понедељак, 16. децембар 2019.

BOŽIĆNA ČAROLIJA U TEMIŠVARU




Piše: Gordan Gorunović, Belgrade Online


Gradovi Evropske prestonice kulture 2021. godine biće: Novi Sad (Srbija), Temišvar (Rumunija) i Elefsina (Grčka). To je bio jedan od razloga uputiti se posle 7 godina u Temišvar i uživo videti koliko napreduje glavni grad pokrajine Banat sa oko 350 hiljada stanovnika. Ekspedicija koju je vodila uvek agilna i šarmantna Ana Ječmenica u velikom broju je krenula na ovaj kratak put. 

Agencija "Baja tours" inače ima totalno drugačiji koncept od drugih i to su uglavnom kultruna i duhovna hodočašća po Evropi. 



U vođenenom obilasku po centru nije nam smetala ni povremeno jaka kiša, a kućice sa prodavcima raznih đakonija od kuvanog vina i piva (ne preporučujem), slatkih "odžaka", suvenira i još mnogo toga, prkosno su stajale na trgu. Pažnju mi je privukla zvučna kanonada sjajano bend je imao tonsku probu na velikoj bini a kasnije je nastupio ansambl narodnih igara. Deca su se klizala i uživala u svojim bezbrižnim aktivnostima. 

Raspoloženje je bilo na visokom nivou i pored "sitnice" koja se dešava na granici, a o tome u poslednjem pasusu.



Temišvar je prvi put spomenut u dokumentima 1211., a razvijen i opasan odbrambenim zidovima u XV veku. Do 1716. godine je bio pod turskom vladavinom, a u naredna dva veka, Temišvar i Banat su bili pod austrijskom vladavinom. U tom periodu, tvrđava je rekonstruisana, reka Begej koja preseca Temišvar je očišćena i izgrađene su zgrade koje su danas istorijski spomenici. Temišvar je 1869. godine  bio među prvim gradovima u svetu gde je uveden tramvaj sa konjskom vučom, dok je 1884. god. postao prvi grad u Rumuniji gde je uvedeno električno osvetljenje. 



Temišvar je i grad gde je zapoceta rumunska decembarska revolucija 1989. koja je dovela do pada komunistickog režima u Rumuniji. Među mnogobrojnim turističkim atrakcijama Temišvara su Katedralni hram Banatske Mitropolije, gde se nalaze svete mošti Svetog Josifa Novog, svetitelja i čudotvorca srpskog porekla, Opera na čijem balkonu su 1989.god. revolucionari govorili okupljenima na glavnom trgu, Trg Slobode i Trg Ujedinjenja, prepuni cveća, a srdačni ljudi i mnoštvo srpskih, nacionalnih, mađarskih, grčkih i italijanskih restorana prosto mami da se uživa u njihovoj raznolikosti. 


Apsurdno je da ovaj grad u srcu Banata nosi ime po reci Tamiš a kroz njega protiče Begej. Već kada ulazite u grad, ono što ćete prvo primetiti jesu lepo uređene i čiste ulice, bez preterane gužve u saobraćaju. Građevine u tom novom radničkom delu deluju socrealistički i estetski ružno u odnosu na stariji deo gde ćete uživati u prostranim trgovima, koji se nižu jedan za drugim – Trg Slobode, Trg Pobede i Trg Jedinstva. U Božićnoj čaroliji oni su uređeni i okićeni sa merom a oivičeni mnogim spomenicima i kulturnih ustanova poput Nacionalnog teatra i Opere.


Spomenik Svete Trojice se nalazi nasred Trga Ujedinjenja, a smatra se jednim od najuspešnijih spomenika barokne umetnosti u Temišvaru. Spomenik je u Temišvar bio prenet iz Beča 1740.godine. Motiv za podizanje spomenika je bilo sećanje na fundamentalne teškoće koje su zadesile Temišvar za vreme rata sa Turcima 1737 – 1739. 


 Dosta građevina je uglavnom iz XVII. veka, a među njima je najviše pravoslavnih crkava, jer je rumunska istorija veoma povezana sa našom, pa ćete u ovom gradu videti nekadašnje sedište Srpske Vojvodine koje je danas Barokna palata, Sabornu crkvu srpske pravoslavne crkve iz 1748. godine, a možete često čuti i srpski jezik, jer ovde živi oko 7.000 Srba kao i naš lokalni vodič Saša. 

Naši turist rado dolaze u mali Beč, kako još zovu ovaj grad. Bogata ponuda ugostiteljskih objekata u samom centru može da zadovolji svačiji ukus, a cene u njima i tržnim centrima su malo povoljnije nego u beogradskim. Postoji loša vest za uživaoce cigareta da nigde u kafićima i restoranima nije dozvoljeno pušenje, tako da je jedina opcija ulica i bašte koje su uglavnom bez grejača.



Jedina loša stvar koja ne ide u prilog ovakvim putovanjima stoji stameno između dve države. Na žalost dugogodišnja "ekspeditivnost" obe granične kontrole standardno pokvari i oduži put. Kada 160 kilometara u jednom pravcu "spržite" sa zadržavanjem za 7 do 8 sati, bez vidljive potrebe i uz brzog vozača, jedino sjajna kulturna ponuda to može da amortizuje. Niko odavno ne putuje zbog šverca i osim ručnog minimalnog prtljaga, na graničnom prelaz Vatin (Srbija) – Moravita (Rumunija) imate osećaj da ste blizak rod Pabla Eskobara. Ovakvom "poslovnošću" na dobrom putu su da komšije prestanu da idu drumovima već da nađu alternativu, a pri tome ne mislim na istorijske plinske boce preko Dunava.