Jesen je već uveliko i po mom skromnom mišljenu prerano puštala korenje
po beogradskim ulicama. Slučajan prolaznik bi začuđeno posmatrao veliku
grupu ljudi koja se okupila pred neosvetljenom Beogradskom arenom.
Nikakav protest nije bio u pitanju. Okupili su se srećni dobitnici
“Blicove” nagrade, njih dvesta u iščekivanju da krenu put Budve, a u
susret najvećoj pop ikoni današnjice Madoni Luizi Veronici Čikone.
Saputnici su se odmeravali, pošto su uglavnom na put krenuli sami, kao
nagradu za najduhovitiji odgovor na pitanje kako bi Madona nazvala pesmu
posvećenu koncertu na plaži Jaz. I tako otpočesmo putovanje u tri
autobusa i “Autostradom kafanskih pevačica” krenusmo ka jugu.
Madona je rođena 16. avgusta 1958. godine u Mičigenu. Rasla i vaspitana u strogom katoličkom okruženju. Bila je odličan đak i pohađala časova klavira. Nemirnog duha, nije dozvolila da je monotonija razori, pa se okrenula plesu. Tako upoznaje Kristofera Flina, svog profesora plesa, za koga je izjavila da je jedna od najuticajnijih ličnosti u njenom životu. Pomenuti gospodin je pripadao gej populaciji, i kasnije je umro od SIDE, tako da ovo vreme možemo da okarakterišemo kao presudno za stvaranje njenih stavova o osobama odanim istopolnoj fizičkoj ljubavi. Iako je dobila stipendiju od Mičigenskog univerziteta, odbila ju je i otišla u Njujork. U “Veliku jabuku” stiže samo sa 35 dolara. Radi kao konobarice u “Dunkin' Donuts”, sve dok nije postala jedna od plesačica na svetskoj turneji Patrika Hernandesa.
Madona je rođena 16. avgusta 1958. godine u Mičigenu. Rasla i vaspitana u strogom katoličkom okruženju. Bila je odličan đak i pohađala časova klavira. Nemirnog duha, nije dozvolila da je monotonija razori, pa se okrenula plesu. Tako upoznaje Kristofera Flina, svog profesora plesa, za koga je izjavila da je jedna od najuticajnijih ličnosti u njenom životu. Pomenuti gospodin je pripadao gej populaciji, i kasnije je umro od SIDE, tako da ovo vreme možemo da okarakterišemo kao presudno za stvaranje njenih stavova o osobama odanim istopolnoj fizičkoj ljubavi. Iako je dobila stipendiju od Mičigenskog univerziteta, odbila ju je i otišla u Njujork. U “Veliku jabuku” stiže samo sa 35 dolara. Radi kao konobarice u “Dunkin' Donuts”, sve dok nije postala jedna od plesačica na svetskoj turneji Patrika Hernandesa.
Koncert Madonne koštao je 7 miliona dolara, od čega je najviše novca
platio ruski investitor Mirax Group. Madoni se pruža prilika ne samo da
peva u Budvi, već i da u njoj letuje i živi. Ova kompanija ruskog
milijardera, Sergeja Polonskog, koja u Budvi gradi luksuzne apartmane,
smislila je način da promoviše svoju ponudu, tako što će kraljici popa
ponuditi ključeve vile od 326 kvadratnih metara tik uz more, s bazenom
na vrhu i svim pratećim luksuznim detaljima. Procenjuje se da vila
vredio oko dva miliona evra.
