„Tражим
задовољство у ситницама..“
Највећи Син неопозиво је био човек који уме да лепо и угодно
живи, што свакако није мали таленат. Да себи учини и улепша, да поједе и
попије, дотакне и доживи, отпутује и пропутује, није му ништа од тога било
страно. Држим, да је свакако био много живописнији лик од ових пуњених фазана
који данас парадирају. Своја путовања звао је "путовањима мира". Припреме за њих трајале су више од годину дана, а спроводила их је целокупна дипломатија са дипломатском мрежом, све безбедносне структуре. Јованка Броз је контролисала ”Галеба” током припрема за пут достављајући официрима списак са детаљима које је желела да преуреди за то путовање.
Једна легенда каже да су га у једној далекоисточној земљи за
коју нас данас везује челично прријатељство понудили врапцима. Он им је, у свом
стилу, одговорио:
"Другови, ја не могу јести птичији пролетеријат. Дајте ми један бифтек, средње крвав!"
На пут се ишло ”Плавим возом” из Београда ка Сплиту где
су се сви укрцали на бродове. Тито је заједно са супругом Јованком Броз и
њиховим гостима боравио у његовој пловној резиденцији, луксузном броду ”Галеб”,
док су ”Галеб” пратила три разарача Југословенске ратне морнарице ”Котор”,
”Сплит” и ”Пула”, као и тада највећи брод југословенске трговачке флоте
”Ловћен” који је служио за логистику, а
по потреби могао се претворити у пловећу болницу.
Хедонистичку поворку све време надлетала су два путничка ”Боинг” авиона Југословенског
аеротранспорта и један теретни авион Југословенског ратног ваздухопловства. На овом путу је потрошено готово
5 хиљада тона горива, што као погон за бродове, то за авионе који су их пратили и
аутомобиле које је са собом Тито укрцао.
У посебним оставама, фрижидерима, замрзивачима и хладњачама
биле су велике количине коленица, прашке шунке, кавијара, пресованог свињског
врата, роловане шунке, бифтека, говеђих прса, сланих језика, телећег меса, свињског кареа, меса од бута, велике количине живинског меса - пилићи, кокошке, ћурке, патке, гуске, затим прасетине, крта сланина, виршле, Гавриловићеве шунке и саламе, мортаделе, ужичка
и далматинска пршута, млада јагњетина, као и разне врсте кобасица уз шкембиће
за гурмане. На залихама је било и првокласних сирева, риба - свежих и конзервисаних и то свих врста, затим свих врста поврћа за салату, ту су биле туршија и ајвар.
На пут је понето око 700 флаша првокласне ракије, 700 флаша
коњака, 300 литара вињака, вермута, разних ликера и вискија.
Ту је било и преко 4. хиљада флаша вина: траминац, ризлинг, цвичек из дворца ”Беље”
у Барањи и 500 литара смедеревке, македонског самотока, жилавке, кратошје,
кавадарке, црни бургундац, скадарка, каберне, ризлинг.... уз неколико тона
киселе воде.
Није се оскудевало ни у орасима, бадемима и чоколадним бомбоњерама. Није мањкало ни киселог купуса у
пет великих каца. Пушачи су могли да се служе са десетак врста домаћих
цигарета, али ту су биле и дипломатик, специјал и стране цигарете, уз посебну
количину кубанских цигара за председника, укупно 29.009 кутија дувана.
У пратњи маршала и доживотног председника кретали су и
музичари у виду појачаног музичког састава гарде. Било је ту дувача, гудачка, салонски, народни и велики џез оркестар, затим
словеначки квинтет и неколико мањих састава за пратњу певача и свирање музике
за игру. Свако вече су организоване игранке. Припадници музичког оркестра гарде носили су своје формацијске
СНБ униворме, затим белу и плаву морнаричку униформу, три смокинг одела и по
једно цивилно одело са машном. Састав музике, морао је да обухвати комплетан
репертоар тзв. ”блек плех” музике са једним диригентом и једним помоћником
диригента, укупно 43 музичара.
Титу је на путовањима време прекраћивао филмским пројекцијама. Филмотека је садржала 59 страних (29
америчких, 12 француских, по 6
британских и италијанских, 4 совјетска, 1 швајцарски и шведски) и 20 домаћих
филмова. Највише је волео каубојске филмове.
Нема коментара:
Постави коментар