica Škotske

 

Edinburg je glavni grad Škotske. Prema nekim procenama, u gradu živi oko 500 hiljada stanovnika, što ga čini drugim po veličini gradom u Škotskoj posle Glazgova. Prestonica je Škotske već 5 vekova, a mnogi je ponekad nazivaju i „Atina severa“. Ovaj grad prepun je muzeja i galerija, ali i poprilično starih građevina. Nedavno su kralju Čаrlsu dodeljeni  ključevi Edinburga koji slavi 900 godina od nastanka grada.

Prema arheološkim iskopavanjima na Kasl Roku, područje Edinburga naseljeno je još u periodu trećem milenijuma pre nove ere. Ime Edinburg potiče od naziva Din Edin, što je bio stari naziv za Kasl Rok, a nakon što su anglikanski osvajači zauzeli to područje, grad je nazvan Edinburg.

Edinburg je dugo bio važan trgovinski centar Škotske, ali je izgubio na značaju početkom XVIII veka kada se Škotska ujedinila sa Engleskom. Kraljica Škotske Meri donela je na svet Džejmsa VI koji je ujedinio krune Škotske i Engleske. Edinburg je danas centar Generalne skupštine škotskih crkava i dom nacionalnih ustanova, kao što su Nacionalni muzej, Nacionalna biblioteka i Nacionalna galerija Škotske, ali i najveći finansijski centar u Ujedinjenom Kraljevstvu posle Londona. Edinburg je takođe i univerzitetski grad, a poznat je i po godišnjem Edinburškom festivalu, kao i po uličnoj zabavi Hogmanej.

Kraljevska milja je najčuvenija ulica u Edinburgu koja spaja rezidenciju kraljevske porodice sa edinburškim zamkom, Saint Gilles. Zamak je podignut na kupi davno ugašenog vulkana (Castle Rock), što odlično oslikava turbulentnu istoriju čiji je svedok. Prva naseobina ovde je podignuta još u gvozdeno doba, a utvrđenja su podizali Rimljani, Anglosaksonci i Škoti. Na ovoj ruti obići ćete katedralu iz XIII veka, Greyfriars groblje i spomenik Grejfriars Bobiju, najpoznatijem škotskom psu. 

On je bio skaj terijer koji je živeo u Edinburgu u XIX veku. Pripadao je Džonu Greju, noćnom čuvaru koji je radio za policiju grada Edinburga. Zajedno sa Džonom Bobi je išao svuda, uključujući i noćne obilaske. Grej je preminuo 1858. od tuberkuloze i sahranjen je na groblju Grejfrajers Kirkiarda. Bobi je na Džonovom grobu proveo 14 godina, sve dok u januaru 1872. nije uginuo. Sahranjen je blizu svog vlasnika, a ispred groblja stoji njegova statua. 

Priča o Bobiju je ušla i u popularnu kulturu, a posebno se izdvajaju knjiga Elenor Atkinosn „Grejfrajers Bobi“ iz 1912, te Diznijev film „Grejfrajers Bobi: istinita priča o psu“  (1961), zasnovan na pomenutoj knjizi, kao i film „Avanture Grejfrajers Bobija“ (2005).

Prema Zakonu o Škotskoj iz 1998., kojim je osnovan škotski parlament i prenesene neke ovlašćenja sa britanskog, sva pitanja koja se odnose na Uniju kraljevina Škotske i Engleske rezervisana su za parlament Velike Britanije. Nacionalna vlada u Londonu kontroliše fiskalnu politiku, odbranu i druga ključna državna pitanja.

Posle posete Škotskom parlamentu, sledi poseta Holyroodhouse – letnjoj rezidenciji kraljevske porodice, Nacionalnom spomeniku Škotske, Kaltonovom brdu sa kojeg se pruža najlepši pogled na ceo Edinburg, spomeniku Dugaldu Stewart-u, spomeniku ser Volteru Skotu - najčuvenijem škotskom piscu. Tamo posetite predivne galerije sa slikama škotskih vladara. Za vreme našeg boravka na stadionu se održavao Festival gajdi-Tatoo.

Stari i Novi grad u Edinburgu su se zbog svog značaja našli na Listi svetske baštine UNESCO-a. Stari grad, sa hiljadugodišnjom istorijom odlikuju kaldrmisane ulice. Kraljevska milja načičkana je pabovima, muzejima i suvenirnicama, šarmantna istorijska pijaca Grassmarket na kojoj su se u davna vremena vršila javna pogubljenja.

Ovde je živeo i Viljem Brodi. Tokom dana uvaženi građanin, član gradskog veća, a tokom noći preobrazavao bi se u  provalnika i lopova. Škotski pisac Robert Luis Stivenson bio je toliko fasciniran ovom dihotomijom u Brodijevoj ličnosti, da ga je to podstaklo da napiše roman “Čudni slučaj doktora Džekila i gospodina Hajda”.

Katedrala Svetog Žila je glavna crkva u Edinburgu, a sagrađena je davne 1243. godine. U njoj se nalaze spomenik žrtvama I svetskog rata, predivni prozori od vitraža i statua Džona Noksa, lidera protestantskih reformacija.

