Jedan sunčani dan u Kristijani

 

„Šetao sam s prijateljima, sunce je zalazilo, nebo se pretvaralo u krvavo crvenu boju. Odjednom sam se osetio iscrpljenim, zaustavio sam se i oslonio na ogradu: video sam krv i plamene jezičke iznad plavo-crnog fjorda i grada. Moji su prijatelji nastavili da hodaju, a ja sam ostao, drhteći od nemira. Osećao sam beskrajan krik kako prolazi prirodom“, zapisao je Munk, ne znajući da će baš to delo postati simbol anksioznosti savremenog čoveka.

Norveška je sredinom prošlog veka bila siromašna zemlja sa surovom klimom. Nakon što je na njenom tlu otkrivena nafta, ekonomija Norveške počinje ubrzano da se razvija. Mi smo eto u prestonici Norveške, Oslu koji  ovo ime nosi  tek od 1925. godine. Pre toga se zvao Kristijanija. Oslo nije samo glavni grad Norveške, već i centar skandinavske umetnosti i arhitekture. Duž obale je opera u obliku lednika i muzej Astrup Fearnley koji prikazuje dela norveških majstora. Mladi umetnici izlažu svoja dela u galerijama oko Frognerveiena.

Norvežani su poznati po kreativnom duvanju stakla, sa tradicijom od preko 250 godina. Da bi posmatrali duvače stakla, posetite Hadeland pored Osla ili muzej Nostetangen u Hokzundu.

Iako Norveška nije u Evropskoj uniji, između nje i Švedske ne postoji granica. 

Po takvom danu stanovnici osla će se kleti kako nikad, nikad neće napustiti svoj grad. Sunce je polako zalazilo za Ulern, a  poslednji  zraci  podjednako  su  milovali  i  predeo  i  niska,  nemaštovita  zdanja  koja  su  pamtila  skromne  početke  tog  grada,  ali  i  skupocene  stanove  na  poslednjim  spratovima,  svedoke otkrića nafte koja je, kao u bajci, tu zemlju učinila jednom  od  najbogatijih  na  svetu.  Pomilovali  su  i  narko-mane na uzvišici Stenskog parka u tom uređenom gradiću koji je beležio više smrtnih slučajeva od predoziranja nego i osam puta veće metropole. Milovali su i brda i šume koje su  okruživale  takozvani  lonac  grada.  Sunce  nije  želelo  da  ga napusti, pružalo je svoje zrakaste prste kao u upornom pozdravu kroz prozor voza.

 

Ju Nesbe Policija

Munkov muzej (Munchmuseet)  nalazi se u neposrednoj blizini još jedne znamenitosti, čuvene Opere u Oslu koju je projektovala arhitektonska firma Snohetta. Njegov projekat potpisuje španska arhitektonska firma Estudio Herreros, nalazi se u Oslu na samoj obali, te se okolna vodena površina suptilno reflektuje na prelomljenoj fasadi pružajući joj dodatnu dinamiku. Objekat se nalazi u modernoj i ekspanzivnoj gradskoj četvrti Bjorvika, te svojom savremenom formom doprinosi umetničkom karakteru, kao i arhitekturi okruženja. Koštao je tričavih 260 miliona dolara.

Muzej se prostire na trinaest spratova, a obmotan je perforiranim i transparentnim aluminijumskim pločama, sa idejom da reflektuje boje okruženja koje se menjaju u skladu sa vremenskim uslovima. Sa 11 galerijskih prostora za izlaganje, muzej pruža dovoljno mesta za izlaganje kolekcije od  28.000 dela, slika, crteža, skulptura, grafika i fotografija, uključujući i i umetnikove velike freske, poput dela Sunce, koja je završena 1909. godine i koja ima dužinu od gotovo 8 metara. Tu su i njegova dokumenta i lične stvari. U izloženoj kolekciji su se nale i 3 verzije Munkovog čuvenog dela Vrisak (Krik). Sve tri verzije Krika izložene su u istoj, specijalno čuvanoj, prostoriji. Ekspresija umetnikovog nemira inspirisana crvenim nebom posle erupcije vulkana Krakatau pod specijalnim je staklom i zaštitom. Dok je jedna od verzija vidljiva posetiocima muzeja, druge dve nisu (smenjuju se i to nasumično). Prisećam se i jednog datuma, 22. avgusta 2004. kada su naoružani pljačkaši ukrali dve najpoznatije umetnikove slike, Krik i Madonu. Slike su pronađene dve godine kasnije i vraćene. Pljačkaši su ostavili poruku:

 

“Hvala na lošem obezbeđenju!”

