Na zmajevom putu

Đavolja Varoš nalazi se u blizini Kuršumlije, na obroncima planine Radan. Predstavlja jedno od najenigmatičnijih i najfantastičnijih mesta u Srbiji. Krenuli smo iz Beograda rano ujutru sa planinarima "Železničara". Autobus nije obećavao, ali je na svu sreću uspešno započeo I okončao ovu našu avanturu. Društvo je na okupu, veselo i puno isčekivanja. Čeka nas dug put, a kasnimo jer čekamo par neogovornih putnika.

Zbog toga je na prvom stajalištu, pauza za kafu skraćena, a kao posledica te žurbe, jedan putnik je zaboravio torbicu. Vodič puta Sreten Radović, nije zbog toga hteo da vraća autobus, nego je usplahirenog putnika transportovao u autobus koji je išao u suprotnom pravcu. Torbica je, na svu sreću nađena. Ali ostao je problem kako da se putnik vrati. Nažalost, ovaj problem morao je sam da reši i uveče se pojavio ispred motela u Rudarima, U blizini Kuršumlije posećujemo crkvu iz XI veka i ubrzo stižemo u Rudare, gde ćemo zanoćiti. Posleg kraćeg osveženja u motelu, krećemo za Đavolju varoš, lokaliteta zbog koga smo i krenuli na ovaj put, 30 kilometara jugoistočno od Kuršumlije. Đavolja varoš je 1959. godine stavljena pod zaštitu države, a 1995. godine proglašena za spomenik prirode prve kategorije.

Deo puta smo prešli autobusom, a zadnjuh 800 metara zbog zaštite lokaliteta peške, prijatnom šetnjom kroz šumu, prepunu potočića. Đavolja varoš je skup od 202 zemljane piramide (glavutka), različitih visina od 2 do 15 metara i širine od 0,5 do 3 metra, sa andezijskim kapama na vrhu. Ovi retki primerci reljefa predstavljaju turističku atrakciju svetskog glasa i značaja. Figure u obliku kula i piramida su smeštene u dve jaruge, Đavoljoj i Paklenoj. Sličnih prirodnih pojava ima u Italiji, Austriji, Francuskoj i Americi. Stubovi se pomeraju, menjaju mesta, smanjuju se i nestaju, ali i nastaju. To se dešava usled spiranja tla. Nastale su dejstvom erozije na rastresitom zemljištu od čvrstog materijala. Spiranjem peska i šljunka, stvaraju se manji ili veći kameni blokovi (piratske kape), koji ne dozvoljavaju da se zemlja ispod njih osipa. Vrhovi se nalaze, približno, na nivou topografske površiine zemlje.

Za ovo mesto vezane su mnoge legende. Navodno je ovde postojalo dobro utvrđeno naselje. Aga koji je ovde vladao, nadaleko je bio čuven po teroru nad lokalnim stanovništvom. Zbog nepokornosti naroda, aga je podigao silnu vojsku i srušio grad, a njegove stanovnike za osvetu, pretvorio u kamene figure.

Druga legenda kaže da su kamene figure, ništa drugo, do skamenjeni svatovi. Dve porodice zavadile su se zbog lepe devojke. Obe porodice pošle su po devojku, susrele se na ovom mestu i tu sukobile. Da se ne bi prolila krv, tajanstvena sila ih je kaznila i skamenila. To je trebalo da traje sto godina, ali eto, svatovi i sada okajavaju svoje grehe. Ova legenda ima i podvarijantu koja kaže da su okamenjeni svatovi hteli da venčaju brata i sestru.

Sledeća legenda govori da su stubove načinili đavoli od ostataka crkve, a postoji i verovanje da su sami stubovi okamenjeni đavoli, koje su crkvenjaci nadmudrili.

Obišli smo i izvor lekovite, đavolje vode, tvrde i jako mineralizovane, kisele, sa velikim sadržajem gvožđa, aluminijuma, bakra i cinka. Navodno je ova voda dobra za lečenje rana i raznih kožnih oboljenja. Voda nije za piće, zbog velikog procenta sumpora u sebi. U blizini se nalaze i ostaci groblja, saskog naselja, kao i rudarskih jama. Ovde se u srednjem veku vadila ruda, koja se potom topila u Rudarima, udaljenom 17 kilometara. Ovo mesto je poznato i po internacionalnoj fotokoloniji.

