Jesen u gradu alhemičara

Praški nokturno

Prag taj prekrasni srednjoevropski grad sa stotinu tornjeva, trebalo bi konzervirati. Dok hodate njegovim pločnicima, zapravo šetate muzejem pod otvorenim nebom. Prag kao da je na trenutak zastao u vremenu i otišao u večnost. Utisak je toliko snažan da pritisak istorije bukvalno osećate na ramenima i u nogama, dok obilazite sve atrakcije ovog grada. Ulice pamte Mocartove korake, Kazanovina sećanja na ljubavne podvige, a zidovi kriju Kafkine strahove. Ovde je godinu dan studirao i Nikola Tesla.

Prvobitne kuće su zatrpane i pretvorene u podrume nad kojima se danas ponosno uzdižu, uglavnom, barokna zdanja. Grad na obalama reke Vltave, bio je inspiracija Dvoržaka, Smetane, Hrabela, mesto gde je dobri vojnik Švejk služio austrougarskoj monarhiji, to je nedosanjani san u kamenu o prohujalim vremenima. Pregršt koncertnih sala peva o njegovoj slavi. U najčešće baroknom ambijentu izvode se dela Vivaldija, Hendla, Mocarta, Šuberta, Šumana, Šrausa, Lista, Baha, Verdija, Bizeta, Dvoržaka, Smetane, Bramsa, i drugih.. Tako je jedna prodavnica izrezala prozorsko staklo, kako bi se zvuci iz zvučnika razigrali po jednom od praški trgova. Mnogo im hvala za to! Praški kompaktni srednjovekovni centar vrvi od uskih krivudavih uličica, starih dvorišta, mračnih prolaza i crkava, sve to uz hiljadu i sto godina starim dvorcem. Od 1992. godine je na listi zaštićenih spomenika UNESCO-a. Nedavno je u ovom gradu Pluton izgubio titulu planete. Kako će to biti usklađeno sa astrologijom, koje značajno mesto ima u ovom bajkovitom gradu, videćemo.

"Kada su jezuiti posle poraza češke reformacije 1621. godine odlučili da prevaspitaju narod na katoličku veru, preplavili su grad lepotom baroknih hramova. Te hiljade kamenih svetaca koje vas posmatraju sa svih strana, koji vam prete, prate vas, hipnotišu, ta okrutna okupatorska vojska upala je u Češku pre tristapedeset godina."
(Knjiga smeha i zaborava, M. Kundera)

Od VI veka stare ere ove prostore naseljavaju Kelti. Nasleđuje ih germansko pleme koje je sebe nazivalo Boii, a veliki deo Češke po njima će dobiti naziv Bohemija. Bohemija je za vreme svog najvećeg vladara, Brena, bila toliko moćna da je njihova vojska uspela da osvoji Rim, opljačka ga i vrati se sa velikim ratnim plenom. Najviše im se dopao rimski novac, pa su i oni počeli da kuju svoj u zlatu. Slovenska plemena u V veku naše ere nadiru i potiskuju Germane. Žive u okolini Praga sve do VIII veka, kada pod uticajem sve većeg razvoja trgovine, zanata i putovanja poćinju da grade utvrđenje koje će u IX veku postati vladarski zamak. Mitska proročica Libuša udala se za Premislava i tako je začeta češka vladarska loza Premislavaca, koja će vladati petsto godina. Na zahtev ovih vladara, dolaze Ćirilo i Metodije, koji šire hrišćanstvo. Prag je u X veku impozantan dobro utvrđeni kameni grad. Sredinom XIII veka ima oko 40.000 stanovnika, što je za to doba značilo veliki konglomerat. Vladari Premislavske dinastije upravljaju iz Praga ne samo posedima u Bohemiji i Moravskoj, već i u Poljskoj i Mađarskoj. Bogatstvo rudnika srebra u oblasti Kutna Hora, čini glavnu srednjovekovnu ekonomsku moć ovog regiona. Novac pravljen od tog srebra, srebrni praški groš, je najstabilnija i najtraženija valuta u Evropi toga doba. Taman kad je sve izgledalo sjajno i večno, ubistvo mladog vladara Venceslava III, 1306. godine, skida sa istorijske scene dinastiju Premislavaca. Jan, novi vladar dolazi iz Luksemburga, dobivši tron u miraz uz ženu, princezu Elišku Premislavsku. Janov sin, Venceslav, odrastao na dvoru u Parizu, po povratku u Prag uzima ime Karlo IV (Karel IV) i postaje car moćne Češke imperije i Svetoga Rimskog carstva. Držao se pravila: vodimo ljubav a ne rat, pa je zemlje osvajao ženidbama. Bio je veliki kolekcionar relikvija, od kojih se neke mogu videti u dvorcu Karštajn. Učinio je mnogo za Češku i još za života dobio atribut "otac nacije". Obnavlja i proširuje praški zamak, gradi sa ocem katedralu Svetog Vita, trasira novi deo grada u kome kamenim zdanjima zamenjuje trošne i oronule drvene građevine, osniva 1348. godine Univerzitet, gradi već pomenuti zamak Karlštajn i osniva banju u Karlovim Varima. Kažu da je bio u dobrim odnosima s carom Dušanom, kojeg je oslovljavao s "brate". Po smrti ovog vladara, nasleđuje ga sin Venceslav IV, sa čijim se dolaskom na vlast, poklapa početak kraja dotadašnjeg srednjovekovnog prosperiteta. Sukobi, ratovi i pogromi najavljuju kraj zlatnog doba. Vladari Jagelianske dinastije ne uspevaju da konsoliduju državu. Kralj Vladislav II postaje i mađarski kralj, pa se 1490. godine seli na Budim. Nakon tragične smrti kralja Ludovika u bitci protiv Turaka kod Mohača 1526. nestaje Jagelianska dinastija. Bohemijsko plemstvo austrijskom vladaru Francu Jozefu nudi češku krunu, on im, u maniru današnjih političara, obećava da će biti dobar kralj i tolerantan prema svim religijskim shvatanjima. Kako to već biva u istoriji, obećanja su primamljiva hrana za naivne i lakoverne. Car Rudolf II 1584. godine prenosi svoju prestonicu u Prag, i tada grad postaje miljenik istorije! Ovde je evropski centar poznog manirizma, a car, ljubitelj umetnosti okružen je umetnicima, filozofima i šarlatanima koji se svojski bore za carsku naklonost i poneki groš. Tadašnje "vreme procvata" povezano je sa nacionalnim buđenjem Čeha. Gradska aristokratija neštedimice sponzoriše nacionalne teatre, opere, slikare, pisce i pesnike. Vlada antagonizam između stvaraoca na češkom i onih koji koriste nemački jezik. Danas, u Pragu, taj rivalitet najbolje se vidi na fasadama zdanja kao što su germanski Rudolfinum i Državna Opera sa jedne i Narodni teatar i Narodni muzej sa druge strane. Nova gradnja u maniru Art Nouvea sa početka XIX veka menja monotoniju dugotrajnog baroknog stila Praga. Početkom XX veka niču brojne kubističke arhitektonske forme. Bohemija je jedina zemlja na svetu gde postoje kubističke građevinske forme, a Prag svetska prestonica kubističke arhitekture.