Uspevamo da zadremamo gledajući, po zna koji put, “Maratonce”. Ja sam zadremao negde, otprilike, kad je umro Pantelija. Bude nas na graničnom prelazi između “dva oka u glavi”. Obavljamo granične formalnosti, a onda nastavlajmo sa dremkom. Jutro je osvanulo u kanjonu Morače, a mi se smrzavamo na pauzi. Razmišljam da li po ovakvo prohladnom vremenu ima išta od mog toliko priželjkivanog kupanja. Prošavši pored Svetog Stefana i Petrovca stižemo u Budvu. Razdvajamo se, a naša mala operativna grupa kreće put Slovenske plaže, probijajući se između teških građevinskih vozila, izloženih na Sajmu. Dok čekamo jutarnji kapućino, imamo sasvim dovoljno vremena da se osvežimo i presvučemo za plažu. Otoplilo je i mada je još prohladno, a Sunce se ne nazire iza tamnih oblaka, mi smo spremni da svoje veselje podelimo sa morskim talasima. Voda je baš takva, da mora da se pliva, što i nije tako loše. Po izlasku iz mora se žurno ogrćemo, ali nas to ne odvraća od sumanute ideje da kupanje ponovimo. Na plaži je dosta obučenih ljudi koji kuliraju u iščekivanju večerašnjeg koncerta. Ime Slovenska ovoj plaži su dali Česi 1935. godine. Muzika koja se čuje na plaži je domaći rok iz osamdesetih godina prošlog veka (kako to zvuči matoro!). I baš kada smo se preobukli i krenuli put staroga grada, granulo je sunce. Usput ljudi sede u baštama i uživaju u ribi i morskim plodovima, što je bila i naša ideja, koju ćemo kasnije sprovesti u delo.
Uspevamo da zadremamo gledajući, po zna koji put, “Maratonce”. Ja sam zadremao negde, otprilike, kad je umro Pantelija. Bude nas na graničnom prelazi između “dva oka u glavi”. Obavljamo granične formalnosti, a onda nastavlajmo sa dremkom. Jutro je osvanulo u kanjonu Morače, a mi se smrzavamo na pauzi. Razmišljam da li po ovakvo prohladnom vremenu ima išta od mog toliko priželjkivanog kupanja. Prošavši pored Svetog Stefana i Petrovca stižemo u Budvu. Razdvajamo se, a naša mala operativna grupa kreće put Slovenske plaže, probijajući se između teških građevinskih vozila, izloženih na Sajmu. Dok čekamo jutarnji kapućino, imamo sasvim dovoljno vremena da se osvežimo i presvučemo za plažu. Otoplilo je i mada je još prohladno, a Sunce se ne nazire iza tamnih oblaka, mi smo spremni da svoje veselje podelimo sa morskim talasima. Voda je baš takva, da mora da se pliva, što i nije tako loše. Po izlasku iz mora se žurno ogrćemo, ali nas to ne odvraća od sumanute ideje da kupanje ponovimo. Na plaži je dosta obučenih ljudi koji kuliraju u iščekivanju večerašnjeg koncerta. Ime Slovenska ovoj plaži su dali Česi 1935. godine. Muzika koja se čuje na plaži je domaći rok iz osamdesetih godina prošlog veka (kako to zvuči matoro!). I baš kada smo se preobukli i krenuli put staroga grada, granulo je sunce. Usput ljudi sede u baštama i uživaju u ribi i morskim plodovima, što je bila i naša ideja, koju ćemo kasnije sprovesti u delo.