Radan i Đavolja varoš već duže vreme golicaju maštu radoznalaca..Jedan od revnosnih sakupljača tajni o Đavoljoj varoši, Radovan Tanasković, turizmolog, početkom 1990. godine je grupi novinara otkrio da se ovo mesto nalazi u zoni zmajevih brazdi ili, kako se još ova pojava naziva, zmajevih glava. To je polje izraženog elektromagnetnog delovanja i pojačane gravitacije.

"Čeprkajući po starim papirima, naišao sam na zapise keltskih sveštenika u kojima se objašnjava postojanje ove prirodne pojave". Na Balkanu se nalaze samo dve takve brazde: jedna iznad doline reke Mirne u Istri, a druga nad Radanom. Planina je bogata mnogim rudama, čak i plemenitim, a Koreanci su upravo vršili istraživanja. Nadajmo se, da će se pri eventualnoj eksploataciji ove planine, voditi računa i o ekološkoj dimenziji.

1992. godine nad Radanom pojavile su se zvezde lutalice, čije poreklo nisu mogli da objasne ni najbolji poznavaoci nebeskih prilika ovog kraja. Zvezde bi se pojavile negde predveče i u zoru bi nestajale. Kao jedno od objašnjenja je bilo da se radi o avaksima i raznim špijuniranjima NATO-a, koja su tada bila aktuelna. U isto vreme pao je veliki meteorit u Istri čija se svetlost videla i u susednoj Italiji. Ove dve pojave možda ne bi imale ničega zajedničkog, da se obe nisu desile u zoni zmajevih brazdi. Nekako istovremeno, iznad Kon Ajlanda u blizini Njujorka, gde su naučnici takođe utvrdili postojanje takozvanih zmajevih brazdi, američki putnički avion se srušio iz nepoznatih razloga, a uzroke nesreće ni CIA nije mogla da objasni.

Početkom pedesetih godina u ovom kraju je pao vojni transportni avion DC –3. Svedoci tvrde da se avion misteriozno srušio, a da je vojska duže vreme u blokadi držala ceo atar. Na kraju sve se svelo na zvanično saopštenje da je uzrok nesreće bio ljudski faktor", priča Tanasković. Avionom su upravljali iskusni piloti, kapetani vazduhoplovstva Dragoljub Rosić i Nidžo Nikolić. Avion je, iz nepoznatih razloga, udario u planinu i pored pilota Nikolića i Rosića, stradala je cela posada. Tek kada se o svemu ovome, početkom devedesetih, ozbiljnije počelo pisati, pojavila se izjava bivšeg komandanta niškog vojnog aerodroma Jovana Nedeljkovića, kome je slučaj aviona DC-3 bio poznat, jer je dobro poznavao pokojne pilote. On tvrdi da je reč o izuzetno sposobnim pilotima koji nisu mogli da pogreše. Zbog čega se avion srušio, nije mu poznato, jer nikada nije mogao da vidi kompletnu dokumentaciju. Napominje da svi piloti znaju da se iznad Radana koristi isključivo žiro-kompas, jer je avio-magnetni u ovom području nepouzdana sprava, pošto netačno određuje kurs.

Jedan od istraživača koji su pokušali da reše misteriju Đavolje varoši je radioestezista Stanimir Vučetić iz Beograda, penzionisani aviotehničar.

"Prema mojim istraživanjima, ispod Radana teče podzemna, termalna reka zasićena metalima, pa stvara jak naboj elektriciteta koji je akumuliran tako da stvori magnetno polje ograničeno lukom, sličnom dugi koje se prostire celim tokom. Ova reka izvire ispod Malog krša na susednoj planini Sokolovici i proteže se prema jugu, sve do granice sa Albanijom. Visina gornje granice luka je 973 metra, ali delovanje oseća za još 600 metara iznad ove granice i to bitno utiče na let aviona koji lete niže", objašnjava Vučetić. Za sada zvaničnih i stručnih tumačenja ove pojave nema jer nema ni nekih ozbiljnijih izučavanja ovog lokaliteta koji, bar po magnetnom delovanju, spada u red retkih lokacija u svetu.