Habsburgovci će vladati Bohemijom, Austrijom i Mađarskom do 1918. godine, kada se formira Čehoslovačka. 28. oktobra 1928. godine Prag je proglašen za glavni grad novoosnovane republike. Predsednik Republike Masarik razvija demokratiju i naklono gleda na rad gradskog arhitekte Josipa Plečnika. Nadrealizam čeških umetnika, ideje uobličene u delima Karela Čapeka zbližavaju Prag i Pariz. Ovaj medeni mesec prestaje minhenskim sporazumom iz 1938. godine, kada Velika Britanija i Francuska prepuštaju Čehe Hitleru. Nacisti rešavaju vekovni spor između Čeha Slovena i Čeha Germana, tako što ih sve proglašavaju Nemcima. Prag preživljava Drugi svetski rat maltene neoštećen, za razliku od Varšave.

1948. godine Čehoslovačka je pripojena "istočnom lageru", zajednici socijalističkih država pod kontrolom SSSR-a. 1968. na Karlovim namjestima Dubček započinje praško proleće, koje okončava upad sovjetskih tenkova 21. avgusta iste godine. 1989. godine "plišanom revolucijom" Vlaclav Havel uvodi zemlju u društvo demokratskih država.

Menjamo evre u hotelu "Kanarek", kupujemo razglednice sa markicama i karte za prevoz koje vremenski traju 75 minuta bez obzira na broj i vrstu prevoza po ceni od 25 kruna. Cenu u dinarima dobićete prostim množenjem sa tri i po. Hotel se nalazi u istočnom delu Pragu, udaljen pola sata od centra autobusom i metroom, to jest tramvajem. Metro linije A, B, C građene su sedamdesetih godina prošlog veka i ukrštaju se na trgu Hladany. Ugledaćete automate sa kesama koje će vam biti potrebne ako šetate kućne ljubimce. Videćete, takođe, da se ne koriste baš redovno.

Stara železnička stanica u stilu secesije pretvorena je u muzej. Odatle smo krenuli u razgledanje grada. Vodič nam je simpatični Luboš, koji pripovedanje šarmantno i sa merom začini ponekom seksualnom zanimljivošću. Tako nam je održao kratak kurs češkog, te smo saznali da ako se u Češkoj slikamo to znači da smo se skinuli, a onda treba se treba mrdati ako imate adekvatnog partnera. Devojku ne bismo smeli nazvati curom, jer bi to bila aluzija na njen moral. Prolazimo pored zgrade nekadašnje Savezne skupštine u kojoj se danas nalazi Radio “Slododna Evropa”. Za vreme našeg boravka postojala je pretnja od terorisičkih napada, pa su bile primetno pojačane policiske snage na ulicama Praga. Bio je i praznik - dan Sv. Vaclava ili Dan državnosti. Ako se od Vlaclavskih namjesti zelenim metrom krene ka tržnom centru Flora, prvo ćete naići na masonski hram u Vinogradarskoj ulici. Ako iz metroa izađete Jednu metro stanicu posle Flore, naći ćete se na Novom jevrejskom groblju (Novy židovsy hrbitov) ), gde između ostalih, počiva i Franc Kafka (grobno mesto 21-14-21)). Prekoputa njegovog groba, na zidu koji ograđuje groblje, nalzi se spomen ploča Maksu Brodu, čoveku koji je Kafkina dela podario čovečanstvu.

Obišli smo palatu na Vaclavskim namestima (dug 750 metara) sa Narodnim muzejom u neorenesansnom stilu (najstariji i najveći muzej u Češkoj, s mineraološkom, paleološkom, zoološkom i antropološkom kolekcija; ukupno 14 miliona eksponata i maketa zdanja povrh svega. Zgrada muzeja podignuta je 1885.-1890. godine po projektu Josifa Šulca. U novom delu muzeja trenutno je izložena zbirka zlatnih predmeta.

