Trebinje – Sunce u bobicama i ponos u srcima

  

Ima nekih kojima smeta vrućina, ali im smeta i kada zahladi i kiši. To je priroda i to je život. Autoputem Miloš Veliki do Čačka, a onda preko Užica, Foče i Gacka uz pauzu na Tjentistu i Mosku, stižemo u Grad Sunca-Trebinje. Od Dubrovnika je udaljeno 27 km, od Herceg Novog 45 km. Smešteno je na Popovom polju, ispod planine Leotar, kako se zove i hotel u kom smo odseli, na nadmorskoj visini 273 m. Kroz Trebinje protiče reka ponornica Trebišnjica, čija je ukupna dužina 96,5 km.

U Hercegovini svaki razgovor započinje zaboravljenim:

Kako si?

A završava pozdravom: Uživaj!

Narod koji se napatio na kršu, ali u predivnoj prirodi zna da ceni uživanje.

Stoga ne čudi što je putnika namernika sve više -za osam meseci ove godine zabeleženo je 65.771 noćenje, od toga samo u avgustu čak 18.813.

Svugde osmeh i lepa reč. Učimo od njih!

Sa 260 sunčanih dana u godini spada u najsunčanije gradove na Balkanu. Na području Trebinja su živeli ilirsko pleme Plereji. O njihovom prisustvu svedoče brojne gradine i tumulusi (Kotezi, Drijenjani, Hutovo, Poljice, Ravno, Zavala i dr.). Tokom VII veka pre nove ere doseljavaju se Grci. . Odavde je potekla prva srpska dinastija Vojisavljevića, koji su vladali pre Nemanje, kao i Jovan Dučić, Luka Ćelović i Nebojša Glogovac, Srdjana Aleksićа... Ovde negde su i koreni  Perića.

Padaju sutoni prvi plavi,

I zvezda već zrači sa rečnog dna.

Zasipa s topola mir po travi. . .

Anđeli veslaju barke sna.

Nestaje i s danom deo mene... (Dučić, Noć)

U laganoj šetnji pored reke Trebišnjice, jedne od najvećih ponornica u Evropi, dolazimo u Muzej Hercegovine osnovan 1952. godine u zgradi nekadašnje austrougarske kasarne, čiji simbol predstavlja “Etno kuća” sa svojim sadržajima i arheološkom postavkom. Veliki deo eksponata Dučićeve zaostavštine smešten je u Muzeju Hercegovine koji broji preko 80 primeraka umetničke kamene plastike, ali i mnogi drugi vredni predmeti. 

U Muzeju u Starom gradu smešten je takođe bogat deo Dučićeve umetničke riznice koju je zaveštao Trebinju, pored ostalog 15 slika, a među njima i rad španske Korelijeve škole iz XVI i XVII veka „Kupiret i mozaik iz jedne niše”, zatim tapiserija iz srednjoevropske radionice sa biblijskim prikazom, ali i dela Stojana Aralice, Daniela Mihaleka... U ovoj kulturnoj ustanovi smešteni su i portreti familije Jovana Dučića kod koje je boravio u Americi, kao i sami portreti Jovana Dučića. Tu su i ordenja, njih oko 15, koja je Dučić dobijao dok je radio kao ambasador Mađarske, Rumunije, Italije, Grčke, Čehoslovačke, Egipta, Španije i dva domaća: orden Prvog reda Svetog Save i Jugoslovenske krune.

Pravimo pauzu u Porto Belu uz njegučki stek i čašu žilavke. Za palačinke nije bilo slobodnog parking mesta.

U sklopu Narodne biblioteke u Trebinju smešten je Legat Jovana Dučića, 1.500 knjiga iz perioda do 1941, a s početka 1961. godine brodom je iz Amerike dopremljena i Dučićeva biblioteka i lična arhiva, sa oko 4 hiljada knjiga.

Na Dučićevom spomeniku nema godine rođenja i smrti. To je povod za nagadjanja:prvi kažu jer je krio godine /1874-1943/. Čaršija šuška zarad žena. Nije mu džaba madjarska grofica darivala vilu na budimpeštanskom Trgu heroja gde je sada srpska ambasada. Istoričari, pak, smatraju da je izbegavao vojnu obavezu.

Atrakciju grada predstavlja i Arslanagića most sa sedam lukova koji prkosi vremenu još od 1574. godine kada ga je sagradio Mehmed paša Sokolović.