Kako navodi Filon iz Biblosa osnivači Budve su Kadma, sin feničanskog
kralja Agenora i kraljice Telefase i njegova supruga Harmoniju. Oni su
ovde stigli na volovskoj zaprezi, posle progona iz Tebe. Najstariji, za
sada poznati, tragovi materijalne kulture sa teritorije Budve
(Paštrovići, Maini i Grbalj) sežu daleko u praistoriju, u bronzano i
gvozdeno doba, kada su ove prostore nastanjivala ilirska plemena, pre
svega iz plemena Enhelejaca. U IV veku pre nove ere kolonizuju je Grci,
kada postaje bogato trgovačko središte (emporion). Godine 168. osvajaju
ga Rimljani. Budva u tom periodu ima sve odlike pravog rimskog grada sa
monumentalnim građevinama, popločanim ulicama i masivnim bedemima. U
okviru Rimskog carstva ostaće sve do njegovog raspada 395. godine. Nakon
razornog zemljotresa koji je zahvatio budvansko područje, 518. godine,
Budvom vladaju vizantijski carevi, u njoj se u to vreme nastanjuju
Sloveni. Većinsko romansko stanovništvo se postepeno stapa sa
slovenskim, namećući pridošlicama hrišćansku veru. Od 1184. godine grad
je u sastavu države Nemanjića sve do sredine XIV veka. Za vreme
Nemanjića, odnosno vlasti Cara Dušana nastaje “Statut grada Budve”, kao
prvi zakonodavni akt, koji je Budvi obezbeđivao određenu autonomiju.
Sledi vreme mletačke vlasti, za vreme koje je izgrađeno malo
brodogradilište za gradnju manjih brodov. Smenjuju se zatim austrijska,
ruska i francuska vlast, da bi 1918. Budva pripala Kraljevini SHS.
Šetamo starim gradom u Budvi, metež na uskim kamenim ulicama,
nagoveštava večerašnje dešavanje, a grupa mladih ispred crkve Sv. Save
kulira. Crkva je građena u romanskom stilu, a ostaci fresaka datiraju iz
sredine XII veka. Ljubazna službenica Turističke organizacije Budve
dala nam sve potrebne informacije i na mapi grada ucrtala mesto odakle
kreću autobusi za plažu Jaz. Htedosmo da sa gradske tvrđave Citadele
osmotrimo okolinu Budve, ali nam je devojka u narodnoj nošnji rekla da
to trenutno nije moguće, a da se uobičajno ulaz plaća dva evra. Budva se
diči sa još tri tvrđave Kastio, Kosmač i Mogren. Poslednju ćemo videti
dok budemo mileli autobusom ka Jazu.
Madoninu karijeru obeleželi su kontraverze. Pop diva je na vreme
shvatila da bi trajala mora se neprekidno menjati i provocirati javnost.
Godine 2003. Madona je otvorila XX MTV dodelu nagrada zajedno sa Britni
Spirs, Kristinoim Agilerom i Misi Eliot izvodeći pesmu “Like a Virgin” i
“Hollywood”. Nastup će ostati zabeležen po strasnom poljupcu Madone i
Britni. Kasnije će se ljubiti sa Kristinom, pa se i u Budvi poljubila sa
članicom svog pratećeg benda, ali to je već viđeno. Da je sišla u
publiku i tu potražila osobu za francuski poljubac, siguran sam da bi
imala dovoljno dobrovoljaca. Madona se dosada dvaput udavala, za glumca
Šona Pena i još uvek aktuelnog, Gaja Ričija, britanskog režisera. Sa
drugim mužem ju je upoznao Stig, a činjenica da ga nije povela u Budvu,
mnogim galebovima je dao vetar u krila. Ima dvoje biološke dece, ćerku
Lurd (iz veze sa fitnes trenerom Karlosom Leoneom) i sina Rokoa. Njeno
treće dete, Dejvida, usvojila je u Malaviju, uprkos činjenici da je beba
zaražena HIV-om. Početkom 2008. na tržištu se pojavio njen novi album
“Hard Candy”, sa izrazitim R'n'B zvukom. U realizaciji ovog albuma
učestvovali su su popularni muzičari i producenti poput Farela Vilijamsa
i Džastina Timberlejka. Koncert na Jazu je u sklopu promocije ovog
albuma, a turneja ima bombast naziv “Sticky & Sweet“.
Krećemo se ka autobusu, lako ga je locirati po gužvi, a malo teže u
njega ući. Guramo se sa publikom iz okolnih zemalja, ima dosta Rusa.