Nastavljamo obilazak razgledanjem statue kneza Vaclava (koga je brat ubio 935. godine), kao i njene parodije u pasažu rokoko palate Lucerna. Potom odlazimo do Opere, Starogradskih namjesti (Starogradski trg) iz XII veka, gde je 1415. spaljen reformator Jan Hus jer se borio protiv korupcije, što je i u ono vreme bio opasan posao. O tome svedoči i spomenik podignut u njegovu čast 1915. godine. Ovo mesto je predstavljalo centar starog sveta, pa vredi pogledati palatu opštine Valštegnoj sa astronomskim satom Orloj starim 600 godina. Ovo delo sajdžije Mikulasa Kadanskog i matematičara Ondrejeva Šindela na svaki puni sat prikazujei 12 apostola. Osim apostola, sat ukrašavaju i 8 figura respoređenih levo i desno od sata i kalendara. Četiri figure pored sata predstavljaju praško srednjovekovno društvo: sa leve strane sata su simboli taštine (nasrcis koji se divi svom odrazu u ogledalu) i trgovine (Jevrej sa vrećom blaga). Desno su Turčin (podseća na tursku invaziju na centralnu Evropu u XVI i XVII veku) i smrt, koja svakog punog sata povlači konopac i zvonjavom oglašava odvođenje grešnika u pakao, a u drugoj ruci drži peščanik, podsetnik na prolaznost vremena i smrtnost svih smrtnika.

Ispod sata je kalendar oko kojeg su (s leva na desno) istoričar, anđeo, astronom i filozof. Na samom vrhu sata je petao koji kukuriče svaki put kad apostoli završe sa blagoslovom. Jozef Maneš je na njega postavio kalendar sa zodijačkim znacima. Interesantno je da ovaj astronomski časovnik funkcioniše po geocentričnom sistemu, tj. po nekad važećem uverenju da se Sunce kreće oko Zemlje. Sat pokazuje staro bohemisko, sadašnje srednjoevropsko i vavilnosko vreme.

Modernim brzim liftovima (koji se odlično uklapaju u kamenu godsku strukturu kule) možete se popeti na vrh i uživati u panorami zlatnog grada. Kipovi na astronomskom satu uništeni su pri nemačkom bombardovanju 1945. godine i zamenjeni novim, identičnog izgleda. Na kuli iza mesingane ploče sa natpisom 1945 nalazi se ćup sa zemljom sa ratišta gde je nemačka artiljerija pobila 84 hiljada vojnika Crvene armije, u jednoj od najžešćih bitaka II svetskog rata. Obiđite zatim crkvu Sv. Nikole sa ogromnim kristalnim lusterom, čija kupola dominira nad panoramom grada. Ova barokna građevina bila je mesto u kojem je Mocart svirao orgulje, u vreme dok se nije provodio. Bio je nemirnog duha, pa su ga da bi završio operu "Don Đovani" 1787. godine zaključali, posle čega ju je završio za samo jedan dan. A na trgu tezge s prouzvodima narodne radinosti, specijalitetima češke kuhinje i prigodna srednjovekovna muzika.

Na ovom trgu nalazi se i crkva svetog Tina, sjajan primer gotike. Crkva ima dva visoka tornja koji dominiraju starogradskim trgom. Te dve kule, naizgled identične, se ipak razlikuju. Jedna je sazidana stamenije i deluje masivnije, predstavljajući snažniji deo porodice, muškarca, dok je druga tanja, elegantnija, krhkija i ona je ženska. Unutrašnjost je rekonstruisana u baroknom stilu posle požara 1679. godine. U ovoj crkvi je grob Tihoa Brahea, astronoma Rudolfa II, koji je, sa instrumentima koje je sam konstruisao (azimutni polukrugovi, ptolomejski lenjiri i zidni kvadrant), svojevremeno bio majstor nad majstorima u astronomskom merenju. Bogorodičina crkva pred Trnom je postala nacionalni simbol i glavna praška crkva za vreme husita, sledbenika Jana Husa.

Prekoputa crkve je hram za grešnike, muzej čokolade s ponudom koji budi i mrtve. Tu ćete saznati sve o istorije ove poslatice (http://www.choco-story-praha.cz/en/video/). Onda otidite do Barutne kule. Za poznavaoce tu je i muzej kampa, ali i seksa. A za one željne suvenira bohemski kristal.

Stil na rasprodaji

U prodavnici Karlovog univerziteta možete kupiti simpatičan pulover sa amblemom ove školske ustanove. Kafka (1883-1924) rođen je na današnjem Trgu Franca Kafke br. 5, u blizini crkve Sv. Nikole. Radio je na Venclavskom trgu u Zavodu za zaštitu radnika. Njegova verenica Felice Bauer živela je u broju 864 ulice Na Prikope. Gospodin K. pobegao je od nje bukvalno ispred samog oltara. Otac mu je imao radnju u Kinski palati sagrađenoj u rokoko stilu. Klementinum je bio najstariji i najveći jezuitski samostan u Češkoj. Barokna sala biblioteke sa galerijom iz tridesetih godina XVIII veka zaustaviće vam dah. Ovde je Johan Kepler spoznao zakone kretanja planeta. Naravno i on ima muzej, u neposrednoj blizini Karlovog mosta. Kao i malteški vitezovi. I muzej komunizma....

Dok šetate bulevarima i zadivljeno posmatrate renesansne, barokne ili art nuovo fasade, otkrićete jevrejsku četvrt. Legenda kaže da su se Jevreji doselili nakon uništenja jerusalimskog hrama. Nisu naišli na dobrodošlicu, a Karlo IV im je 1716. godine obezbedio autonomiju. Nacisti su ovaj kvart hteli da pretvore u morbidni Muzej istrebljene rase. Jevrejski kvart Jozef, krije troslojno jevrejsko groblje sa 12 hiljada nadgrobnih spomenika u gotskom, renesansnom i baroknom stilu. Jevreji spomenike koji se nakrive ostavljaju u tom položaju, objašnjavajući da je Bog tako hteo. Atmosfera na groblju je jedinstvena i neponovljiva. Pejzaž je najinspirativniji u ranu jesen, a prepoznaćete da je ovde grupa INXS snimila svoj čuveni video spot. Za posetu starom jevrejksom groblju (Stary židovsky hrbitov) )ne postoji ulaznica, ali da biste ga posetili morate kupiti ulaznicu koja podrazumeva posetu praškim sinagogama (Majselovoj, Španskoj, Pinkasovom, Klausovoj i Staro-novoj).