Polako se vraćamo sa lokaliteta i sakupljamo ispred autobusa. Po dolasku u motel, sami na recepciji uzimamo ključeve i raspoređujemo po sobama. Osvežavamo se i presvlačimo. Unosimo pečate u planinarske knjižice. Nela i ja obilazimo obližnju kafanu i donosimo odluku da ipak večeramo u motelu. Na bezinskoj pumpi kupujemo vodu. Dule i Boban ispijaju ispred lokalne prodavnice mešovite robe pivo i uspostavljaju neposredni kontakt sa lokalnom stanovnoštvom. Večeramo teleću čorbu, vešalice i pomfrit uz pivo, obasjani svetlošću sveća, pošto je u međuvremenu nestalo struje. Volšebno, struja se pojavljuje, omogućavajući nam da odgledamo ljigavu i monotonu pesmu Evrovizije.

Ustajanje je opet bilo zakazano za rano jutro, Vodič nam zamalo nije razvalio vrata, koliko je lupao, da nas probudi. Doručak, uredno zaveden u program nije nam poslužen. Branka je već pila kafu, pa smo joj se pridružili. Smarali smo se, očekujući polazak za Prolom banju, koji je i usledio, sa zakažnjenjem od 45 minuta. U međuvremenu smo hranili i igrali se sa lokalnim kučićima. Prolom banja je banjsko i klimatsko lečilište. Kafe bar je jedini u kraju, koji je pored turske kafe, ponudio espreso i kapućino, uz izuzetan napor kelnera da nas usluži, po ovom sparnom danu. Nažalost, dnevne novine nije bilo moguće pronaći. Ovde se litar Prolom vode prodaje po ceni od 10 dinara. Bazen sa lekovitom vodom se koristi i u isto vreme renovira, te za vreme kupanja možete baciti pogled na oguljeni beton i metalne skele.

Krenuli smo u obilazak crkve Lazarice. "Putniče kad dođeš na ovo sveto mesto, pozvoni neka se zna da još ima Srba u znak sećanja na svetog Lazara i dan 25. jun 1389. godine, kada je u ovom svetom hramu pričestio srpsku vojsku, pripremajući ih za kosovski boj".

Branka i Boban rešili su da se ovde odmore, Dušan je malo kasnio u pripremama za polazak, te smo Nela, Nina i ja nastavili obilazak "Staze zdravlja" posetom grčkom groblju i usponom na Sokolov vis, na 1544 m nadmorske visine, odakle se pruža fantastičan pogled na Đavolju varoš i Kosovo (Podujevo, Brezovica ...). Doduše stazu nismo prešli u celini, već samo onoliko koliko nam je predstavljalo zadovoljstvo. Usput smo uživali u čistom vazduhu, zanimljivim predelima i priči, što između nas, što sa meštanima koje smo usput susretali. Na jednom predahu, pojavili su se i mali crni prasići, ali smo se sa njima samo fotografisali, a druge vrste druženja, ostavili za drugi put. U povratku smo sreli Dušana koji je kroz dvogled osmatrao okolinu.

Naš cilj je bila krčma "Božiji raj". Prvo smo se osvežili uz žubor potočića i hladnu "Koka-kolu". Ručak je predsavljao pravi gastronomski užitak, pošto smo naručili kaliforniske pastrmke uz priloge. Pratili smo proces pripreme od samog vađenja pastrmke iz ribljaka, pa do trenutka kada je vruća osvanula na našem stolu. Pošto je već plivala u vodi i ulja, priredili smo joj kupanje u crnogorskom "Šardoneu". Prugodno za dan kada su Crnogorci na referendumu braći Srbima podarili nezavisnost. Međutim posle dobrog ručka, razgovor se poveo o sasvim drugim temama, muzici, braku, žurkama. Iako je bilo zanimljivo, hrana i sunce su učinili svoje i uskoro nam se prispavalo. Ostali planinari su počeli da pristižu. Nažalost, dve žene, ponesene branjem sremuša, izgubile su se u planinni, te je jedan planinar krenuo u potragu za njima. Vodič nije ništa objašnjavao, niti je smatrao za potrebno da se sam angažuje. Izgleda da mu je najvažnije što je posetio rodbinu u ovom kraju. To što smo svi čekali i što će kasniji polazak značiti nenadane troškove, njega nije zabrinjavalo. Nena je na svu sreću saznala da autobus po dolasku u Beograd ide u njenom smeru, te je to malo umirilo. Napokon smo krenuli, a vozač je dao sve od sebe, da što pre i bezbednije stignemo kući. Pospani putnici sakupljaju prtljag i pozdravljaju se.