U Edinburgu se može videti i veličanstvena Kraljevska botanička bašta, druga najstarija bašta u Velikoj Britaniji. U njoj rastu egzotične orhideje, džinovsko drveće iz Severne Amerike, Kine i sa Himalaja, ali i mnoge druge biljke.

Najpopularniji muzeji su Muzej nacionalne istorije Sveti Fagans, Nacionalni muzej Kardifa i Muzej serije „Doctor Who“. Tu je i Nacionalni muzej Škotske (tamo ćete pronaći prvog kloniranog sisara na svetu čuvenu ovčicu Doli), Nacionalna galerija Škotske (slike Anrija Matisa i Pabla Pikasa), Muzej detinjstva (kolekcije lutaka i igračaka), ali i Naučni centar Edinburga koji prikazuje poučne trodimenzionalne filmove.

Među najvećim atrakcijama su kapela Svete Margarete (St Margaret’s Chapel) – najstarije zdanje u Edinburgu, škotski kraljevski dragulji poznati pod imenom The Honours – koji su prethodno bili izgubljeni vekovima, Mons Meg, veliki top iz XV veka, nekoliko vojnih muzeja, kraljevska palata škotskih kraljeva i, naravno, prelepa gradska panorama.

Jedan od „najmlađih“ zamkova u Edinburgu jeste Crveni zamak ili Kastel Koh. Sagrađen je negde pred kraj XIX veka i krase ga bogate dekoracije. Ovde možete videti zapanjujuća kolekcija krunskog nakita, ali i Kamen sudbine, kojeg je Edvard I ukrao i koji je vraćen Škotskoj tek 700 godina kasnije, 1996. godine.

Popularni TikTok profil pod nazivom „Googleearthclip“ objavio je nedavno listu najružnijih zgrada u Evropi i visoko trece mesto zauzeo Edinburg sa W zgradom uz komentar:

 „Ovo je jedan od najskupljih hotela u gradu, a izgleda kako emotikon izmeta“.

Najstariji pisani trag o škotskom viskiju datira još iz 1495. godine. Pisao ga je redovnik John Cor u benediktinskom manastiru. Postoje i zapisi prema kojima se viski prvobitno koristio u medicinske svrhe, a tek je u XVII i XVIII veku došlo do otvaranja i ekspanzije destilerija. Sama reč viski potiče od keltske reči "usque", što u prevodu znači voda, a njegovo drevno ime glasilo je "usque beatha", odnosno voda života. 

Danas je naziv "whisky" karakterističan isključivo za škotski viski, dok se u Irskoj i Americi koristi naziv "whiskey". Bez obzira na to što geografski pokriva malu površinu, Škotska broji 125 destilerija raspodeljenih u pet regija, što ju čini vodećom u svetu po broju istih. Upravo su destilerije smeštene u regijama Highlands, Lowlands, Speyside, Campbeltown i Islay glavna odredišta svih zaljubljenika u viski.

•             The Scotch Whisky Experience: destilerija smeštena na Royal Mile-u, ova atrakcija nudi interaktivne ture koje pojašnjavaju proces proizvodnje viskija. Takođe, posetioci mogu degustirati različite vrste viskija i saznati više o istoriji škotskog viskija.

•             Holyrood Distillery: ova moderna destilerija nudi ture koje uključuju degustacije viskija i džina. Nalazi se blizu Holyrood Parka, što je čini lako dostupnom za turiste.

Viski se proizvodi destilacijom žitarica, sazreva u bačvama napravljenim od hrastovog drveta najmanje tri godine, ali najčesce od 10 do 18 godina. Do XVIII viskija za proizvodnju viskija koristio se isključivo ječam od žitarica. Malt kao najpoznatija vrsta škotskog viskija i dalje proizvodi se isključivo od ječmenog slada. Škotski viski se destilira dvaput, a pojedini viskiji vrhunske kvalitete čak triput. U Škotskoj svaka destilerija u svome okruženju ima reku iz koje crpi vodu za proizvodnju viskija, a nosi nadimak ‘spirit‘. Iz toga potiče i izraz ‘Don‘t kill the spirit‘, a taj duh možete ubiti ako naručite viski s ledom, što se u Škotskoj nikako ne preporučuje. Dve su originalne vrste škotskog viskija:

•             Single Malt-proizvod jedne destilerije, proizveden samo od ječma i vode, vrhunska, tradicionalna vrsta viskija,

•             Single Grain-takođe proizvod jedne destilerije, od single malta se razlikuje po tome što osim ječma sadrži još jednu ili više vrsta žitarica (kukuruz, raž, pšenica), najčešće se koristi za mešanje (blendid).

Iz njih nastaju izvedene vrste viskija:

•             Blended-dobije se mešanjem jednog ili više singl malta sa singl grainom, masovniji od singl malta jer je njegova proizvodnja kreirana za industrijske potrebe,

•             Blended Malt-mešavina singl malta iz različitih destilerija, jedna od najneobičnijih vrsta viskija,

•             Blended Grain - mešavina singl graina iz različitih destilerija.

 

Pred nastavak putovanja apdejtujem se u vijetnamskom restonanu.