Pored desetak sinagoga, među kojima je napoznatija Straro-nova sinagoga (kamen je donesen iz Jerusalima) sa spiskom pogubljenih za vreme II svetskog rata, najstarija je sačuvana sinagoga u centralnoj Evropi, a sagrađena je u XIII veku u ranom gotskom stilu. Na njoj je tipičan jevrejski sat sa slovima umesto brojeva i kazaljkama koje se kreću u suprotnom smeru od kazaljki na uobičajnim satovima.Ovde smo nabavili tipične jevrejske pokrivače za glavu (jarmulke).

Još jedan simbol jevrejskog Praga je simpatični Golem. Rabbi Low, njegov tvorac, živeo je tokom vladavine kralja Rudolfa II, kada su carevali alhemičari, astrolozi i kojekakvi šarlatani. Golem je stajao na oblama reke Vltave. Bio je sačinjen od četiri elementa: vode, zemlje, vazduha i vatre. Ličio je na ljude, ali nije ništa osećao i nije umeo da govori. Ali je mogao da postane nevidljiv. Oživljavan je tako što su mu u usta stavljali pergament s tajnom formulom i tada je od te osobe primao naređenja. Jednom je Rabi zaboravio da ukloni pergament i Golem je postao opasan i agresivan. Neki tvrde da se i zaljubio i kada je bio odbijen da je postao nasilan monstrum. Tako da je tvorac morao da ga upokoji. Legenda kaže da počiva u blizini staro-nove sinagoge.

Tragedija čehoslovačkih Jevreja vezana je za mest Terezin. Preko 33 hiljada Jevreja je ovde stradalo. A mnogi su deportovni dalje u Aušvic ili Trelinku. Ovo je bio pokazni logor koji je trebao da pokaže "kako će se rešiti jevrejsko pitanje". Ovde ćete pronaći sinagogu skrivenu od očiju Gestapoa.

Gradsku panoramu možete posmatrati sa sto metara visokog TV tornja “Žižkov”, jednom od omraženih simbola prohujalog totalitarnog režima, podignutog 1970. godine radi ometanja zapadnih radio i TV programa. Iz tog vremena potiče i monumetalni stadion Strahov. Nekada se ovde nalazio i najveći kip Staljina težak 14 hiljada tona, koji se mogao videti s bilo kog mesta u Pragu. Staljinov naslednik, Hruščov naredio je 1962. godine da se ovaj spomenik digne u vazduh. Na istom mestu 1996. godine Majkl Džekson je podigao sopstveni kip i otpočeo turneju. Ponešto je ostalo od nekad združenih socijalističkih zemalja, pa pronalazimo odlična vina; crno bugarsko "Egri Bekirek" i čuveno mađarsko belo "Tokaj". 2002. godine

Po propasti komunističkog režima, Prag je preporođen vrlo brzo ponovo postao jedna od najpopularnijih turističkih destinacija u Evropi. Ponuda tradicionalnih pabova i kafana dopunjena je nizom internacionalnih restorana, koktel barova i trendi kafića. Na svu sreću i dalje možete da se rasturite od svinjetine i knedli, i sve to zalijete galonima piva. Cjena, prava sitnica! Nemojte u poslednjoj rečenici tražiti ironiju, jer je nema. Na ulici, ako nemate vremena zbog obimnih razgledanja, možete pojesti odlične kobasice sa kupusom uz pivo. Šteta bi bilo da ne svratite u restoran "Slavija" i uz novine na trščanom držaču, na mermernom stolu popijete kapućino. Da li treba pominjati čuvene pivnice: "U Fleku", "Zlatni tigar" ( ovde se provodio Hrabel, a engleskog kralja služio je u francuskom restoranu "Sara Bernard". Ako neko zasvira saksofon onda je to Bil Klinton), zatim "Arko" (omiljena Kafkina pivnica). Mi odlazimo u pivnici "Vejvoda". Zakrvavljeni pogledi škotskih fudbalskih navijača u kiltovima, koji sutra igraju sa “Slavijom”, nataknute sovjetske šapke, “Staropramen” pivo, pijana pesma i žamor. Masna kolenica sa renom ispred mene, koji samo par crnih piva može da pripitomi. Kažu ako u češkoj pivnici nađete slobodno mesto, to znači da je neko od redovnih gostiju preminuo. I posle svega kišna noć, šetnja mokrim praškim ulicama u potrazi za zadovoljenjem. Pogled mi pade na treći sprat kuće kraj Karlovog mosta. Svetlost iznenada sevnu, otvoriše se vrata, pojavi se mršava žena pružajući ruke. “Ko je ona? Prijatelj? Da li je na mojoj strani? Kao pseto!”, rekoh i moje telo utonu u san.

Dok se jutro svetlo i uzbudljivo pomaljalo među praškim krovovima, vrapci su veselo cvrkutali, sigurni u svojim gnezdima. Sa ulica su dolazili zvuci prvih kamiona, tramvaja, užurbani koraci ranoranioca koji su žurili na posao. Vltava je spokojno tekla, vešto skrivajući svoje drrevne tajne. Retki trenuci spokoja i iskonske sreće. Bistroi su se otvarali. Ušao sam u jedan od njih. Dok sam jeo kroasan i pio prvi kapućino, pogledom sam okrznuo prolaznike. Zamislih se, setivši se svog prvog susreta sa ovim gradom.