Ruski mladići ne odustaju od “military looka”, uskih majičica i beretki
sa mesinganim petokrakim zvezdama. Devojke su se opredelile za uske
šljašteće haljine od likre koje ističu njihove izražene slovenske
obline. Posle određene količine alkohola, hrabriji počinju i da pevaju,
nikad se ne zna, možda će se i zbog njih jednog dana, ovako gurati masa.
Plaža Jaz je jedna od tri najveće plaže na crnogorskom primorju.
Udaljena je od Budve tri kilometra u pravcu Tivta, što je većina
posetioca koncerta mogla lično da proveri po završetku koncerta. U
zaleđu plaže nalazi se Mrčevo polje, sa obe strane je okružena brdima
Grbalj i Straža, pa je kao takva i izabrana za ovakve spektakle.
Nepregledna reka ljudi slila se jednine postojeće ulice ka koncertnom
prostoru, sve do prvog "uskog grla", gde su se odvajali VIP-ovci od
ostale publike. Čekalo se čitavu večnost do odgovarajućih ulaza, koji ni
na koji način nisu bili obeleženi. Instrukcije koji su pripadnici
obezbeđenja davali bila su štura, pa pomislih da su ih trebali opremiti
guslima, da navode putnike namernike. Ali tu je bilo par TV ekipa koje
su intervjuisali zbunjene posetioce, zarobljene u lavirint ograda.
Odnekud su pristigli i pripadnici konjičkog odreda, pa su uglavnom
pozirali turistima. Obezbeđenje nije bilo naročito strogo u pretresanju,
pa smo uspreli da unesemo fotoaparat (strogo zabranjeno!) i vodu (preko
potrebnu za povratak). Prostor sa toaletima bio je smešno mali prema
broju posetioca i ograđen kao da je ulaz u Belu kuću. Iako mi se u prvi
mah učinilo da je šankova sa pićem malo, nije bilo gužve, možda zbog
cene piva od tri evra. Bina se uglavila između dva ogromna slova "M",
ukrašena Svarovski kristalima, a pored njih su postavljeni video bimovi
(ispostaviće se preko potrebni).
Počelo je veličanstveno, posle 45 minuta čekanja, nakon nastupa švedske
Madone, Robin. Izgleda da je ugledavši nas Madona ostala bez daha. Kako
inače objasniti one silne boce sa kiseonikom, kao i maske za disanje.
Poprilično smo je preznojili, ali je gomilu peškira koje je tražila, u
“revnosnom obavljanju službene dužnosti” zaplenila lokalna policija. U
svojim zahtevima čuvena pop diva je bila začuđujuće skromna. Zbog nje je
u Budvu doleteo lično beogradski rabin Isak Asiel, koji jedini na ovim
prostorima ima licencu za pripremanje košer hrane. Madona je od kraja
devedesetih pripadnik kabale, učenja poteklog iz jevrejskog misticizma.
Ali od svog bogatstva ponuđene trpeze, ona je izabrala raštan kupus. U
susret ovom koncertu na Jaz plaži je iznikao čitav mali grad sa
asfaltiranim ulicama, po kojima su se kretala golf vozila. Kraljica popa
nije imala problema sa rajfeslusom kao u Atini, niti je postojala šansa
da joj naplate kaznu zbog produženja koncerta i saobraćajne gužve koja
je usledila posle koncerta.