 

Da ova slika privlači različite problematične spodobe govori i primer aktivisai organizacije "Stopp oljeletinga" koji su pokušali da se zalepe za ram slike Edvarda Munka "Vrisak" (navodno su akciju izveli u znak protesta protiv vladine naftne politike).

Objekat poseduje i  otvorenu terasu i restoran na trinaestom spratu, koji omogućavaju posetiocima da uživaju u gradskom pejzažu. Može se pohvaliti i ispoštovanim striktnim propisima vezanim za održivost. Gde god je to bilo moguće primenjeni su reciklirani materijali, a tehnike i sistemi uštede energije u celosti utiču na smanjenje emisije ugljenika. Muzej ima i lepu prodavnicu suveniru i već pomenuti restoran, ali imajte u vidu da je Norveška jedna u nizu normanskih zemalja “cashless countries”.

Edvard Munk (1863-1944) bio je norveški umetnik, tipičan predstavnik ekspresionizma u slikarstvu. Proslavio se u Nemačkoj u XX veku, te na tamošnje slikare ekspresioniste izvršio znatan uticaj.

Ljubiteljima umetnosti i kulture uopšte neće ovde biti baš lako.  Šta pre posetiti; već pomenuti Munkov muze, Nacionalni ili Astrup Firnli muzej moderne umetnosti , Fram muzej posvećen polarnim ekspedicijama, Muzej vikinških brodova, Kon Tiki muzej sa čuvenim splavom i Muzej istorije kulture nalaze se u istom delu grada...

A sada pomenimo i impozatno zdanje Opere. Dom Norveške nacionalne opere i baleta i Nacionalnog pozorišta ima 1100 prostorija na 49.000 m². Glavno gledalište može da primi 1364, a dve druge scene za predstave 200, odnosno 400 gledalaca. Spoljne površine zgrade obložene su mermerom iz Karare u Italiji i belim granitom tako da izgleda kao da se građevina izdiže iz vode. To je najveća kulturna građevina izgrađena u Norveškoj nakon katedrale Nidaros u Trondhajmu iz 1300. Zanimljivo je da će vam jedan natpis i sugerisati šta se od vas očekuje: 

„Please walk on the roof“

Od 350 projektnih rešenja pristiglih na konkurs, izabrana je norveška arhitektonska firma Snøhetta. Izgradnja je počela 2003, završena je pre roka 2007. godine, a ceo projekat je koštao oko 52 miliona američkih dolara, takođe ispod budžeta oko 760 miliona dolara. Samo tokom prve godine, kroz vrata zgrade prošlo je 1,3 miliona ljudi.

Kraljevska palata (Slottet) podignuta je početkom XIX veka kao norveška rezidencija kralja Karla XIV Johana koji je vladao unijom Švedske i Norveške. Današnja Norveška stekla je potpunu nezavisnost tek 1905. U palati danas stoluje kralj Harald V, a njegov sin, princ Hakon, živi u rezidenciji Skaugum u Askeru, zapadno od Osla.

Evo i jedne vesti iz norveških novina: „Lider norveške levičarske Crvene partije Bjernar Moksnes podneo je  ostavku na mesto predsednika stranke nakon što je otkriveno da je ukrao par luksuznih naočara za sunce "Hugo Boss" na aerodromu u Oslu.“

Park Gustava Vigilenda i plažа

Posle burne noći i okrepljujuće doručka i  orni odlazimo do veličanstvenog parka Gustava Vigilenda, čuvenog norveškog umetnika čijih se preko 300 skulptura od bronze, gvožđa i granita nalaze u ovom nesvakidašnjem parku, jedne od najpoznatijih lokaliteta u celoj Norveškoj.

U čuvenom Frogner parku, koji godišnje obiđe preko milion posetilaca, nalazi se 212 skulptura Gustava Vigelanda nastalih od 1924. do 1943, zbog čega ga turisti zovu i “Vigeland park”. Skulpture muškaraca, žena i dece u najrazličitijim mogućim pozama. Impozantnih 212 skulptura, ljudskih figura u svim mogućim stadijumima života, raspoloženjima, situacijama, osećanjima. Gustav Vigeland je živeo od 1869. do 1943. godine. Od grada je 1921. godine dobio smeštaj, a  zauzvrat je gradu ostavio u nasleđe svoja dela. U parku ćete pronaći i Vigelandov muzej. Nobelova nagrada za mir dodeljuje se u obliku medalje koju je upravo Vigeland dizajnirao.