Sanjao sam Black Light theatar i njihov "Alisin aspekt". Alisa doživljava strast prve ljubavi, radosti i tuge života, smeh i suze, sve u prelepom ambijentu starog Praga. Igra svetala i lasera, animirani filmovi u pozadini i specijalni efekti, sve propraćeno muzikom Dvoržaka i Smetane.

Prag, novembar 1986. godine. Vreme rigidnog komunističkog režima. Sa vrha jedne barokne praške zgrade dopirao je zvuk rock'n'rolla. U podnožju zgrade vojnici u smešnim, demodiranim uniformama nervozno su pušili i ispijali nešto iz flaše. Redovi po prodavnicama, nemaština, neljubazne zapuštene prodavačice, sumorna lica prolaznika, pijani noćni šetači. Svugde prisutna svemoguća nemilosrdna policija. Prelep grad u ružnom, sivom odelu, koje mu je, ne pitajući ga, sašio i bezvoljno navukao sovjetski krojač. Sada je sve drugačije. Ulice su pune ljudi, gradu su se vratile boje. Ni ja više nisam isti. Preturio sam preko pleća lažna prijateljstva, ljubavi sa rokom trajanja, prolazne države i dugotrajne ratove. Nemam više starih iluzija, ali ni novih strahova. Jedino još ponosno nosim onaj isti dečački osmeh, koji, uprkos svemu, ne skidam sa lica. Karenjinov osmeh.

Opet odlazimo u pivnicu, ovaj put (Staroprazky hostinec "U provaznice"). Nalazi se odmah pored stanice metroa Mustik, iza prodavnice "New Yorker-a". Još jedna kafana s legendom. Nekada davno, niko ne zna tačno kada, živeo je čovek i voleo lepu djevu u prelepom gradu na obalama reke Vltave, poznatom pod imenom Prag. Čovek je bio užar i lesto je poslom putovao. Njegova lepa i temperamentna supruga duboko je patila tokom njegovih dugih odsustva. Pošto je bila vredna i marljva, zamoli muža da joj otvori pivnicu. On nikad nije umeo da joj kaže ne i odmah pristade s oduševljenjem.

U pivnici se posao zahuktavao i vrlo brzo bila je puna.... puna muškaraca ( u ta vremena su samo oni svraćali u pivnice.). Nije prošlo mnogo i počela su govorkanja, da pomenuta gospa, pored usluga pića i hrane, pruža i neke druge usluge brojnim mušterijama. Glasine su preko sedam gora i sedam mora stigle i do ljubomornog muža koji se odmah vratio i u stilu svog zanata malo jače stegao uže oko vrata svoje lepe ljube.

Od tada njen duh luta pivnicom i neće se smiriti dok na ovom svetu postoji i jedna duša koja pati zbog ljubavi. Onaj koji smatra da pripada ovom osećajnom soju neka potraži njenu drvenu bistu. Legenda kaže da dodir njene biste leči ljubavne jade. Nekih par minuta pošto je rukava obuhvatio njeno bujno poprsje moj prijatelj Dobrivoje dobio je jedan vrlo ohrabrujući SMS. Izgleda da deluje!

Karlov most dug 515 metara je najstariji most u Pragu, gradnja je počela 9. jula 1357 u pet časova i 31 minut (po preporukama astrologa, tj 1-3-5-7-9-7-5-3-1), a Karlovo ime nosi od 1870. godine. Most je građen u gotskom stilu sa kulom i trideset statua svetaca i bibliskih likova. Dok šetate mostom možete da slušate različite muzičke numere, kupujete suvenire ili jednostavno samo gledate labudove. Potražite kip Sv. Ivana Nepomuka i protrljajte mesingani reljef što, navodno, donosi sreću. Isto se postiže i glađenjem obližnjeg mesinganog psa. Videćete i kip Sv. Ćirila i Metodija. Disko bar "Lavka", koji se nalazi ispod Karlovog mosta, otvoren je 24 časa dnevno. Iznad ulaza u njega , a na oko 1,8 metara visine, povučena je crta masnom crvenom bojom i napisan datum 14.08.2002. Toga dana su se u "Lavki" zabavljale vlatavske ribe i rakovi. Grad je bio pod vodom. Na oba kraja mosta nalaze se tornjevi. Na hradčanskoj strani nalazi se restoran smešten u zgradu nekadašnje mrtvačnice. Pa ko nije gadljiv... Na veoma lepom mestu pronašli smo ambasadu Srbije. Kažu da je blagopočivši kralj Aleksandar zaslužan što imamo ovako reprezentativno zdanje.

Kruna Sv. Venceslava iz 1346. godine čuva se u kapeli Sv. Venceslava u katedrali Sv. Vita. Nemački zapovednik za vreme II svetskog rata zloupotrebio je krunu noseći je, ali je nedugo zatim preminuo. Razgledali smo Strahovski manastir sa crkvom Uspenja Device Marije, bibliotekom iz XVII veka ( s 140.000 knjiga) i bočnom kapelom Sv. Nerberta.

Biblioteka ima oko 140 hiljada knjiga, uključujuči i vrlo stare i vredne rukopise. Obišli smo Teološku i Filozofsku salu i galeriju slika. Kod Loreta smo dočekali da u pun sat čujemo melodiju koju stvaraju zvona katedrale. I unutar baroknih zidina "Loreta" razgledamo bogatu riznicu iz XVII veka. Bitlsi su pevali "There are places I'll remember forever", jedno od takvih mesta je Prag, pa u to ime posetismo zid sa Lenonovim muralom. Na prelepoj Maloj strani s bezbroj profdavnica suvenira i sumpatičnih kafea, pauzu pravimo u poslastičarnici "U zavinute Emy" u Nerudovoj ulici. Ukusni kolači a neljubazno osoblje, verovatno je tako bolje, nego obrnuto. Negdašnji alhemičari zaposlili su se danas u poslastičarnicama, definitivno! Tu je i prelepa barokna malostranska crkva svetog Nikole (sv. Mikulaša) iz XVII veka. Prelepe freske, i figure svetaca. A na trgu ispred crkve velika piramida s svevidećem okom na vrhu, još jedan masonski spomenik u Pragu.