Stižemo i do džamije Osman paše Resulbegovića, nekada najimućnije muslimanske porodice. Osman paša ju je sazidao 1726. godine, sa minaretom od 16 metara. Nekoliko stotina metara odavde je Sultanova džamija iz 1719. godine sa minaretom od svega 6 metara. Kada je sultan Ahmed II  saznao da je neko napravio džamiju veću i lepšu od njegove, mnogo se naljutio, pozvao Osman pašu u Stanbol i otfikario mu glavu.

Prolazimo kroz uske ulice starog grada posećujući  Sat kulu, gradske zidine sa trgovima. Prolazimo kroz gradska vrata (tunel) koja povezuju Stari grad sa ostalim delom grada. Dolazimo na “Trg Pesnika” kojim suvereno vlada 16  platana starih preko 115 godina. Osvežavamo se na jednoj od kamenih fontana. Ovde možete videti i poklone pesnika Jovana Dučića svom gradu (Jelena Anžujska, Njegoševa bista, lavovi na ulazu u park). Deo pesnikovih poklona rodnom gradu uništile su ustaše, a deo potonja komunistička vlast. Tako više nema dva orla raširenih krila na Dubrovačkoj kapiji, statue Herkulesa i Atlasa koje su bile postavljene na ulazu u Stari grad, četiri statue i fontane u parku koji se nekada nalazio u blizini sadašnje zgrade Gradske uprave...

Kolega mi je posavetovao da nikako ne poropustim subotnju pijacu. A na pijaci sir kravlji i koziji u mešini, škrpavac, smokve, vino, pršut, duvan...

Ne treba zaboraviti i da je Trebinje grad vina, jer su njegovi vinogradari bili na glasu još u doba Habzburgovaca, koji su ovaj region proglasili najpogodnijim za uzgajanje sorte žilavka. Vina koja su pravili pila su se na bečkom dvoru, a prvi kontingent izvezen je 1883. godine preko Trsta. Možete ga probati u Manastiru Tvrdoš, u vinarijama Vukoje i Andjelić, i tu se spisak ne zaključuje.

 

 

Manastir Tvrdoš i Hercegovačka Gračanica

 

Juče muzika s terase danas zvona s crkve... Krećemo u razgledanje okoline.

Zemni ostaci velikog srpskog pesnika i diplomate Jovana Dučića nalaze se u crkvi Hercegovačka Gračanica, na brdu Crkvina, iznad Trebinja. Sagrađena je 2000. godine. 

Manastirski kompleks čine crkva, dvor, amfiteatar, biblioteka i galerija. Spustajuci se sa brda gde se nalazi crkva smenjuju se ili prepliću intervali Sunca i letnjeg pljuska.

Pauzu pravimo u restoranu Studenac uz pastrmku, afrodizijak palačinkamaa med-orasi uz  žilavku. Lep restoran uz vodu na meniju nudi i  žablje batačiće. Idemo dalje...

Manastir Tvrdoš su osnovali car Konstantin i njegova majka Jelena, a danas je sedište Zahumsko-hercegovačke episkopije. Smešten je uz samu reku, četiri kilometra nizvodno od Trebinja, u selu Tvrdoš. Tokom tursko-mletačkog rata manastir je porušen, a deo relikvija prenesen je u manastir Savinu (Herceg Novi) i manastir Duži, odakle je 1992. godine u Tvrdoš prenesena ruka Svete kraljice Jelene Anžujske, majke kraljeva Milutina i Dragutina.

Manastiru je danas slava pa krenusmo da im čestitamo. Usput prolazimo pored Svislajn dvorca dinastije Drašković u naselju Dražin.

Manastir je poznat i po činjenici da je u njemu Sveti Vasilije Ostroški primio monaški postrig i sveštenički čin, nakon čega je odredjen period službovao kao paroh popovopoljski, a onde nadalje avanzovao.

Ulazimo u crkvu i posle pozdravne reci monaha  taman kada smo trebali da krenemo put vinskih podruma otpočinje jak pljusak koji povremeno prelazi u grad. Nejasna mi je poruka koja nam je tad izaslana.

Ipak posle nekog vremena dopušteno nam je od nebesa da se domognemo podruma  iz XVI veka gde nas je dočekala nagrada za strpljivost. U povratku usput zagledamo veselo grozdove žilavke. A onda se smeštamo u hotel.

Nedaleko od Trebinja nalazi se popularno izletište Lastva, smešteno na obalama Lastvanskog jezera. A nama je vreme za povratak.