Gustav Vigeland  živeo je od 1869. do 1943. godine. Od grada je 1921. godine dobio smeštaj, a  zauzvrat je gradu ostavio u nasleđe svoja dela. U parku ćete pronaći i Vigelandov muzej. Nobelova nagrada za mir dodeljuje se u obliku medalje koju je upravo Vigeland dizajnirao.

Da, i posle je na gradskoj plaži palo kupanje. Nezaboravno iskustvo da se na staklenom krovu Munkovog muzeja ogleda plažа.

Treba obići o Gradsku većnicu od crvene cigle, kao i Centar za Nobelovu dodelu nagrada za mir (Nobels Fredssenter). Ako imate dovoljno vremena uputite se do do brda na kom je smeštena tvrđava Akershus ( Akershus festning). Reč je o srednjovekovnoj utvrdi iz 1290. godine koja je služila za odbranu grada. Pogled sa tvrđave na Oslo, Oslofjord i manja ostrva koja ga okružuju, ne treba propustiti. 

Redovna brodska linija svakog sata spaja grad sa brojnim ostrvcima u Oslo fjordu, na kojima stanovnici metropole imaju svoje živopisne drvene vikendice u kojima provode leta. Oslo je i grad murala te odvojte i nešto vremena za njihovo razgledanje.

Iako se smatra za zemlju blagostanja i sreće, Norveška ima i neke bolne ožiljke. Jedan otkriva spomenik  iz 2006. žrtvama pomorske nesreće, koja se desila 7. aprila 1990. Tada je izbio požar na brodu “Scandinavian Star” i poginulo je 159 ljudi. Kapetan i posada su napustili brod pre nego što su se svi putnici evakuisali. Spomenik dočarava majku koja spasava svoju decu. Sveži su tragovi još jedne  tragedije, kada je 2011. Anders Brejvik ubio 77 i ranio 319 ljudi.

Zapadno od Osla počinje panoramski put koji vas vodi preko Hardanger platoa. Vozite se kroz arktički pejzaž, prođite pored ogromnih glečera, kao što je Hardangerjokulen. Oblast predstavlja stanište krdu od 10000 irvasa, stoga je susret sa ovom životinjom neizbežan.

 

Narodni muzej u Oslu

Norveški nacionalni muzej u Oslu skladišti  najveću zbirku posvećenu umetnosti, arhitekturi i dizajnu u Norveškoj, a pronaći ćеte i dela Pikasa, Modeljanija... Posebno me je opčinila zbirka dela klasičnih majstora.

Tvrđava Akershus štitila je grad pretedenata na ove prostore još od srednjeg veka. Od centra je udaljena samo nekoliko minuta i sa nje se pruža fantastičan pogled na Oslo i na gradski fjord. Istorija tvrđave je veoma zanimljiva i odražava uspone i padove u istoriji Norveške. Šetnja oko dvorca je besplatna, a ulaz unutra se plaća. U kompleksu tvrđave nalaze se i Muzej oružanih snaga i Muzej otpora.

Prvi vas upoznaje sa norveškom vojnom istorijom, od XV veka do savremenog konflikta u Bosni, Kosovu i Metohiji i Avganistanu. Te se možе videti i registarska tablica JNA i protivtenkska raketa maljutka 9M14P1B1 koju sam imao priliku da upoznam u Bitolju 1983 nekih šеѕt meseci.

Veliki deo zbirke posvećen je II svetskom ratu.

Drugi, Muzej norveškog otpora, posvećen je otporu nacistima, uključujući i priču o kraljevskoj porodici, koja je tokom rata iz Londona podržavala Savezničke sile.

U znak zahvalnosti, svake godine Norveška u London šalje božićno drvo.

U muzeju su ispričane priče običnih ljudi, članova otpora, koji su na domišljate načine sabotirali naciste u Norveškoj.

I zatvori u Norveškoj su drugačiji.  Svaka ćelija ima kupatilo, potpuno opremljenu kuhinju, televizor sa ravnim ekranom, mini frižider, pa čak i ključ od te iste ćelije. Takođe, zatvor ima uksuzne prostorije za zatvorenike, uključujući teretanu sa zidom za penjanje,supermarket i studio u kome mogu da snimaju svoja dela. Ne znam da li ovo utiče na podatak da stopa ponovnih prestupa u Norveškoj iznosi 20 %.