Žičarom smo se popeli do Petršinskog vidikovca (kule) visokog 60 metara, sagrađenog 1891. godine, samo tri godine posle Ajfelovog orginala. Do vrha se stiže prelaskom preko tačno 299 stepenika. Ovde se skupljaju zaljubljeni, a bilo bi dobro da dolaze češće. jer je svaki treći brak u Češkoj razvede. Potom smo u bašti obišli Lavirint sa krivim ogledalima i ukrajinsku crkvu.

Alfons Muha, češki slikar i dizajner rođen je u mestu Ivančice u Moravskoj, u blizini grada Brna. Kao dete pevao je u crkvenom horu i tu ga je privukla crkvena umetnost. Odlučio je da postane slikar, iako je otac nameravao da ga usmeri ka karijeri činovnika. Studirao je slikarstvo u Minhenu (1885.-1887.), a onda se preselio u Pariz i nastavio studije na Akademiji Žulian. Za vreme boravka u Parizu, 1894, izradio je poster, litografiju, kao reklamu za Saru Bernar. Ovaj raskošni stilizovani poster mu je doneo slavu i mnoge narudžbine. Njegovi radovi su postali sinonim za umetnički pokret „Art Nuvo“. Pokret je težio da uklopi umetnost u svakodnvni život i tako negira elitističku prirodu umetnosti. Najtraženiji prizori u njegovim delima bile su mlade devojke raskošne kose, u lepršavim neoklasičnim haljinama, često okružene cvećem i drugim dekoracijama. Na samom početku II svetskog rata, uhapsili su ga nemački okupatori. Nekoliko dana posle toga, 14. jula 1939. godine umro je.

Zlatna ulica je grupa prizemnih kućica sazidana pored gotičkih bedema. U njima su navodno stvarali alhemičari. Po bogatsvu kojim odiše grad, nisam siguran da svoj rad nisu krunisali uspehom. Obilazimo kuće, male prodavnice suvenira i uživamo u neponovljivoj atmosferi. Kupujemo i par suvenira: male vitezove, lutke vešticu za sreću, alhemičarske označivače knjiga, pivske krigle, turističke knjige, majicu sa Kafkinim likom. U okviru fortifikacionog utvrđenja koje je 1496. godine podigao Bebedikt Rejt nalazi se zatvor Daliborka, koji je ime dobio po prvom utamničenom stanovniku. U davno doba legendarna češka knjeginja Libuše, stojeći na višegradskoj steni, predskazala je nastanak grada čija će se slava proneti svetom:

“Vidim veliki grad, čija će slava dodirivati zvezde... Таčnо u šumama pored reke Vltave naći ćeš čoveka koji pravi kućne ргаgove (prah) i po tome grad ćeš nazvati Prag (Praha)..."

Njeno proročanstvo se ostvarilo, pa je na obalama srebrne Vltave, nikao čudesni grad okružen brdima. Njega su čuvale dve tvrđave Praški grad. sedište čeških kneževa i kraljeva i na visokoj strmoj litici Višegrad, ovekovečen u predanjima i legendama. Podzemni tuneli i sale Gorlice služile su za premeštanje oružane posade radi zaštite Višegradskih bedema. Ovo zdanje možete obići u dužini od jednog kilometra i ono će vam ispričati priču o prohujalim vremenima. Ulaz je kod Crnog mosta, a danas ćete u kazamatima pronaći orginalne kipove sa Karlovog mosta. U Nerudovoj ulici pogledajte stilizovane kućne oznake u vidu amblema. Praški dvorac na Hradčanima 1598. godine dobija status kraljevskog grada, a danas je rezidencija češkog predsednika, Obiđite špansku salu iz X veka , nacionalnu galeriju, posmatrajte smenu straže, zatim posetite crkvu Sv Vita iz X veka, kapelu Sv Venceslava, crkvu Sv Mikulaša, baziliku Sv Đorđa, grobnice kraljeva, Stari kraljev dvorac sa Vladislavskom dvoranom. Na viteške turnire koji su se odvijali u ogromnoj Vladislavskoj sali, vitezovi su dolazili niskim i širokim stepeništem. Tadašnje društvo nije marilo za ravnopravnost polova, pa su neverne žene držali u posebnim kavezima. Katedrala Sv Vita će vas oduševiti svojim energijom, u njoj potražite grob Karla IV, a ako ste dobro fizički pripremljeni, spiralnim stepenicama se popnite do vidikovca, odakle možete posmatrati prekrasnu panoramu grada. Možete iznajmiti uređaj, nalik mobilnom telefonu, putem kojeg ćete se upoznati s istorijom i značajem ovog zdanja. U kraljevom vrtu možete žaliti što nema lavirinta i stabala ananasa, ali vam neće nedostajati lavovi Rudolfa II. U svakom slučaju, nastavak "Da Vinčijevog koda" bi definitivno trebalo otpočeti ovde. Misterije ovog grada, za početak, garantuju uzbudljiv zaplet. U Češkoj postoji dva načina obračuna sa neistomišljenicima, izbacivanjem kroz prozor (najčešće) ili spaljivanjem. 1419. godine počeo je ovakav način smaknuća, isto se dogodilo službenicima Vladislava II, a 1618. godine protestanski plemići su kroz prozor izbacili dva katolička guvernera (što je bio razlog otpočinjanja 30 godišnjeg rata). Katolici tvrde da su njihove guvernere spasili anđeli, međutim istina je mnogo prizemnija i glasi da je njihov pad ublažila gomila konjskog izmeta izbačenog iz Vladisavljeve dvorane posle jednog od viteških turnira. Čak je i poznati pisac Bohumil Hrabal okončao život 1997. godine padom kroz prozor bolničke sobe. Spaljen je već pomenuti borac protiv korupcije Jan Hus, a njegov imenjak Palah spalio se na Vaclavskim namestima u znak protesta protiv sovjetske agresije 1968. godine.