Madona je igrala skoro puna dva sata koliko je koncert trajao, a pratilo
ju je 20 igrača i 12 članova benda. Koncert je bio tematski podeljen u
četiri dela. Prvi, "Pimp" je omaž dvadesetim godinama prošlog veka i
uvertira za "Old School", u kome je Madona prisutne vratila u osamdesete
uz "Vogue" i "Into the Groove". U “She’s not Me” oštro se obračunala sa
sopstvenom prošloću, raskrinkavši igračice koje su simbolizovale nju
samu u raznim periodima karijere. Menjala je odeću, pa se tako
pojavljivala u kaubojskoj odeći, a zatim u kratkom crvenom šortsu i
crnoj jakni, obučena kao navijačica školskog tima. Preskakala je
konopac, vozila se u limunzini, zavodnički uvijala oko šipke i valjala
po bini u ekstazi. Usledio je "Gypsy" deo, eklektika popa i romske
muzike. Publika zaboravlja na hladnoću uz "Đelem, đelem" i "La isla
bonita". Prateći rumunski ciganski bend pozdravlja publiku na čistom
srpskom jeziku, dok se poznata pevačica okrenula rakiji. Nastalu
euforiju vešto je iskoristila, sa gitarom u ruci i pesmom "You Must Love
Me" iz fima "Evita". Koliko je te večeri bilo hladno na Jazu, dovoljno
govori činjenica da je i sama Madona u jednom trenutku zatražila jaknu.
Nakon poslednjeg ekološki i politički angažovanog video spota "Get
Stupid (About saving the planet), u kome se natpisi “Sale, Cheap”
smenjuju sa kataklizmičnim kadrovima, a poznate istorijske ličnosti
defiluju ekranom, usledilo je veliko futurističko finale. "Rave" je
doneo prearanžirane hitove "4 Minutes", "Like A Prayer" (sa citatima iz
Biblije), "Ray Of Light" i "Hung Up". Za kraj je ostavljena "Give It 2
Me" sa horskim pevanjem koje je okončano odlaskom muzičara sa bine i
projektovanim natpisom "Game Over". Bio je to kraj ove odlično režirane
pozorišne predstave. Kroz sve numere provlačio se sempl iz ovogodišnjeg
velikog hita “4 Minutes”. 60 hiljade posetilaca na Jazu (po podacima
policije) dobro se zabavilo te večeri. Madona se, tokom koncerta,
prošetala kroz svoju impresivnu karijeru i publici dala od svega pomalo.
Dokazala se i kao „rok heroina” koja ume da zasvira, ali i za pojas da
zadene. Desetak minuta nakon koncerta, Madona je sa Jaza odletela
helikopterom. A što se publike tiče, situacija sa saobraćajem je, u
povratku, bila još gora nego u dolasku. Moćna reka ljudi kretala se u
pravcu Budve, ne dočekavši autobuse, za koje je već ranije platila
karte. Da situacija bude još gora, put je bio slabo ili nikako
osvetljen, a vozila koja su dolazila (računajući i službena) kretala su
se totalno neprilagođenom (velikom) brzinom.
Da sumiramo, Madona je prosečna pevačica, kako su od samog početka njene karijere tvrdili kritičari. Ali je neprevaziđena u pravljenju spektakla, praćenju trendova i vešta u manipulasanju masama. Njena mišićava figuru nije izdržala sve glasovne napore, što se naročito osetilo u pesmi “Borderline”, pošto je u tom trenutku izostala matrica koja je pokrivala vokal. Stoga je bilo i onih koje je koncert ostavio ravnodušnim ili čak razočarao. Tako je jedan ovdašnji mladić izjavio: “Čista industrija. E da sam sjedeo u mom ljubljenom dvosjedu i prevrt’o kanale daljinskim…”
Da sumiramo, Madona je prosečna pevačica, kako su od samog početka njene karijere tvrdili kritičari. Ali je neprevaziđena u pravljenju spektakla, praćenju trendova i vešta u manipulasanju masama. Njena mišićava figuru nije izdržala sve glasovne napore, što se naročito osetilo u pesmi “Borderline”, pošto je u tom trenutku izostala matrica koja je pokrivala vokal. Stoga je bilo i onih koje je koncert ostavio ravnodušnim ili čak razočarao. Tako je jedan ovdašnji mladić izjavio: “Čista industrija. E da sam sjedeo u mom ljubljenom dvosjedu i prevrt’o kanale daljinskim…”
Нема коментара:
Постави коментар