Od novijih arhitektonskih čudesa vredna je pomena zgrada koja pleše, Džindžer i Rodžer, delo američkog i češkog arhitekte srpskog porekla. Na raspolaganju vam stoje brojni muzeji kao što su Dvoržakov, Smetanin, Mocartov, ali i čudni, ako ne i bizarni, poput muzeja policije, torture, komunizma (posebnu pažnju posvetite sobi u kojoj su ispitivani politički neprijatelji), seksa, insekata, lutaka, voštanih figura. U svakom slučaju vaša znatiželja, bilo koje vrste, biće na adekvatan način zadovoljena. Na raspolaganju su vam i lutkarska pozorišta, operete i magično pozorište. U Pragu su snimani poznati filmovi "Amadeus", "Nemoguća misija", "Bornov identitet", "Nepodnošljiva lakoća postojanja", "Praški duet" i mnogi drugi. Prosečna plata je 700-800 €, godišnji odmor traje od 4 do 6 nedelja, socijalna zaštita je slična srpskoj, s tim što su bolje zaštićene trudnice. Školstva ima, takođe, dosta sličnosti sa našim, mada su socijalno ugožene kategorije i u ovom slučaju, bolje zbrinute. Cene nekretina i iznajmljivanja stanova skoro su iste kao u Srbiji, ako ne i jeftinije.Večernju feštu započinjemo sa čuvenim gulaš knedličkama koje bolje klize uz par crnih piva. Shvatamo zašto industrija flaširane vode u Češkoj mora propasti. I dok sedimo u jednoj od bašti u ulici Na Prikope, vešto nas zavodi zelena vila, a pred nama paradiraju vilenjaci, zmajevi, vitezovi, alhemičari, duhovi, kosturi, zombiji, veštice i vampiri. Mračni, tajanstveni Prag, iznenadni fleš i doživeli smo preobražaj. Sva je sreća da jutro nismo dočekali u sluzavom oklopu bube sa bezbroj tankih dlakavih nožica.

Ostavljamo za sobom Prag i njegovih 550 tornjeva i izlet započinjemo posetom fabrici piva u Krušovicama. Snabdeli smo se potrebnim zalihama ovog hmeljskog osvežavajućeg napitka i čuvenim napolitakama (naravno nismo imali nameru da evociramo uspomene iz vojske). Uputili smo se ka Karlovim Varima. Mineralna voda iz ove banje dobra je za želudac, pa možete videti pacijente kako s porculanskim šoljicama u rukama, šetaju ovom čuvenom banjom. Možete posetiti prodavnicu skupocenog Moser kristala, čije čaše koristi engleska kraljica, koje se koriste u Vatikanu, u svim ambasadama i elitnim prijemima. Lečili su se ovde Betoven. Gogolj, List, Šopen, Gete, Šiler, Dvoržak, Pavlov, Frod i Marks, o čemu svedoče statue pojedinih od njih.. Ruska crkva Sv. Petra i Pavla iz 1887. godine pleni svojom lepotom, kao i crkva Sv. Marije Magdalene. U hotelu "Termal" sagrađenom u socrealističkom maniru, na otvorenom termalno bazenu kupanje košta 60 kruna, ali zadovoljstvo ove vrste, nema cenu. Uživate u toploj termalnoj vodi (oko 30°C), dok vas blagi povetarac mazi po obrazima, okruženi scenografijom iz bajke. I dok Čehinjice u toplesu vežbaju sinhrono plivanje, a kelner vam pokraj bazena donosi hladno pivo sa sečenom kragnom, iz sna vas budi i greje vam dušu i telo biljna rakija beherovka. Osećate se kao poznati britanski agent pod rednim brojem 007, čija je najnovija avantura snimana ovde. Karlove Vari su “glumile” Crnu Goru, na sreću naših južnih komšija. Samo još da se pojavi Hedi Lamar, kao u čehoslovačkom filmu "Eksaza" kamenu temeljcu erotskog filma. Hedi Lamar rodila se u Beču kao Hedi Kisler (Hedwig Eva Maria "Hedy" Kiesler). U "Ekstazi", kontroverznom delu za to doba, proslavila su u scenama, u kojima se pojavljuje kao od majke rođena. Čin vođenja ljubavi, viđen kroz grimase glavne glumice postale su antologijske.

“Nije teško postati glumicar”, govorila je Hedi Lamar, “opstati i igrati drolju je dovoljno!”. No pomenuta gospođica bavila se i pronalazaštvom (njeni pronalasci u oblasti elektronike korišćeni su za vreme kubanske krize), a postala je i zaštititni znak Corel Drawa. Važila je za najlepši ženu tog doba.

Obiđite"Ričmond Park hotel" i prošetati parkom sa izuzetnim statuama. U blizini banje se nalazi zloglasni Terezin, vojničko utvrđenje koje je sagradio Jozef II u XVIII veku. Nacisti su ga pretvorili u koncetracioni logor za istrebljenje Jevreja. U povratku smo svratili u jedan od Shoping molova u predgrađu Praga. Posetili smo "Ikeu" i "Tesco". Bogata ponuda i niske cene, je nešto, na šta ćemo, u Srbiji još čekati, Nadam se, ne još dugo. Šetamo gradom i posmatramo prodavnice u Pariskoj ulici sa firmiranom garderoba i antikvitetima, prijatne kafiće za predah od razgledanja i kupovine. Što se zabave tiče tu su “Hard Rock Cafe”, “Planet Holliwood” i slična mesta. Mi smo podlegli romantičnoj atmosferi kvarta Ungelt. Veče smo začinili posetom svetlećim fontanama “Križik”, fascinantnom doživljaju kada tri hiljade mlaznica osvetli 1200 svetiljki Ovu hidromehaničku koreografiju kontroliše računar, a muzika se kreće od klasičnih kompozicija, preko teškog roka do veselih Diznijevih numera.

Napuštamo hotel i krećemo ka Češkom Krasu i zamku Karlštajn, najznačajnem srednjovekovnom zamku, sagrađenom između 1348-1355. godine, rezidenciji češkog vladara Karla IV sa bogatom riznicom carskog blaga, relikvija i kraljevskih dragulja.

Na poziv iz zamka zemljomer K, mada nije sasvim siguran da je zaista pozvan, stiže u selo u kojem vlada stalna zima, a mrak se spušta posle tri sata sunca:

“Bilo je pozno veče kada je stigao K. Selo je bilo pod dubokim snegom. Uopšte se nije mogao sagledati breg na kome se nalazio zamak, okruživali su ga magla i mrak, ni najslabiji tračak svetlosti nije nagoveštavao veliki zamak. K. je dugo stajao na drvenom mostu, koji je od puta vodio ka selu i gledao naviše u prividnu prazninu.”
(Zamak, F. Kafka)

Zemljomer K. nikad ne stiže do željenog cilja, svoga spasenja, personifikovanom u imaginarnom zamku. Zamak koji smo mi posetili, nimalo ne liči na ovaj iz romana. Razgledamo prodavnice sa raznovrsnim suvenirima, a naročito su interesanti antikviteti. Informacioni turistički punkt je prepun reklamnog materijala, a nećete verovati da ovde smeštaj možete naći već za 600 dinara. Kada bi posetilac stigao u zamak Karštajn i hteo da poseti Karla IV, prvo bi prošao kroz špalir vitezova i našao u dvorani sa čijih zidova su ga gledale slike Karlovih predhodnika i samog Karla IV. Kralj bi ih primao u svojoj sobi, sedeći na prestolu koji se nalazio u senci, tako da je on posetioca dobro video, ali ne i ovaj njega. Kralj je imao svu udobnost onog vremena računajući i prostoriju gde je i on morao ići peške. Saslušali smo priče o tajnama ovog dvorca, odslušali predivnu srednjevekovnu muziku, razgledali prodavnicu suvenira. U poslastičarnici probamo čuvenu češku pitu sa jabukama, truba kolač s cimetom i kristal šećerom, a kao uspomenu kupujem sovjetsku kapu, suvenir na dane pripadnosti Češke istočnom bloku. Sledi panoramska vožnja brodićem po Vltavi, uz Smetaninu "Moju domovinu". Promiču zdanja Narodnog pozorišta, sagrađeno između 1868-1881. godine u neorenesansnom stilu, Masarikov kej sa kućama u secesionističkom stilu sa početka XX veka.

Sledeći dan iznajmljenim minibusem krećemo prema nacionalnom parku "Češki raj". Ovo je verovatno najpoznatija turistička destinacija u Češkoj. Prelepi nacionalni park nalazi se u Istočnoj Bohemiji i prostire se između tri grada Turnova, Jicina i Mnichovog Hradista. Nacionalni park Česki Raj čuven po sedimentnim stenama, koje se izdižu iz gustih šuma praveći Kamena ostrva, takozvane Kamene gradove.

Najpoznatije grupacije ovih stena su Hruboskalska, Prachovska, Prihrazske i Mala Skala. Ove stene izviru na sve strane, neke visoke i preko 50 metara, uz tokove reka, okružujući jezera, stojeći u grupama ili osamljena. Porozno stene deluju impozantno, posebno kada grade prirodne vidikovce, mostove ili useke izmedju kojih možete da se provlačite ili se na njih penjete. Birali smo manje divlje staze, stepenice uklesane u stene. Kako smo zalazili dublje u šumu prizor je bio sve privlačniji i sve suroviji. Šetnja šumom pretvara se u provlačenje između stena.

Sledi poseta zamku Trosky, koji je simbol Češkog raja. Dve kule vide se izdaleka, devojka je viša, visine 57 metara (514 metara iznad nivoa mora), a baka 10 metara niža. Zamak je klasičan pimer srednjovekovne fortifikacije, sagrađen u drugoj polovini XIV veka. Posle bitke kod Bile Hore (1620. godine) utvrđenuje je razrušeno. Šveđani zamak zauzimaju 1648. godine, da bi je potop zapalili Habsburgovci.

Na kraju odlazimo u Trnovo u simpatični restoran s obličnim biftekom u gorgozoli. A onda natrag u Prag.

Možete posetiti i Plzensku pivaru i fabriku automobila Škoda u Mladoj Boleslavi. koga zanima speleplpgija neja poseti web-sajt: http://www.speleo.cz/. Na kraju predivni Prag možete razgledati iz fijakera, otvorenog turističkog autobusa ili iz oldtajmera. Odluka je na vama! Još ste tu, šta pobogu, čekate?

P.S. Nova ponuda iz čeških turističkih agencija: Od skora na put (do Praga) možete poslati svog plišanog ljubimca iz detinjstva. Posetiće sve turističke lokacije u gradu, uživaće u masaži uz sveće i vratiće ce kući s fotografijama.